Читај ми!

Уринарна инконтиненција код жена је решив проблем

О невољном отицању мокраће код жена ретко се говори, много чешће ћути јер је жене стид. Ипак решења постоје, и има их неколико. Детаље о уринарној инконтиненцији код жена у емисији РТС Ординација говорио је др Милош Пантелић, начелник оперативне гинекологије на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине.

Када замислите ситуацију у којој се насмејете, закашљете или напнете и мокраћа сама крене – звучи као непријатност. Нажалост неке даме тај проблем не замишљају, оне га свакодневно имају. Често ћуте о томе јер их је стид, а неке годинама покушавају да нађу решење проблема. Овај проблем стручно се назива уринарна инконтиненција, односно народски појашњено – невољно отицање урина.

Свака десета жена у Европи повремено погођена уринарном инконтиненцијом

Гинеколог др Милош Пантелић наводи да у Европи осам до 10 одсто становништва има повремене или сталне проблеме са уринарном инконтиненцијом, односно да је то свака 10. жена, а да је таква статистика присутна и у Србији.

Оно што отежава лечење јесте што се жене доста касно јављају, па тако од појаве првих симптома до јављања пацијенткиње лекару прође пет до седам година. Доктор наглашава да се са годинама повећава учесталост појаве уринарне инконтиненције јер се фактори ризика с годинама појачавају.

Једна од тих уринарних инконтиненција је стресна, а за њу је карактеристично да се чешће јавља код млађих особа, док је ургентна инконтиненција чешћа код жена код којих се завршио менструални циклус. Иако не постоји правило када је најраније могуће да се појави ова бољка. Др Пантелић указује да су се због проблема уринарне инконтиненције јављале чак и пацијенткиње са 30 година.

Доктор Пантелић истиче да су код стресне инконтиненције сви симптоми везани за напоре или за стрес.

„Било какво нагло повећање притиска у трбушној дупљи – смејање, кијање, трчање, физичка активност, вежбање доводи до неконтролисаног отицања мокраће, док код ургентне инконтиненције нема тог претхнодног напора, него пацијенткиња осети изненада, дакле без икакве провокације, нагон на мокрење и ми обично кажемо, 'буквално јури до тоалета' да се што пре измокри. Ту је још карактеристичан као провокациони фактор да нпр. при прању руку хладном водом, или ако чује млаз воде јавља се тај нагон на мокрење“, објашњава гинеколог разлику између стресне и ургентне инконтиненције. 

Када је у питању гојазност, доктор наводи да се код гојазних особа, као и приликом тешког физичког рада, притискају органи у трбушној дупљи и зато је то ризик који може да утиче на појаву уринарне инконтиненције.

Спад гениталних органа – спуштање мокраћне бешике или материце из свог уобичајеног места. „Оваква промена се осети“, каже др Пантелић, „па се пацијенти сами јављају јер осете да им се 'нешто појављује испод вагиналног отвора'. Обично кажу као да испада лопта нека, посебно кад су дуже активни, кад се више шетају или ураде неку тежу физичку активност онда долази до тога“, сликовито је објаснио др Пантелић.

Учестале упале мокраћних канала и бешике. Овде је гинеколог посебно напоменуо ешерихију као честу појаву и нагласио да је провера серије брисевава изузетно важна како би се све држало под контролом. У ту серију брисева спада контрола микоплазме, уреаплазме, хламидије, ту спада и бактериолошки преглед, било да је из изводне мокраћне цеви или из цервикалног канала.

Када се деси оштећење или повреда кичменог стуба најчешће долази до повреде нерава, због чега настаје проблем у преносу сигнала и настаје појава тзв. неурогене бешике. На исти начин делују и неуролошке болести.

Када постоји већи број порођаја, што подразумева три или више порођаја, то може утицати на појаву уринарне инконтиненције, али не мора увек да буде узрок, односно уринарна инконтиненција не мора да се јави код сваке жене која је имала три или више порођаја.

Продужен порођај може такође бити један од фактора ризика за појаву уринарне инконтиненције, а сам термин „продужени порођај“ односи се на дужину самог процеса непосредног рађања бебе. Лекар каже да када главица бебе у порођајном каналу остаје дуже од два сата то порођај продужава и може бити један од провокативних фактора за уринарну инконтиненцију.

Затвор – ако неко нема редовну столицу, долази до притиска у стомачној дупљи, што је такође провокативни фактор за настнак уринарне инконтиненције.

Пушење је најчешћи узрок многих болести, па је исти случај и код ове бољке.

Постављање дијагнозе

Уринарна инконтиненција код жена може се дијагностиковати на неколико начина, али најчешће у комбинацији неколико корака.

