"Јужни ветар" ће променити све

Петру Марашу у филму није успело да постане српски Тони Сопрано, али нову шансу има у серији. Која показује да у Србији може да се сними узбудљив кримић.

Уводна церемонија за прославу тридесетог рођендана "Последњег круга у Монци", и двадесетог рођендана "Рана", обележена је филмом "Јужни ветар" Милоша Аврамовића.

Свакако да је одмах по изласку на јесен 2018. године овај филм постао квинтесенцијално дело српског гангстерског филма и остварење које дефинише једно време у београдском подземљу.

Ако је Карудијан из Монце био јунак са маргине социјалистичког друштва, а Пинки и Шваба из "Рана" готово дионизијски продукт Милошевићевог режима у ком су разбојници добили полицијске легитимације, онда је Мараш нова генерација београдског криминалца, који није довољно високотехнолошки образован да буде руски хакер али јесте довољно технички обавештен да краде најновија кола.

И што је још важније, Мараш је културално потпуно освешћен - он има етику Карудијана јер је гледао Монцу, у соби има постере Ле Мана као Београдски Фантом, али исто тако зна и да се уклопи у имагинаријум америчког генгста репа и српске естраде који се спајају у нитро фолк химнама Цобија и Расте које допуњују звучну слику овог филма.

Нема више Карудијанових прича о Бобу Дилану и пародије на народњаке из "Рана", Мараш има музику иза које стоје и јунак и филм, и она је интегрални део овој мултимедијског бренда.

Мараш је у потпуности дизајниран продукт више деценија развоја српског криминала у коме сада без икакве сумње они чине најуспешније јавно-приватно партнерство у нашој привреди.

Мараш као српски Тони Сопрано

Зато његова девојка са којом се усељава у нови стан никада није приказана као нитро фолк гејша већ је видимо у кућном амбијенту јер и сам јунак жели да се претвори у Тонија Сопрана.

У овако свеобухватно изграђеном свету Марашеве екипе, не треба да чуди да је пронађено плодно тле за развој врло потентне мултимедијалне франшизе коју чине филмови, телевизијска серија и музика.

Упоредо за изласком филма, актуелне звезде Цоби, Сенида и Мили пустили су песме из филма да великим успехом, а свака епизода серије ће на одјавној шпици доносити по једну нову музичку нумеру.

Као што су амерички репери једном посебном компилацијом обележили рођендан Де Палминог "Лица са ожиљком", сада наши треп и нитро фолк великани упоредо са "Јужним ветром" пласирају своје нумере што готово никада није урађено код нас, са оваквом озбиљношћу.

Руку на срце, већ неколико деценија је присутан тренд укрштене промоције музике и телевизије, и многе серије су биле познате као одскочна даска за лансирање нових бендова или нових песама већ познатих извођача, међутим код нас то није постојало све до серије "Јутро ће променити све", а "Јужни ветар" то диже на још виши ниво.

Сувише насилан за бизнис 

Прве четири епизоде сачињене су од проширене верзије филма. Да би постао Тони Сопрано, Мараш покушава да дигне на ноге свој легални посао - картинг тркалиште, али ово није прича о његовом последњем прљавом послу, што је конвенција гангстерског филма - ово је приказивање случаја када је хтео да украде нетипован ауто, да ради спонтано, противно свом врхунски планираном модус операндију и због тог хибриса настрада.

У прве четири епизоде, негативац је Голуб, такешикитановски психопата гледан из визуре филмске традиције, а у нашем криминалном миљеу могли бисмо га сагледати као одраз Ранка Рубежића, криминалца који је био сувише насилан да би се са њим радио озбиљан бизнис, под окриљем корумпираних полицајаца и државних структура.

Ово је једна од последњих улога Небојше Глоговца која је донела његов дар у потпуно новом кључу и другачијем жанру.

Од пете епизоде креће наставак серије у ком нема материјала из филма.

Сада је Мараш после четири године робије постао ближи Голубу него што је икада био. Трансформација Милоша Биковића је сензационална. У сваком кадру се осећа да је Мараш прошао скупу школу у гладијаторској академији Забеле.

Његов живот се распао, најављена средњекласна егзистенција којој је била склона његова девојка у првом филму наставила се за њу - и његовог сина сада гаји средњекласни очух.

Цар је у међувремену постао регионални нарко бос, са директним испорукама робе из Бугарске и заштитом полиције.

Отвара се питање конекције српске екипе и Боливије, а као и сваки Сопрано ни Цар у својој кући не може побећи од брига које не заобилазе ни оне који се баве тако занимљивим послом.

Интернационализацију нарко бизниса прати и интернационално проминентнији глумац - без већих тешкоћа улогу Цара преузима Мики Манојловић.

Ко је, заправо, на робији 

Слично "Мржњи" Матјеа Касовица у којој млади јунак ког игра Венсан Касел панично покушава да уђе у зграду јер се напољу осећа као у затвору, тако на самом почетку пете епизоде "Јужног ветра", Марашеви другови са робије гледајући ријалити програм постављају питање ко је заправо на робији у овом друштву.

Премијера пете епизоде коинцидирала је са афером у британским ријалитијима када је водитељка Каролајн Флек извршила самоубиство а изградила је каријеру у програму чија су се два учесника већ убила.

Слични парадокси које јунаци запажају дају снажну друштвено критичку црту овој серији.

