Читај ми!

Да ли је витамин Де-3 магични лек у борби против ковида-19

Поједини научници верују да витамин Де-3 може да помогне зараженима коронавирусом да избегну најтежу клиничку слику. Други пак мисле да од тога нема ништа. Поузданих студија још нема. Ипак, ових дана га пију многи од нас. Које вредности витамина Де-3 су пожељне, како га надокнадити када недостаје, на који начин се уноси у организам, саветује докторка Хибнијета Апук.

Витамин Де-3 игра важну улогу у нашем телу, сагласни су научници. Одличан је имуностимулатор, али и имуномодулатор, што значи да се може користити и код аутоимуних обољења.

Ипак, др Хибнијета Апук каже да треба бити опрезан са тврдњама да витамин Де-3 може да помогне код ковида-19.

„Зна се да  Де-витамин има велики спектар деловања и помаже преко јачања имуног одговора организма. Јако је мало података у литератури јер треба да прође неко време да би се поуздано могло тврдити да може да помогне код ковида“, истакла је др Апук.

Витамин Де-3 се не може много унети храном. Он је веома важна и нужна супстанца за функционисање организма. Лабораторијским анализама може се утврдити недостатак овог витамина.

Организам га не ствара сам, али га може синтетисати излагањем веће површине тела сунчевим зрацима. 

„Најбољи извор Де-витамина су масне рибе типа лососа, туне, скуше, у мањој концентрацији то су говеђа џигерица, жуманце и сир“, наводи др Апук.

Према њеним речима, постоје категорије које су угрожене мањком Де-витамина – новорођенчад, која уопште немају овог витамина, па им се до краја прве године свакодневно даје 400 ИЈ (интернационалних јединица), затим труднице и дојиље зато што се метаболизам овог витамина мења у трудноћи, а потребе за њим су велике.

Угрожена категорија су и старији људи. Код особа преко 50 година не постоји тако добра синтеза овог витамина у организму под дејством сунца, кожа је тања и другачије грађе. Уз то старији људи дуже бораве у затвореном простору.

„Када су дозе у питању, нема протокола који ће обавезивати да је нешто идеално. Дуго се сматрало и сматра се и даље да је 400 ИЈ довољна доза не само за децу, него и за одрасле“, објашњава др Апук додајући да клиника Мејо заступа узимање већих количина, те да је препорука да то буде између 1.000 и 2.000 ИЈ дневно. 

У литератури нема података, каже др Апук, да је предозирање Де-витамином значајно: „Људи који раде на отвореном, попут сезонских радника, рибара, дневно синтетишу око 10.000 ИЈ па немају предозирања. Код мале деце се може направити предозирање, обично праћено мучнином, повраћањем, проливом, што није тешка клиничка слика.“

Овај витамин, то јест суплемент, може се узимати једном недељно кад се узима збирна доза јер се одлаже у масним ткивима или свакодневно. 

Будући да угао под којим падају сунчеви зраци утиче на исокоришћеност при синтези, чак и када има сунца у нашим крајевима, можемо имати мањак Де-витамина.

„Грешка је што људи мисле да је довољно шетати у кратким рукавима када је сунчано. Нема ту синтезе Де-витамина. Мора бити више од четвртине коже изложено сунцу непокривено и незаштићено кремама“, поручила је др Апук.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 07. нов 2020, 10:22) - anonymous [нерегистровани]

* Astrix

Alx de nam onda objasni kako su to nasi stari rjesavali bez lososa, kapsula, K2, magnezijuma...kad je hrana beznacajn izvor. Ne znam da su bili "krzljavi" i bolesljivi. Izgleda da puno hodas po tim homepatskim apotekama i drogerijama.

(четвртак, 05. нов 2020, 17:30) - anonymous [нерегистровани]

D3

Koji naucnik, trazi podatke u literaturi mesto u ljudskom telu. Pouzdanije literature nema.

(четвртак, 05. нов 2020, 13:59) - Alx [нерегистровани]

Vitamin D

Organizmu je dnevno potrebno između 5.000 i 10.000 jedinica dnevno - hrana je bezznačajan izvor vitamina D, a treba ga uzimati sa A vitaminom, K2 vitaminom i magnezijumom