Читај ми!

Анестезиологија је у медицини као атлетика међу спортовима

Анестезија се, заједно са пеницилином, инсулином, вакцинама, стетоскопом, Икс-зрацима, ДНК молекулом, налази на списку медицинских открића која су променила свет. Уочи Светског дана анестезије, Ивана Божовић и њени гости у Јутарњем програму разговарали су о анестезиолозима, њиховом раду и улози, посебно током епидемије коронавируса.

Пре две године Удружење анестезиолога Србије спровело је анкету међу грађанима да ли знају чиме се баве анестезиолози. Многи, на пример, нису знали да су они лекари. Нису знали ни шта конкретно раде. Многи су мислили да је њихов посао само да пацијента успавају и пробуде после операције. У међувремену, свет је погодила пандемија  ковида 19 и већина је тек тада схватила колико улога анестезиолога важна.

„Пун назив нашег удружења је Удружење анестезиолога и интензивиста Србије и можда, управо, тај додатак у нашем називу говори и о том додатном послу ми имамо поред извођења анестезије у самој операционој сали. Нажалост, због ковида смо дошли у жижу јавности, јер се видело да су анестезиолози били кључни у лечењу пацијената који су били у критичном стању, али захваљујући томе можемо говорити и о нашој улози у јединицама интензивног лечења“, наглашава професор др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију и реаниматологију KЦС-а.

Посао анестезиолога није само извођење анестезије, већ и периоперативна медицина, припрема пацијената, спровођење кроз оперативни захват, али и потпуни опоравак пацијента у јединицама интензивне неге.

Како додаје професор Иван Палибрк, зaменик директора Центра за анестезиологију и реаниматологију KЦС-а, остало је још пуно простора да се додатно осветли њихов рад и заслуге, поготово у јединицама интензивног лечења где су смештени најтежи болесници и које захтевају од анестезиолога пуно рада, знања, вештине и искуства.

„За разлику од ранијих времена, сада има више младих лекара који су заинтересовани за ову специјалност. Анестезиологија је као атлетика, имам обичај да кажем. Тражи пуно вештине, пуно знања и огромну ширину у познавању разних области медицине. То се очигледно младим људима свиђа и зато се радо опредељују за ову специјализацију“, наглашава професор Палибрк.

С обзиром на то да епидемија коронавируса траје више од шест месеци, лекари су успели да установе одређене правилности. Испоставило се, на основу досадашњег искуства, да од укупног броја регистрованих болесника, за око 20 одсто буде неопходна хоспитализација. Од тог броја пацијената на болничком лечењу, око 20 одсто захтева боравак у јединицама интензивног лечења, а око пет одсто ових болесника заврши на вештачкој вентилацији.

Одлуку да ли оболелог треба прикључити на вештачку вентилацију лекари доносе на основу сатурације крви, односно, како објашњава професор Куљача, процента кисеоника у крви и колико пацијент може самостално да достигне тај проценат кисеоника у крви.

„Кроз досадашњи систем рада, приметили смо да је изузетно важна тријажа пацијената на одељењима да не допустимо да се клиничка слика развије касно, а такође, смо сагледали да је изузетно важно да се пацијенти рано јаве у болницу. Када касно дођу, онда је и нама изузетно мало времена остало да урадимо праве ствари“, напомиње професор Лађевић.

Анестезиолози су у овој ситуацији епидемије најугроженији јер су у директном контакту са пацијентима. Анестезиолози врше интубацију током које долази до велике количине аеросола који излази из пацијентових плућа и то је најризичнија ситуација. Поред тога, одржавање пацијента на вештачком респиратору, промена тубуса, буђење, екстубацију, све су то јако критични моменти када су анестезиолози изложени опасности од заражавања, напомиње професор Куљача. 

број коментара 0 Пошаљи коментар