Читај ми!

Суђења на РТС-у, од Хага до Чикага

Филм „Суђење чикашкој седморици“ враћа нам у фокус Ремзија Кларка, бившег државног тужиоца САД који се 1999. јавно супротставио бомбардовању СРЈ. То је прилика да се присетимо најинтересантнијих филмова и серија о суђењима, играних и документарних, укључијући и изазов да неко екранизује хашке процесе, који су изазвали прилично интересовање публике у региону.

Нетфликс је управо пустио у целом свету филм Суђење чикашкој седморици о активистима за људска права, антиратним и мањинским заступницима који су оптужени да су изазвали инциденте на конвенцији Демократске странке 1968. године.

Филм излази пред америчке председничке изборе и углавном је тумачен из тог угла, као херојски чин групе активиста које полицијски апарат оптужио за нешто за шта тешко да су могли бити криви и претворили тај процес у разобличавање естаблишмента.

 

Овај филм је првобитно желео да режира Стивен Спилберг, а у глумачкој подели су фигурирале такве звезде као што је рецимо Вил Смит за улогу вође Црних пантера Бобија Сила. На крају је филм режирао сценариста Арон Соркин, са другачијом али не мање занимљивом глумачком поделом. Рецимо, чувеног Ебија Хофмана игра Саша Барон Коен, комичар који нам је најпознатији по Борату. Мање је познат податак да је Саша Барон Коен по струци историчар и да је тема његовог дипломског рада била америчка борба за људска права.

Ипак, занимљиво је погледати на ову причу и из другог угла. На њеним ободима појављују се неке личности занимљиве баш за наш миље, и крећу сећања на време када су код нас снимане сличне ствари на сличне теме.

Ремзи Кларк, познато нам име 

Занимљивост везана за нашу историју у овом филму је појављивање Ремзија Кларка, као историјске личности. У овом филму га игра славни Мајкл Китон и приказан је као државни тужилац који је у време антиратних протеста практично отказао послушност Никсоновој администрацији.

Ипак, посебан куриозитет је да саветника државног тужиоца Хауарда Акермана игра Демијан Јанг који је играо Кларка у телевизијском филму Стивена Фрирса, снимљеном за ХБО, Највећа борба Мухамеда Алија када му је Врховни суд одобрио да на основу приговора савести прокрене пресуду за избегавање мобилизације.

Нама је Ремзи Кларк познат као противник агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године који је сакупио доказе који осуђују НАТО. Потом је бранио Радована Караџића у цивилној парници а дошао је и на сахрану Слободана Милошевића на којој је рекао да ја хашка оптужница била без доказа. Соркинов филм и Фрирсов телевизијски рад приказују Кларка као једног од најзначајнијих заштитника борбе за људска права у америчком естаблишменту.

Али још је занимљивији податак да је било шанси да се можда на Телевизији Београд могла појавити једна од првих екранизација тог случаја.

Циклус документарних драма Телевизије Београд

Наиме, Драмске редакције Првог и Другог програма и њени уредници Василије Поповић и Филип Давид су почетком седамдесетих припремале циклус „Документарне драме“ и многе међу њима су говориле о судским процесима.

Наравно, централно место заузимали су кључни процеси из историје комунистичке партије и борбе против фашизма.

Случај Чикашке седморице је готово одмах привукао пажњу филмаџија. Већ 1969. године Хаскел Векслер је снимио филм ослоњен на догађаје са чикашке конвенције Демократске странке.

Жан Лик Годар је са својим колективом Дзига Вертов такође убрзо реаговао, као и Би-Би-Си који је направио солидну реконструкцију. Касније су снимане разне докудраме у разним формама о овим догађајима али је занимљиво да је испрва имао једнак одјек и у САД и ван, да би временом ипак постао претежно америчка тема.

Амерички документ

Посебан куриозитет, међутим, представља невероватан податак да је од петнаестак телевизијских драма о познатим судским процесима на нашој телевизији чак шест говорило о америчком друштву.

Делом може се говорити о практичним разлозима, наиме амерички телевизија и позориште продуковали су доста текстова о актуелним догађајима, а наша телевизија је у то време екранизовала доста њихове драмске литературе.

Исто тако, кроз приче о томе како се дешавају политички процеси у САД могле су се једним ударцем убити две муве – критиковати Запад и направити алузија на дешавања код нас где се још није могло отворено говорити о таквим стварима.

Сама форма судског процеса била је јако присутна у егзистенцијалистичким драмама левих мислилаца и често се јављала и у другим стиловима ангажованог позоришта. Та дијалектичка поставка је доминирала тада још увек утицајном полемичком драмом и знатно је утицала и на приступ писаца за телевизију, нарочито јер су се позоришни комади често адаптирали или снимали за мали екран.

Зато не треба да чуди таква форма телевизијске драме Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму, снимљене по роману француског писца Мишела Перена, кoja се бави егзистенцијалистичким дилемама и нема основу у чињеницама.

Контроверзе из америчке историје које се тумаче на нашим екранима сежу све до америчког Грађанског рата и случаја логора Андерсонвил.

Комад Сола Левита Андерсонвил – Логор смрти екранизован је прво на америчкој телевизији, а потом и код нас у режији Саве Мрмка. Стево Жигон је тумачио главну улогу, јужњачког официра Хенрија Вирца који је командовао злогласним логором Андерсонвил и потом био заробљен и суђен за злочине.

Америчку верзију овог комада режирао је чувени Џорџ Си Скот 1970. године – пет година пре Мрмка.

Опенхајмер и макартизам 

Случај Опенхајмер говори о изласку чувеног научника Роберта Опенхајмера, оца америчке атомске бомбе пред Комитет за неамеричке активности током Макартијевог лова на вештице.

