Читај ми!

Ако не желите да се трујете арсеном обавезно кувајте пиринач и баците прву воду

Пиринач је једна од најконзумиранијих намирница на свету. Осим своје хранљивости, пиринач поседује веома висок ниво арсена у односу на друге намирнице апсорбујући око 10 пута више токсичног неорганског арсена од других усева.

Ова особина пиринча потиче највише до начина на који се узгаја - у потопљеним пољима која му омогућавају лакшу апсорбцију тог канцерогеног једињења из земљишта.

Људима је токсичност арсена позната још од давнина, али је опасност његовог уноса кроз пиринач тек однедавно доспела у жижу интересовања.

Једна студија прошле године тестирала је 55 различитих типова пиринча који се продају у Великој Британији и утврдила да више од половине има више нивое арсена од оних које су дозвољене за бебе и децу до пет година узраста.

Друго истраживање утврдило је повезаност између уноса пиринча и смртности услед кардиоваскуларних болести.

„Постоји велика забринутост због уношења арсена кроз пиринач“, каже стручњак за земљиште Маној Менон са Универзитета у Шефилду.

Како одстранити арсен, а задржати хранљиве састојке

Срећом, протеклих неколико година дошло се до неколико начина како смањити ниво неорганског арсена у пиринчу, било испирањем или кувањем.

Међутим, многи од ових метода могу да нашкоде и осим арсена избаце и корисне материје из пиринча.

У новој студији, Менон и његов тим истражили су различите методе да виде који је најбољи начин у смањивању арсена, а да се истовремено сачувају хранљиве материје.

Најбољи начин је да у шерпу или посуду у којој спремате пиринач ставите 4 пута већу количину воде. Када вода прокључа, ставите пиринач и кувајте га пет минута.

Онда проспите воду (у којој се налази велики део арсена), улијте нову у промеру 2:1 и оставите да се спрема на слабој или умереној ватри док се вода не апсорбује.

На тај начин у води коју сте просули извуче се око 54 одсто арсена из браон пиринча и чак 73 одсто из белог.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 04. нов 2020, 18:16) - anonymous [нерегистровани]

Čudna mi čuda

Svašta, kakve su pa ovo naučne novosti!? Moja baka bi uvek prvo prokuvala pirinič do ključanja, pa ga procedila a potom u drugoj vodi od njega spremala šta god već, da li rižoto ili pilav.

(среда, 04. нов 2020, 17:58) - anonymous [нерегистровани]

Ре: @ Професионални кувар

То је само једна од великог броја "информација" које представљају елемнтарно знање код припремања хране.
Када се глазирани пиринач потопи у води, скроб је тај који се први раствара. Проценат издвајања скроба из пиринча зависи од топлоте воде, њене "мекоће" (или "тврдоће" - све једно) и дужине трајања потапања. Не треба много, па да цео скроб буде издвојен из пиринча. Истовремено, заједно са скробом, пиринач напустају СВИ витамни Б-комплекса (Б-1, Б-2, Б-3, Б-5, Б-6, Б-7, Б-9), већи део минерала као и други важни састојци.
Бацајући ту воду, бацамо све што смо набројали, па и преко тога.
Зато постоје две основне технике стручног кувања пиринча.
Италијанска - која подразумева да се вода у којој је пиринач потапан САЧУВА и касније, уместо обичне воде, додаје том истом пиринчу приликом даљње обраде;
Азијска - која подразумева кување на пари (у специјалним судовима) и без потапања.
Е сад, ако неки пиринач заиста садржи опасне количине штетних супстанци, онда је боље јести неку другу храну, него опрани пиринач.
Срдачан поздрав.

(среда, 04. нов 2020, 16:20) - anonymous [нерегистровани]

@ Професионални кувар

Izvini, ali odakle informacija da kuvanje odstranjuje skrob?

(среда, 04. нов 2020, 15:06) - Професионални кувар [нерегистровани]

Има још боља варијанта

Након што је пиринач прокуван у првој води, бацити воду - заједно са пиринчем.
Уопште се не шалим, јер након таквог третмана и воде коју бацамо - у пиринчу остаје једва 5% од свега онога ради чега га конзумирамо. То се односи како на витамине и минерале, тако и на скроб.
Они који су вршили поменуто испитивање, требали су да своја сазнања упореде са отровним компонентама у кромпиру (без обзира што га љуштимо), јер он на потпуно идентичан начин упија арсен и остале отрове из тла, као што је то случај са шаргарепом, цвеклом и свим осталим корењем и све једнако као и "злогласни" пиринач.
Пре двадесетак година, било је објављено једно веома опсежно истраживање које је показало да је популација нативних индијанаца на Америчком континенту била у процесу систематског изумирања између осталог и због превелике употребе кромпира, чији су фосилизирани остаци показивали повећане количине арсена.