Читај ми!

Корона не престаје да изненађује - необичне болести са пуно лица сви треба једнако да се чувамо

Из дана у дан, сви учимо о коронавирусу и тако је месецима. Кад смо помислили да смо неке лекције савладали, намећу се нова питања. Последње је: Да ли је ковид 19 – васкуларна болест?

Стручњаци кажу да су дошли до закључка да је ковид 19, поред тога што је респираторна болест - и васкуларна.

„Амерички научници су направили једно истраживање којим су директно доказали да се спајк протеин са вируса, лепи за неке ћелије ендотела са крвних судова и оштећује их", рекао је за Клинику Наздравље, Др Далибор Драгишић, кардиолог из КБЦ „Др Драгиша Мишовић". 

Др Драгишић додаје да таква оштећења даље воде у друге различите здравствене проблеме као што су разне тромбоемболијске компликације или артеријске тромбозе.

„Нама је јасно сада да су и респираторне компликације поседица васкуларних дешавања, јер плућа имају изразито развијену васкуларну мрежу и вирус напада и ендотел капилара у плућима чија је основна улога да преузме и пренесе кисеоник у ткива", додаје др Јелена Величковић, анестезиолог из ковид-болнице у Батајници.

Каже да пацијенти, осим респираторне слабости, која захтева механичку вентилацију, имају и бројне друге пратеће кардиоваскуларне компликације попут шлога, инфаркта миокарда или инфаркта слезине...

„Сад је изашло ново истраживање, није баш неки репрезентативни број од 100 пацијената, али, код 78 одсто њих је нађен одређени степен захватања срчаног мишића. Значи, вирус напада срчани мишић, срчане ћелије пропадају и као последица пропадања тих ћелија, можемо да имамо аритмије, може да настане инфаркт миокарда, и тај миокардитис у ствари ка срчаној слабости, уколико се компликује", објаснио је др Драгишић.

Брзе и изненадне промене стања

Када је реч о тромбози, др Величковић каже да су тромбоемболијске компликације можда један од водећих фактора смртности код ковид-пацијената.

„Више су угрожени старији, пацијенти који имају факторе ризика као што су кардиоваскуларни и плућни болесници, пацијенти који имају дијабетес... Међутим, нас је изненадило да смо то виђали и код људи који немају ниједан од фактора ризика и знатно су млађи. Нисмо навикли да виђамо неког ко има 30 година и направи тек тако плућну емболију зато што има вирусну инфекцију", испричао је др Драгишић.

Доктори кажу да у доба короне, не треба игнорисати симптоме као што су нагло отицање екстремитета, јак бол у грудима, значајан недостатак ваздуха.

Наглашавају да промене здравственог стања оболелих од ковида могу бити нагле и брзе и да је пажљиво праћење болесника врло важно.

Постковид синдром

Пацијенти који су после ковида 19 отпуштени из болнице, могу да се жале на симптоме које су имали док су били болесни, међу којима су слабост, малаксалост, аритмија.

„Имамо контакт са пацијентима из првог таласа од прошле године, из марта и априла, и многи од њих су имали вишемесечни опоравак, нарочито ако су били интубирани. Неки од њих су имали и васкуларне компикације", рекла је др Величковић и додаје да се они редовно прате и да су за њих важне контроле.

Тренутно је, сложили су се гости Клинике Наздравље, када је структура пацијената на лечењу у питању, више старијих људи. Такође, скоро је изједначен број пацијената по половима.

Говорећи о анализама крви и де-димер вредностима, које могу да укажу на опасност од тромбозе, и о којима се у време короне све више прича, др Драгишић саветује да се не раде „на своју руку", јер вредности зависе од бројних фактора, па повишене вредности могу да указују на неке друге поремећаје, а не искључиво на инфекцију коронавирусом.

Унапређење терапије 

О ковиду 19 стално се учи. Нове информације појављују се све чешће. Све то је утицало и на терапију која се стално унапређује. Много тога, тек ће се открити, кажу лекари.

„Током студија и целе каријере, нисам никада срела болест са толико пуно лица, са толико необичном клиничком сликом - од асимптоматске и врло благе до јако тешке, а није лако предвидиво ко ће развити какву клиничку слику. Сви морају једнако да се чувају, јер још немамо кључна сазнања о томе који су то фактори који ће детерминисати тежину клиничке слике и исход болести код пацијената - ту ће можда генетика помоћи", закључила је др Величковић.