Читај ми!

Како на нашу јетру утиче неумереност у јелу и пићу

Јетра је централна лабораторија нашег организма у којој се одвија на стотине процеса. Има бројне функције, а једна од њих је и да чисти организам од свих штетних материја. То ради све док је не угрозимо неким нашим лошим животним навикама.

Више од стотину метаболичких процеса се дешава у јетри и она је одговорна за детоксикацију, за синтезу бројних битних беланчевина, а између осталог и за наш адекватан имунолошки одговор и заштиту организма, наглашава проф. др Тамара Миловановић са Клинике за гастроентерологију, Клиничког центар Србије.

„Компликације везане за болести јетре се не тичу само дигестивног тракта, већ и других органа и органских система и у ствари представљају системску болест“, напомиње докторка.

Јетри пре свега прија умереност у свему, наглашава професорка и додаје да су брза храна и слаткиши нездрава храна, преоптерећена калоријама, незасићеним масним киселинама, сољу, а све то доводи до таложења вишка у јетри и угрожавања њене функције.

Масна јетра

Масна јетра, како наводи саговорница Иване Божовић, је пре свега болест, а не стање и у међународној класификацији болести за њу постоји и шифра. Карактерише је прекомерно прикупљање масти у јетри и најчешће је везана за гојазност и 80 одсто гојазних људи има масну болест јетре.

„Треба напоменути и да неке ендокрине болести, изложеност неким лековима, рад у хемијској индустрији може довести до масне болести јетре, али је најчешће узрок гојазност и неправилна исхрана“, наглашава гошћа Наздравља.

Масну болест јетре имају углавном особе са прекомерном тежином чији индекс телесне масе прелази 25 и гојазне особе које имају индекс преко 30. То су људи који имају прекомерни унос угљених хидрата, пре свега слаткиши, пекаре, кока-коле и пића са концентрованим шећерима и који имају седаторни начин живота и мало физичке активности.

„Нажалост, према епидемиолошким подацима и подацима СЗО, све је већи број гојазне деце, што ће бити велики проблем у будућности. Према садашњим подацима око 25 одсто популације оболева од масне болести јетре, што је јако много“, наглашава докторка.

У последњих 20 година број особа које се трансплантирају, тј. имају крајње отказивање функције јетре, због масне болести јетре је порастао за 170 одсто и тај број ће нажалост, расти, сматра професорка Миловановић.

Да ли је јетра подмукао орган

Већина болести јетре, па и масна болест јетре у почетним стадијумима када се најбоље и најефективније може реаговати, не даје никакве тегобе. Некада је то замор, малаксалост, неки осећај непријатности испод десног ребарног лука, али људи на то најчешће не обраћају пажњу, напомиње докторка.

„Када се појаве симптоми и тегобе то су већ тегобе везане за одмаклу болест јетре и нама су тада већ руке везане. Принципијелно, потребно је имати једну културу редовних прегледа, превентивних прегледа са комплетном лабораторијском анализом и реаговање и на минимални пораст трансаминаза и испитивање узрока пораста трансаминаза је веома битно за здравље“, додаје Миловановићева.

Поред анализа крви потребно је редовно радити и контролне ултразвучне прегледе који врло лако откривају масну болест јетре, мада је проблем што овом врстом прегледа се масна болест јетре открива када већ има 20 одсто масти у јетри, а према дефиницији, болест је када имамо више од пет одсто масти.

„Зато би о томе посебно морали да мисле гојазни људи и људи који имају метаболички синдром и дијабетес мелитус број два“, додаје докторка.

Како да поправимо стање наше јетре

Корекција животних навика практично се показује као најтежи задатак, а како бисмо сачували нашу јетру неопходна је адекватна и уравнотежена исхрана и физичка активност.

Стрес такође утиче на нашу јетру. Директно, али и индиректно. Стрес повећава маркере запаљења, а неко стрес компензује повећаним уносом хране, тако да је дејство стреса велико како за јетру тако и за друге органе.

У сваком случају, према научним студијама, губитак у телесној тежини од 10 одсто значајно коригује налаз јетре, смањује количину масти, чак и ако је јетра кренула у правцу цирозе, ако је дошло до појаве ожиљака, односно фиброзе на нивоу јетре, она може да се смањи.

„Нажалост, тај губитак телесне масе од 10 одсто у клиничкој пракси постиже само 10 одсто пацијената. Значи, навике су нешто што ми јако тешко мењамо“, закључује проф. др Тамара Миловановић.

број коментара 0 Пошаљи коментар