Тинејџери из Ваљева боре се да рокенрол настави да живи

Када су прошле године рок сцену на домаћим фестивалима продрмала тројица дечака из Ваљева, искусни рокери и љубитељи твђег звука дочекали су их са одушевљењем. То је за њих био знак да рокенрол живи и међу младима рођеним у 21. веку.

Данило, Михаило и Петар чине „Ватрени прстен“, рок састав из Ваљева, који је на „Београдском ауторском рок фестивалу“ крајем прошле године био други. На „Земун фесту“ свирали су у полуфиналу. Ауторска музика, са четрнест година за гитаристе, са тринаест за бубњара, плод је двогодишњег заједничког музицирања.

„Ми смо се доста посветили, да кажем, овом ‘послу'. Ово изискује доста напора, рада, труда, неких нервирања око неких ситуација, али све то прође после неког времена и после неког вежбања. Ми смо дошли на идеју да правимо ауторски рад“, каже млади бубњар.

Петар Ружичић је од своје друге године за бубњевима. Слушајући светске перкусионисте, каже, креирао је сопствени стил.

„Адреналин велики који иде у крви, који, који нас пуца да идемо до самих граница наших разумевања на бини, где дајемо све што можемо да би импресионирали мало публику, да би се повезали са њима, да би могли да комуницирамо с њима кроз музику“, додаје Петар.

Рокенрол и хеви метал се воле и слушају у њиховим породицама. Данилови, Михаилови и Петрови вршњаци углавном не одрастају уз тврђе звуке. Другарима у школи језик „Ватреног прстена“ био је чудан, нису га разумели.

„У почетку је било мало неких сумњи да л' ће то, да л' смо нормални. Али после, после ових силних наступа и емисија које снимамо, схватили су ипак да је добро ово што ми радимо“, објашњава Михаило Милошевић, који у „Ватреном прстену“ свира бас и пева.

„Текстове смишљамо највише ја и Михаило, некад се укључи ту и Петар и текстови гледамо да буду сразмерни нашим годинама. А за инструментал се нађемо на проби и смишљамо. Ја донесем неки риф, неку идеју за песму, Петар има неке прелазе, идеје за своје песме, такође и Михаило исто, басиста, исто неке рифове, неке фазоне, тако да кажем, и тако склапамо идеје“, додаје Данило Петровић, гитариста и певач.

Осим љубави и воље да стварају музику, самоуки рокери у време кад рокенрол није мејнстрим, не вежбају у гаражи, имају сјајне услове за рад. Прве три ауторске композиције биле су запажене на домаћим фестивалима. То их додатно мотивише да у 2020. години објаве први албум.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 20. феб 2020, 19:30) - anonymous [нерегистровани]

Bravo klinciI!!!

Samo napred, i koristite nase motive u rok stilu, al' ne previse na "narodni" nacin.
Ubacite bluz, da dobijete emociju i jednostavnost, a snagu melodije i pevanja pojacajte.
Pozdrav i srecno,

Bassnagas

(четвртак, 20. феб 2020, 19:30) - anonymous [нерегистровани]

Bravo momci!

Nesto pozitivno, u moru gluposti....

(четвртак, 20. феб 2020, 19:14) - anonymous [нерегистровани]

Ovo treba da se kod nas zavede ko crveno slovo u knjige, da smo u 21 veku dobili nekog ko prati ideju vatrenog poljubca.

Svaka cast za klince, samo napred, nema plakanja, nema tuge. Sve ce jednom proci, samo nece nikad rokenrol.