Након детаљног разговор са пацијентом, тзв. узимања анамнезе, лекар већ добија много података. Након анамнезе, ради се стандардни гинеколошки преглед под спекулима на ком се уочава да ли постоји тзв. спад мокраћне бешике, материце, и који је степен у питању.

Затим се уочава да ли постоји дефицит естрогеног хормона, што се види на основу вагиналне слузокоже, тако што је код оних жена које имају тај дефицит карактеристична истањена слузница, а управо је то предиспонирајући фактор да дође до спуштања мокраћне бешике, упозорава гинеколог.

Тестови објективизације инконтиненције заправо су тестови на коме пацијенткиња одговара на бројна питања, између осталог и да ли има ноћног мокрења, колико пута, колико пута (мокри) у току дана и да ли при сваком кијању/ кашљању/ напињању долази до неконтролисаног отицања мокраћ.

Захваљујући овом тесту, лекар добија и податке о тежини инконтиненције у појединачном случају.

Уродинамска испитивања представљају низ од неколико радњи које се односе на пуњење и пражњење бешике физиолошким раствором, и праћење притиска који се јавља у бешици и и изводној мокраћној цеви. Такође се мери и капацитет бешике, и након анализе се поставља дијагноза на основу које се даје терапија.

Радиолошким прегледом, односно рендгеном, се посматра да ли постоји неки камен у уретеру или у бешици. По потреби се раде и други прегледи као што је компјутеризована томографија – скенер или магнетна резонанца.

Уролошки преглед са цистоскопијом. Цистоскоп је апарат који има оптику. Тај апарат је јако танак и његов највећи промер је осам до девет милиметара. То је сонда танка као цев, која се пласира кроз изводну мокраћну цев у бешику. Ово се ради у локалној анестезији, а захваљујући овом прегледу може да се провери да ли постоји неки проблем унутра попут тумора.

Неуролошки преглед ради се отуд што, како је већ речено, неуролошки проблем у преношењу сигнала и импулса услед повреде кичемног стуба може довести до тога да бешика неадекватно реагује и све то може бити узрочник инконтиненције, темељно је објаснио стручњак за женску инконтиненцију.

Врсте терапије

У лакшим облицима, и генерално, предност се даје конзервативном третману. У блажим облицима инконтиненције, као што је она тзв. стресна инконтиненција, препоручимо Кегелове вежбе, препоручимо примену авестина, може и струјна терапија, док на пример код ургентне инконтиненције препоручујемо лекове који повећавају капацитет бешике и смањују тај нагон на мокрење, одлажу га.

Струјна терапија се ради посебним апаратом који има наставак за вагинално пласирање, а сам третман траје двадесетак минута, најчешће до 10 пута. Некада се приликом ове терапије осети благо пецкање, али гинеколог тврди да преглед није болан. Та струја, утиче на јачање ослабљених ткива, појачава тонус и снагу мишића који су ослабили.

Ласером се обнавља колаген у зиду и појачава еластичност вагиналне слузнице. Ова неинвазивна процедура побољшава или чак уклања симптоме.

У терапији још постоје и периуреталне инјекције путем којих се пласирају колаген, тефлон, силикон, хијалурон (у одређеној форми). Ипак, постоје и ситуације када је хирургија заиста неопходна и незаменљива. Када конзервативна терапија не да резултат.

Хируршки захват Ти-О-Ти

„Сама операција не траје дуго, водимо је као минимално инвазивну, али онако кад неко гледа са стране, делује доста страшно јер се улази споља великим иглама у пределу препона, продире кроз мембрану и излази доле испод бешике“, објашњава др Пантелић, и напомиње да се пре тога направи мали вагинални рез испод изводне мокраћне цеви, уретре, који изгледа као тунел до те оптураторне мембране и онда тим великим иглама излазимо доле.

Без обзира што делује прекомпликовано, каже да се овај захват води као минимално инвазивна хирургија. Иначе, оно што још треба знати о захвату је да се током саме операције пласира уринарни катетер који може да се извади већ након два сата, а обично то буде сутрадан. Подлвачи да се ова операција изводи у регионалној анестезији и да већ после пет до седам дана пацијенткиња може да се врати на посао.

Успешност хируршке интервенције за решавање уринарне инконтиненције код жена показала се у пракси, а статистика показује да чак 85 посто пацијенткиња буде излечено, што је одличан резултат операције која скраћено носи назив Ти-О-Ти.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 06. дец 2021, 11:20) - Филип Бараћ [нерегистровани]

Природна помоћ

Чај од кантариона помаже код овог проблема, сам сам пробао.