Ова телевизијска драма из 1970. снимљена је по тексту немачког писца Хајнарда Кипхарда и у њој Бранко Плеша игра насловну личност у ситуацији када је 1954. изведен на испитивање под оптужбом да је комуниста и совјетски агент.

Тема Макартијевих прогона била је веома интересантна Телевизији Београд па је о томе снимила и филм о глумцу са црне листе Ернеста Киноја. Сава Мрмак је режирао ову драму пригодно и названу Црна листа са Слободаном Алигрудићем у главној улози. Додуше, у овој драми није било истинитих догађаја и суђења али је забележена атмосфера политичког прогона.

Интересовање за макартизам се наставља у документарној драми Суђење Бертолду Брехту из 1973. године. По тексту Ивана Ивањија, режирао ју је Борис Григоровић.

Ова драма је говорила о сведочењу Бертолда Брехта пред Макартијевим комитетом 30. октобра 1947. године. Сматрало се да се на овом саслушању Брехт није добро држао и да је својим учешћем издао идеале за које се залагао.

Ивањи је у ову драму унео дуг истраживачки рад, а Глигоровић се определио за тада веома модеран театралистички редитељски поступак. Бранислав Јеринић је играо Брехта.

Розенбергови не смеју да умру 

Тајне атомског рата јављају се у драми Розенбергови не смеју да умру. По тексту Алена Декоа, брачни пар Розенберг који је отпужен за крађу тајни о америчког атомском програму играли су Зоран Радмиловић и Радмила Андрић, дочим је тужиоца играо Никола Симић а судију Марко Тодоровић. Драму је режирао Бранко Плеша.

Џулијус и Етел Розенберг су постали веома значајан део америчке културе. Дух Етел Розенберг прогони чувеног Макартијевог сарадника Роја Кона и у комаду Тонија Кушнера Анђели у Америци и у ХБО филму Грађанин Кон са Џејмсом Вудсом а по овом пару је насловљена и једна песма Боба Дилана.

Телевизија Београд никада није екранизовала Суђење чикашкој седморици али јесте приказала суђење Катонсвилској деветорици. Овај случај тицао се језуитског свештеника Денијела Беригана који је предводио мировне активисте у акцији паљења регрутацијских картона у време Вијетнамског рата.

Ову драму из 1975. године под насловом Суђење режирао је Саво Мрмак по драми самог Беригана. Занимљиво је да је поменути Сол Левит писао филмску адаптацију снимљену три године раније у продукцији Грегорија Пека.

Катонсвилска деветорка је своје дело такође починила 1968. године када и Чикашка седморица. Јован Милићевић је играо Беригана а у драми су још наступили Миодраг Радовановић, Танасије Узуновић и Милан Цаци Михаиловић.

Ричард Хемптон као Тома Фила 

Југословенско судство заузврат пак није много приказивано на англоамеричкој телевизији али нарочито треба истаћи докудраму Путања судара из 1979. године у режији Леслија Вудхеда.

У овом телевизијском филму испитан је случај чувене загребачке авионске трагедије када су се сударили авиони Бритиш ервејза и Инекс-адрије.

Судски спор тицао се грешака које је направила Контрола летења и филм је заступао тезу да је грешка била организациона и да су контролори били преморени. Филм је снимљен три године после трагедије, а Вудхед је касније ангажован од ХБО-а да сними телевизијски филм о трагедији у Локербију.

За нашу публику је у овом филму нарочито занимљиво појављивање Томе Филе као адвоката у процесу, у интерпретацији британског глумца Ричарда Хемптона.

Хашки процеси коју су нама од посебног значаја још нису добили упечатљиве приказе на филму а утицај који је двадесет сезона овог програма оставило код нас за сада су најзабавније приказани у научнофантастичном роману Слободанида Бобана Кнежевића у коме уз помоћ посебног уређаја, богати Срби могу да улазе у тела хашких оптуженика и опиру се суду. То може бити занимљива премиса за неку телевизијску серију у будућности.

(Дужу верзију овог текста погледајте овде.)

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 20. окт 2020, 19:15) - Јарило [нерегистровани]

Ето, и

Биг Лебовски је био један од Чикашке седморке :) Ко је гледао филм више пута, није му промакло.

(уторак, 20. окт 2020, 11:22) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Remzi Klark

je bio drzavni tuzilac koji je u praksi pokazao da je sudska vlast nezavisna od izvrsne. U vasem tekstu se polazi od pretpostavke da je sudska vlast podredjena izvrsnoj pa kazete da je Klark "odbio poslusnost Niksonu". To je greska koju Balkanci uporno ponavljaju. Shvatite da su zakonodavna, izvrsna i sudska vlast NEZAVISNE jedna od druge i da jedna drugu kontrolisu. Zbog te greske ne napredujemo "na putu ka EU". Ne otvaraju se nova poglavlja. U Srbiji pretsednik umesto Tuzilastva najavljuje borbu protiv mafije. Za to nema ustavna ovlascenja. Kako planira da to izvede? Napravice partijsku, SNS policiju kao Hitler? Obrazujte se i odrastite vec jednom.

(уторак, 20. окт 2020, 00:06) - ,," [нерегистровани]

исти о истима, неистинито

Једини покушај да се расветли било шта о чему је наводно тај приказ, је да управник приказа, глумци, писац радње и посебно произвођач не буду из истог кружока.
Овако, као, једни се боре против истих, и онда исти се као боре и против једних и других, а сви као глуме да не разумеју како нико да провали да сви делују за исто и да су сви плаћени од истих.
Провидно, чак и за њих.