Ретроспективе дела Клер Симон и Мака Сајка на „Белдоксу“

Тринаести фестивал документарног филма „Белдокс“ и ове године приредиће две значајне ретроспективе аутора чије је стваралаштво оставило дубок и важан траг у светској документаристици. На фестивалу, који ће бити одржан од 3. до 10. септембра, биће представљен избор из стваралаштва француске ауторке Клер Симон и комплетан документарни опус словеначког аутора Мака Сајка.

Публика ће, захваљујући подршци Француског института и Амбасаде Словеније, бити у прилици и да упозна ове ауторе у оквиру фестивалског програма.

Клер Симон (1955) је француска редитељка, сценаристкиња, глумица, сниматељка и монтажерка. Данас професорка чувене академије „Ла Фемис“, прво је режирала кратке филмове.

Након што је открила direct cinema у "Les Ateliers Varan", снимила је неколико значајних документарних филмова који су награђивани широм света, међу којима и Велики одмор (1998), који ће бити приказан и у Београду. 

Премда је стварала и игране филмове који су премијерно приказивани на Канском фестивалу, ова ретроспектива биће посвећена њеном документарном стваралаштву. Као атипичан таленат у француској кинематографији, Клер Симон већ дуже од две деценије успешно успева да ухвати суштину стварности.

У оквиру ретроспективе на „Белдоксу“ биће приказана њена дела из осамдеседих (Не ја... или Патрицијин новац, Мој драги Симон и Дан одмора), као и из ове деценије (Шума од које су саткани снови), а куриозитет и права посластица за публику фестивала биће пројекција свих епизода обе сезоне њене документарне серије Село у укупном трајању од чак 520 минута.

У том серијалу, она слика Лусас у јужној Француској, село са само једним путем, у којем пољопривредници и виноградари живе своју слатку утопију до тренутка прихватања високотехнолошког алата у свом окружењу...  

Мако Сајко (1927) био је један од мајстора документарног филма бивше Југославије, храбар аутор који је готово сваким својим филмом доводио у питање статус кво и постављао питања која у тадашњем комунистичком друштву нису смела да буду постављана. Због тога је платио високу цену, али је у свом делу остао бескомпромисан.

Сајко је 1959. године завршио Факултет драмских уметности у Београду, а усавршавање је наставио у Паризу и Минхену. Као помоћник редитеља радио је код Франтишека Чапа, Франца Штиглица, Јанета Кавчича и Франца Космача, а због избора друштвених тема у својим документарним филмовима, сврставан је у групу забрањиваних редитеља. 

Свој критички приступ платио је прекидом каријере. Његов краткометражни документарац Самоубице, опрез! (1967) бацио је црну мрљу на тадашњу Титову Југославију, због чега је он добио лошу „оцену“ и није постављен за директора „Виба филма“. После тога, цензурисани су му многи филмови, међу којима и Народна ношња (1975) због чега је напустио кинематографију.

У оквиру ретроспективе, у Београду ће први пут на једном месту бити приказано свих 15 његових документарних филмова, од којих су сви настали у периоду од 1961. до 1975. године. Уз саму ретроспективу, биће приказан и филм о Маку Сајку, Мако Синише Гачића, а биће приређен и мастерклас овог великог аутора.

број коментара 0 Пошаљи коментар