Читај ми!

Здраво старење почиње у вртићу

Првог дана октобра се обележава Међународни дан старијих особа. У циљу подизања свести и знања о проблемима старих, Геронтолошко друштво Србије организује онлајн конференцију „Декада здравог старења“.

Када кажемо здраво старење најчешће се помисли на физичку активност, здраву исхрану, целоживотно учење, солидарност и волонтирање у организацијама цивилног друштва, али није само то здраво старење, наглашава гошћа Јутарњег програма, Наташа Тодоровић, председница Геронтолошког друштва Србије и стручни сарадник Црвеног крста Србије.

„Светска здравствена организација је период од 2021. до 2030. године прогласила за декаду здравог старења која подразумева четири области. То је најпре окружење прилагођено годинама. Значи приступачност услуга, доступност друштвених догађања, културних догађаја који треба да буду прилагођени свим генерацијама, а не само старима. Када имате добро осветљен парк, то је добро за старе, али од користи је и младима“, напомиње Тодоровићева.

Једна од веома важних ставки ове декаде је и борба против ејџизма, додаје саговорница Бранка Веселиновића. Важно је да се боримо против стереотипа и предрасуда о старијим људима. Трећа област је интегрисана нега, односно да старијима буде доступна превенција, промоција, куратива, рехабилитација, помоћне технологије, палијативна нега и нега на крају живота.

„И четврта, врло важна област је дуготрајна нега код оних старих особа које су функционално зависне. Обезбедити им достојанствено старење и подржати њихове породице да адекватно брину о њима и на тај начин обезбедимо људска права старих“, наглашава председница Геронтолошког друштва Србије.

Да би се обезбедило здраво старење веома је важна здрава исхрана, физичка активност током живота, солидарност, целоживотно учење, и то не само формално образовање, као и социјална укљученост.

„Уколико улажемо у здраво старење још од вртића, дуже ћемо и здравије живети“, наглашава Тодоровићева.

Декада здравог старења

У циљу подизања знања и информисаности, Геронтолошко друштво Србије организује онлајн догађај „Декада здравог старења“. Осим општег разматрања тема везаних за здравао старење, биће представљено последње истраживање о здрављу старијих у Србији урађено 2019. године и упоређено са подацима из 2013. године које је урадио Институт за јавно здравље.

„Рецимо, знамо да 31,9 одсто старијих од 65 година процењује своје здравље као добро или врло добро, што је мало боље него 2013. када је 22 одсто износило такву процену. Међутим, 85 одсто испитаника има неку хроничну болест, што је нешто више у осносу на претходно истраживање, а најчешћа болест је висок крвни притисак који има 61 одсто старијег становништва“, наводи Наташа Тодоровић.

У трећем делу програма, представници Градског завода за заштиту здравља ће говорити о Канцеларији за старије и представиће примере добре праксе у Београду.

Овакве конференције ће се одржавати сваког месеца, објашњава Тодоровићева, а следећа ће бити посвећена ејџизму, док ће наредна говорити о градовима прилагођеним старијој популацији.

Права, услуге и сервиси намењени старојој популацији постоје, али треба имати у виду да је приступ свему томе много лакши у Београду него у унутрашњости Србије.

„Ако живите на селу, а немате редовну аутобуску линију којом можете да одете до лекара, немате никог млађег да вам помогне, то је нешто о чему посебно морамо да водимо рачуна“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Подршка породици, нешто пред чиме сви затварају очи

Када је старија особа функционално зависна и када је везана за кревет, врло је тешко бринути о њој, јер породица нема подршку.

„Укућани раде, а неко треба да чува ту старију особу. Потребни су лекови, пелене, неко ко ће да нам причува мајку или оца док одемо, било на море, било и сами код лекара, а такве породице немају подршку и то је оно где све државе света, буквално, затварају очи“, наглашава Тодоровићева.

Много је породица које заиста брину о својим остарелим члановима. Још увек се разматра иницијатива да се пелене за одрасле добијају на рецепт, јер се на тај начин посредно смањује и трошак државе, јер ће бити мањи притисак на здравствени систем уколико стари добију адекватну негу.

„Ако се ви бринете о својим родитељима и растрзани сте на хиљаду страна. Морате да радите, морате да идете по децу... То је врло, врло стресан посао, а нико не добија неку психо-социјалну подршку и нема организоване те групе самопомоћи где би људи могли да размене своја искуства. Нисмо ни свесни колико је тешко 24 сата седам дана у недељи бринути о некоме, а да не уђете у ризик од насиља, да вичете и да будете нервозни. Зато је неопходна подршка и члановима породице“, наводи на крају гостовања у Јутарњем програму, Наташа Тодоровић, председница Геронтолошког друштва Србије.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 24. сеп 2021, 11:04) - anonymous [нерегистровани]

Izmedju starosti i mladosti..???

Sami dijelimo zivot svoj.
Na starost i mladost...
Mladost zapocinje radjanjem a starost se zavrsava umiranjem..
Tamo gje mladost prestaje.
Tamo starost zapocinje...

(четвртак, 23. сеп 2021, 20:44) - anonymous [нерегистровани]

pitanje

Odgovorite mi kad sam počeo da starim, pošto nisam išao u vetić.