Читај ми!

Живот у граду заменили селом, рад на имању као слатки напор

Због ковида многи су почели да размишљају о повратку у природу, трајно или макар чешћим посетама руралним крајевима Србије. Има и оних који су и пре епидемије живот у граду заменили сеоским, не дозволивши да се угаси породично имање.

Милан Петровић је радни век провео у правосуђу, а пензију дочекао у Тужилаштву за ратне злочине. На имању које његовој породици припада дуже од два века, сам је произвео саднице шљиве пожегаче, уз помоћ науке и старијих суграђана.

„Око двеста садница сејаница, али сам успео да добијем овако квалитетан засад тек негде педесет посто. Ја сам задовољан. Све су саднице здраве, све су се примиле, дакле пријем је био стопроцентан", каже Петровић.

Супруга Вера, фармацеут по занимању, умешна је и у спремању заборављених  јела.

Воћни колач од пожегача, каже, има неограничен рок трајања, мада га унуци брзо поједу.

„Чисто воће, мало шећера и пројиног брашна. То је све што у њему има. То сам ја од својих старих, од мајке научила и оживела. И она је већ заборавила, пита ‘како ли оно се прави’. Ја сам записала, па зато знам", каже Вера.

Од шљива пеку и ракију, а наслеђена се чува у посебном бурету у којем је ракија,  из 1970. године.

Милан је успео да овлада и печењем калвадоса, чувене француске ракије. На имању има три врсте јабука које су потребне за српски „лоретски калвадос".

„Производи се од три врсте јабуке. Две су дивље, а једна питома. Та питома мора бити слатка, а дивље морају бити једна жута, друга црвена и морају бити опоре", објаснио је Милан Петровић.

Рад на имању је за Петровиће слатки напор. Милан је већи део каријере носио кравату, али никада није заборавио како се коси и раде сви остали послови на имању.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 19. окт 2020, 12:18) - Аца [нерегистровани]

.

Пријатељу, не желим да паметујем али и од кукања нема напретка ;)

(понедељак, 19. окт 2020, 11:54) - anonymous [нерегистровани]

BRAVO!!!

Jedino nisam razumeo gde se nalazi ovo imanje?
A sve drugo je sjajno.

(понедељак, 19. окт 2020, 10:52) - anonymous [нерегистровани]

Daaa ... lako je to tako!

Dobra penzijica i svakako još po nešto drugih primanja i prihoda, pa dobro stojeća porodica, pa imanje veliko, na dobrom mestu, pa auto, pa ostala prateća tehnologija ... Pa sad možemo da budemo kreativni i produktivni.
A šta da kažu oni koji su ostali bez posla, bez plate, bez penzije, bez igde ičeg sem malenog zabitog imanja Bogu iza leđa gde nema ni autobusa, ni valjanog puta, ni struje, ni interneta, ni ambulante na desetine kilometara uokolo, gde je najbliža prodavnica 5 - 6 kilometara daleko i do koje se mora pešaka, pa ceo dan propadne ili kolima - a nema se ...