Мање боли када опсујете, посебно када су у питању „сочне“ псовке

Псовање је добро за вас. Донекле. Британски научници наводе да, под правим околностима, наглас изговарање „табу“ речи помаже људима да мање осећају и имају већу толеранцију на бол. Занимљиво је такође да нема свака псовка исти ефекат.

На који тачно начин псовање помаже у ублажавању болног осећаја и даље је није тачно познато, али у практичним експериментима несумњиво је да помаже.

Пре око десет година, британски психолог Ричард Стивенс са Универзитета у Килу је заједно са својим тимом утврдио да прост чин псовања је омогућавао учесницима експеримента да ублаже бол и стекну тренутну већу толеранцију на њу.

Даља истраживања показала су да утицаја има и то колико учесници у свакодневном животу псују. Они финији бележили су већи ефекат и значајније снижавање боли када би опсовали, у односу на „кочијаше“.

Сада, у најновијем истраживању, Стивенс и његов колега Оли Робертсон покушали су да утврде колики утицај на смањивање бола има тип псовке која се користи.

Тачније, да ли измишљена псовка, односно реч коју учесници иначе не перципирају као псовку, има исти ефекат као и уобичајена табу реч.

Током експеримента 92 учесника стављало је руку у каду напуњену леденом водом температуре између 3 и 5 степени Целзијуса и држало је унутра колико год би могли.

Учесницима су праћени витални знаци, попут брзине откуцаја срца, а сваких неколико секунди изговарали би једну од четири речи како би се видело какав ефекат имају на њихову перцепцију и толеранцију на бол.

Једна од речи била је уобичајена псвока „јеб*те“, једна је била неутрална реч коју би учесници одредили пре експеримента и друге две речи биле су псовке измишљене посебно за оглед.

Резултати су потврдили Стивенсове раније експерименте, показујући да је изговарање речи „јеб*те“ утицало на повећавање толеранције на бол од 33 одсто, као и значајно тренутно смањење болног осећаја.

Са друге стране, измишљене псовке нису имале никакав ефекат, што су стручњаци и очекивали.

Читаво истраживање објављено је у часопису Frontiers in Psychology.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(среда, 27. мај 2020, 11:27) - Филип Бараћ [нерегистровани]

Браво

Браво!

(среда, 27. мај 2020, 06:44) - anonymous [нерегистровани]

Свељубав, а не псовка

Наш народ је, нарочито после Другог светског рата, много огрезао у грехе. Два највећа су убитство детета у утроби мајке, и псовање. Суштина псовања је увреда, коју псовач, с највећим жаром, упућује некоме или нечему, да ће учинити нешто зло и опако ономе ко му је најдражи: мајка, сестра, Бог, светиња, он сам, итд. Псовка је отворена претња и исказивање намере шта ће онај који псује да уради ономе кога се псује.. Псовка је све обратно од љубави. Љубав је најплеменитија категорија на свету и треба да буде идеја водиља свих људи, а псовањем се чини супротно, креира се мржња, сукоб, и изазивају све последице које из тога произилазе. Порука британских психолога је штетна зато што оправдава личну корист појединца на рачун општег интереса да се међу људима развија свељубав а не мржња, претња, освета, и себичност.
Препоручујем, ко хоће да прочита, књигу о штетности псовања од Петра Гагулића.

(уторак, 26. мај 2020, 22:43) - anonymous [нерегистровани]

Bol

Manje boli i kad neko drag poljubi bolno mesto.

(уторак, 26. мај 2020, 22:11) - Bata [нерегистровани]

Psovke su dobre

Psovke su dobre i zdrave kao oslobadjanje emocija zbog necega ali ne zbog nekoga. . Ali ako sluze kao uzrecica ili za vredjanje onda su kontraproduktivne.

(уторак, 26. мај 2020, 18:32) - anonymous [нерегистровани]

Podsecanje

bol (muski rod) = fizicke/spoljasnje prirode
bol (zenski rod) = emocionalne/unutrasnje prirode