Дуго смо живели у уверењу да нема потребе за српским гангстерским филмовима јер тај жанр ионако супериорно праве Американци.

Међутим, данас је управо Холивуд у дефициту кад је реч о том жанру, и "Јужни ветар" спада у ред ванамеричких остварења која су повела талас обнове гангстерског филма.

Не само да највећи активни редитељ гангстерског филма одавно није Американац, већ Француз Жак Одијар него и добри наслови долазе са тако егзотичних дестинација какве су Србија са "Јужним ветром" или Иран са филмом "Само 6,5" који ће бити приказан на овогодишњем ФЕСТу.

"Школовање" у Забели

Срећом сцене у Забели, ако изузмемо да у њој нема расног диверзитета као у Одијаровом Пророку или нехуманих услова боравка као у "Само 6.5" делује као моћна локација, једна од најживописнијих привољених на екран у историји нашег серијског програма.

У распону од годину дана, у серијама "Група" и "Јужни ветар" добили смо две снажне а стилски потпуно различите слике београдског подземља, са различитим ауторским поступцима.

Док је "Груп"а базирана око непотрошених локација, младих глумаца у главним улогама и увођења нових људи иза камере, "Јужни ветар" је гангстерско остварење старе школе са великом глумачком звездом у центру, Милошем Биковићем који је одавно прерастао српске оквире али је спреман да се повремено врати и покаже нам зашто је то тако.

Овако озбиљна трансформација се ретко сретала на нашој телевизији до сада и постављен је нови стандард. И није ту само ствар у мишићима већ и у емоцијама, о чему сведочи изузетно децентна сцена Марашевог доласка на синовљев рођендан која је могла да пође многим странпутицама а није.

Сенке "Сенки"и дански рецепт 

Исто важи и за људе иза камере. Редитељ и продуцент Милош Аврамовић окупио је искусну екипу талентованих људи и дао им да раде оно што најбоље знају.

После рада на "Сенкама над Балканом", директор фотографије Иван Костић подиже свој домет још даље, а сценариста Петар Михајловић показује зашто је већ годинама један од наших најзанимљивијих драмских али и прозних писаца.

Јужни ветар вешто спаја исполираност поп-гангстеризма у коме је ова делатност неумитно фетишизована са аутентичношћу локалног миљеа.

Аврамовић успева у овом ходу по жици и то је свакако највећи успех овог пројекта. Отуд Јужни ветар одликују лакоћа излагања ликова и приче и ствара утисак како овакве садржаје гледамо одувек иако су они поприлична новина код нас.

Стога, можда ће нам бити потребно и мало времена да у потпуности сагледамо колики је искорак у жанровском погледу донео овај пројекат.

Коначно је дански рецепт кримића о југословенским гангстерима спроведен у дело и код нас. Криминал се најзад дешава пред камером а не иза ње.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(четвртак, 20. феб 2020, 16:27) - anonymousmm [нерегистровани]

,,,

Super

(среда, 19. феб 2020, 17:29) - Vidan Stankovic [нерегистровани]

Pozdrav

Veliki pozdrav za Miloša Bikovica.

(среда, 19. феб 2020, 14:52) - dottore [нерегистровани]

EU

Serija nije za termin 20h, previše je nasilna , svi glavni likovi su psihopate , generalno je takav sadržaj štetan za omladinu. Biković je vrhunski odigrao svoju ulogu, prva epizoda nastavka je malo neubedljiva, ima par dosadnih kadrova, Manojloviću nekako nije legla uloga ..nadam se da će sledeće epizode biti dinamičnije..

(среда, 19. феб 2020, 13:10) - anonymous [нерегистровани]

Najzad

Najzad da objavite i tekstove koji su protiv nasilja i neodgovarajuće termina prikazivanja. Na ovo bi neko iz institucija trebao da reaguje.

(среда, 19. феб 2020, 13:04) - anonymous [нерегистровани]

Ипак

Ова занимљива анализа не мења главни утисак да серија није за 20 часова и није за лица испод 16 година.

(среда, 19. феб 2020, 10:49) - anonymous [нерегистровани]

Људи

хоћемо смеха, какво убијање, уцене, претње, какве банде, о чему ви причате. Смех, шала, хумор...

(среда, 19. феб 2020, 10:36) - Игор Шкипина [нерегистровани]

"Јужни ветар" ће променити све

Са великим задовољством сам прочитао текст. Овако добру анализу сам и очекивао. После овакве најаве преостаје само да се серија одгледа до краја.

(среда, 19. феб 2020, 10:36) - anonymous [нерегистровани]

Ne pratim

Ali kad procitah "Juzni vetar" zapitah se sta se dize tolika prasina oko tog orkestra i Semse Suljakovic.

(среда, 19. феб 2020, 10:09) - anonymous [нерегистровани]

odlicno

Serija je super,od glumaca preko muzike do same price,medjutim,meni licno se ne svidja termin prikazivanja -to definitivno nije porodicna serija za 20 h zbog psovki.I nije za mlade ispod 16 godina.

(среда, 19. феб 2020, 08:40) - nina [нерегистровани]

Da!

Uzivala sam u provoj epizodi nastavka i jedva cekam naredne, od Jutra mi se to nije desilo, a pre Jutra ne pamtim!
I volim sto je ova kritika pozitivna, rekla bih tacna, samo kao gledalac, jer je u ovoj seriji sve na mestu i sve sjajno!