Читај ми!

Естетска хирургија и „корона-профитерство“ – сви хоће из карантина да изађу лепи

Док многе привредне гране пате због пандемије, клинике за пластичну хирургију у Немачкој доживљавају процват. Људи имају више времена, а више и новца. Уједно, све то има везе и са ношењем заштитне маске.

Две рутинске операције на подочњацима, једна операција руке и један имплантат на бради - професор Денис фон Хајмбург одрадио је своје обавезе за ово преподне. Специјалиста за пластичну и естетску хирургију у Франкфурту већ 28 година обавља пластичне операције, сваке године му под скалпел или ињекцију дође око хиљаду људи.

Фон Хајмбургу је видно неугодно што је у овим тешким временима постао „корона-профитер“. Али, тренд је јасан: од почетка кризе осетно је порасло интересовање за пластичне операције.

„Тренутно долази више људи који су запослени него што је то било раније. Дакле људи који би рекли, операција се мора обавити тога дана, у противном ћу доћи следеће године“, каже Фон Хајмберг. А тај раст је много већи него што је број оних старијих од 65 година који због страха од заразе не долазе у његову ординацију.

Нема годишњег, уштеђени новац иде за пластичну операцију

Фон Хајмберг је један од најпознатијих немачких естетских хирурга. Годинама је био председник Савеза немачких естетско-пластичних хирурга (VDÄPC) у којем је више од 120 хирурга из читаве Немачке. Ко хоће да затегне подочњаке, тај иде код доктора Фон Хајмбурга. Јер, он је за то специјалиста.

За нешто мање од сат времена уклања боре око очију. А често чује изјаве као што је ова: „Из локдауна желим да изађем подмлађено, кад већ не могу да се бавим спортом.“ Или ова: „Због короне тренутно ништа не трошимо, уштедели смо новац од годишњег. Зато нам сад одговара ова операција.“ Људи желе да се приушти тај луксуз.

Уклањање масноће

Већ 2019. је број естетско-пластичних операција груди и носа, као и минимално-инвазивних операција ботоксом и хијалуроном порастао за готово осам одсто, на 83.000 у читавој Немачкој.

Прошле године је број таквих операција чак премашио 100.000. 

У тренду је нарочито, сигурно и због короне, уклањање масноће. Многи људи се мало крећу док раде код куће и удебљају се.

Неки се онда очигледно радије одлучују за скалпел него за трчање. И за то плаћају и по 5.000 евра.

Денис Фон Хајмбург ипак наглашава да је њему важан квалитет операције: на првом месту је безбедност пацијента.

Шарлатани наносе штету угледу бранше

„Такве операције нису неопходне, а ако настане нека штета, онда је то често штета за читав живот, а буде и смртних случајева. Ми морамо да ризик сведемо на минимум“, каже Фон Хајмбург.

Још увек су свежа сећања на две жене које су због жеље за „бразилском стражњицом“ 2018. и 2019. у Диселдорфу изгубиле живот. Естетски хирург који је обављао те врло ризичне захвате повећања стражњице не сме више да ради тај посао због наношења телесне повреде са смртним последицама. Али угледу читаве бранше нанео је велику штету.

Проблем је што занимање „естетски хирург“ није заштићен појам. Чак и хирурзи специјализовани за зубну хирургију теоретски смеју да обављају операцију повећања груди.

Али, такве операције морају да обављају искусни специјалисти за пластичну и естетску хирургију, они који имају дугогодишње специјалистичко, а сваке године и додатно образовање.

Обавеза ношења маске и бора око очију

То су специјалисти као што је Денис фон Хајмбург. Или они са клинике „Мозер“, која у Бечу, Аугзбургу и Бону послује под слоганом „Лепи за читав живот“. Директор клинике у Бону је Кристијан Лимбах. „Права естетска хирургија је на веома добром гласу. Уочавамо да се у време короне повећава жеља за сопственим оптимирањем“.

Могло би се рећи да су за све криве маске. „Због њих недостаје пуно оптичких информација, део лица је скривен“, каже Лимбах. Људи сада више него иначе гледају једни другима у очи. Зато је и уочљивија свака неправилност на том делу лица. Осим тога, на видео-конференцијама људи много чешће виде сопствену слику.

„Зато чешће чујемо да постоји жеља за затезањем бора око очију, да би људи изгледали млађе“, каже Лимбах. Други ефекат је обавеза ношења маске. С обзиром на то да маска прекрије црвенило или отеклину након операције, расте потражња и за кориговањем усана. Уз то, у време ограничења контаката ионако мање упада у очи изостанак од неколико дана или недеља.

Према статистици Савеза VDÄPC, естетску операцију већином захтевају жене. Њихов удео је 90 одсто. Иначе, како каже Лимбах, код њега у клинику долазе људи из свих слојева друштва.

„Ту буде обичних куварица које годинама штеде да би кориговале положај ушију. Буде и универзитетских професора. Богатих и лепих. Људи које виђате на телевизији. Буде и људи из проституције. А имали смо и католичких и евангелистичких свештеника“, објашњава он.

Јирген Клоп извлачи естетску хирургију из табу-зоне

Сви они имају жељу за умереном и децентном корекцијом свог изгледа, да изгледају млађе, каже Лимбах.

Пандемија би могла да убрза још један процес на подручју естетске хирургије: да и у Немачкој почне отвореније да се говори о таквим захватима, да више не буду табу-тема, да буде уобичајено, као у Азији, САД или Латинској Америци.

Томе је сигурно још пре короне допринео један познати фудбалски тренер. Јирген Клоп се 2013. одлучио за трансплантацију косе и о томе је јавно говорио. „Клоп је тада рекао: шта хоћете, изгледа добро!“, присећа се Кристијан Лимбах. „Од тада је много лакше говорити о естетским операцијама.“

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 22. јан 2021, 21:02) - anonymous [нерегистровани]

Propast covecanstva

Propast covecanstva ako ce ljudi lepse lepse da izgledaju