Читај ми!

Преминуо Милан Д. Шпичек, водитељ и уредник Радија 202

Водитељ „Поноћног биоскопа“ и емисија „Медаља 202“ и „Круг 202“, Милан Д. Шпичек, преминуо је у Београду. Шпичек је био филмски критичар и аутор неколико књига о филму. Сахрана је у среду 28. октобра, у 14 часова на Топчидерском гробљу.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у родном Београду. Новинарством се бавио од средње школе. Током дуге каријере, Шпичек је прошао пут од новинара до главног и одговорног уредника Радио Београда 202.

Филмском критиком бави се од 80-их година, када је почео да води и уређује култну емисију Поноћни биоскоп.

Извештавао је с бројних домаћих и иностраних филмских смотри, а учествовао је у стварању Филмског фестивала у Херцег Новом. Интервјуисао је многе личности из света културе, уметности, а пре свега филма - као што су Френсис Форд Копола, Роберт де Ниро, Ђина Лолобриђида и друге.

Био је селектор Лесковачког међународног фестивала филмске режије.

Осим филмске критике, опробао се и у глуми, а имао је епизодне улоге у остварењима Рана јесен Томе Јањића, Дечак из Јунковца Дејана Зечевића, Птице које не полете Петра Лаловића и Месец над Београдом Драгана Кресоје.

Аутор је и четири књиге везане за филм – Херцег Нови љубави моја, Лепотица и звер, Нико није савршен и Куварни глумци.

Свој први роман Хеклање уз ветар издао је 2015. године. Последњих година писао је колумне у дневном листу Данас.

Опробао се и као сценариста и редитељ у филму Лепо време за млад грашак, Пуриша 2009. године.

Добитник је великог броја награда, а носилац је и националног признања за врхунски допринос култури.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 26. окт 2020, 21:44) - anonymous [нерегистровани]

...

...otišao je još jedan deo mene...u nepovrat...a vi , da li ste "bibazirali" od jutros?...visoki, plavi i atletski građeni...ali ostaje trag, neizbrisiv, koji traje dok ima nas koji još pamtimo njegov glas...

(понедељак, 26. окт 2020, 20:57) - Devla [нерегистровани]

Одлазе

Неумитно, један по један, одлазе људи који су обележили једну епоху и уз које су се наше генерације формирале као личности. Од њих смо учили да размишљамо, формирали своје укусе и поставили свој систем вредности.
Неки други заузимају њихово место, али ми се чини да они нису толико аутентични, оригинални и непоновљиви. Полако нас гута сивило.