Читај ми!

Шта нови лек за Алцхајмерову болест значи за пацијенте

Како ће на оболеле од Алцхајмерове болести деловати недавно одобрени лек и по чему је специфичан? Да ли ће и када пацијенти широм света моћи да га користе? Коме се саветује, само су нека питања за проф. др Елку Стефанову са Клинике за неурологију КЦС.

Иновативни лек који делује на модификацију тока болести. Спада у биолошку терапију и делује на супстрат бета-амилоид, који се ствара у мозгу у склопу патолошког процеса Алцхајмерове болести.

„Досадашња терапија је третирала симптоме и надокнађивала недостатак одређених супстанци у мозгу, који је последица тог патолошког процеса. Није лечен узрок. Ни нова терапија неће довести до потпуног излечења, али постоји нада да ће нови лек мењати ток болести, јер у неуродегенеративним болестима и само одлагање ефеката је велики помак“, истиче Стефанова.

Нови лек се даје једном месечно кроз инфузију и најбољи ефекат има у раним фазама болести.

Да ли ће се лек појавити код нас, проф. др Елка Стефанова наводи да све зависи од тога да ли ће Србија бити изабрана као један од центара за клиничко истраживање, које се спроводи широм света.

До изласка лека на тржиште потребна је, како каже, још једна одлука и барем 2 до 3 године након завршетка испитивања.

Први знаци и дијагноза

Најосетљивији знак почетка Алцхајмерове болести је заборављање догађаја који су се недавно десили и када појединац не може, ни уз помоћ и подсећање, да се сети – такозвано епизодно памћење.

„Кад заборавите имена познатих глумаца, писаца и других личности – то је уобичајено са процесом старења или код људи који имају поремећај пажње. То нису знаци за узбуну. Алцхајмерова болест је много озбиљније стање“, објашњава Стефанова.

Дијагноза се поставља утврђивањем детаљне анамнезе – како и када је почело, који су били први знаци. Прво се испитује пацијент, а онда и њему најближе особе. Такође, утврђује се и да ли та заборавност ремети свакодневно функционисање.

„Ако заборавите пеглу и запалите кућу, онда је то озбиљна ствар. Али ако заборавите па се сетите и вратите, онда то вероватно није озбиљно“, каже Стефанова.

Након тога се постављају одређени тестови, који се задају пацијентима. На основу тих резултата, упућује се на снимање мозга, било скенером или магнетном резонанцом. Може да се уради и позитронска емисиона томографија, као и пункција којом се одређују бета-амилоиди.