Читај ми!

Ко су потомци Београђана које је Сулејман Величанствени пре пет векова одвео у Истанбул

Ове године навршава се пуних пет векова од када је Сулејман Величанствени освојио Београд и одлучио да варошке Србе, односно Београђане, поведе са собом у Цариград – садашњи Истанбул. Данас неколико стотина хиљада житеља Истанбула тврди да су потомци ових Београђана.

Када је, после тешке борбе и опсаде која је трајала 45 дана, 1521. године Сулејман Величанствени на челу османских трупа ушао у Београд, Срби су у идеалном стању одржавали водовод који су Римљани у 2. веку изградили у античком Сингидунуму.

Једно од тумачења тврди да тако очуваног водовода није било ни у једној престоници тадашње Европе, и да зато Сулејман одводи Београђане, дивећи се њиховој вештини, да и њему направе такав. 

На маршу дугом два месеца и после пређених 950 километара, више од 2.000 српских породица населило се у Цариграду и околини, у зависности од занимања, објашњава гошћа Јутарњег програма, професорка Филолошког факултета Ема Петровић, оријенталиста.

„Те породице су путовале Цариградским друмом који данас, практично, прати траса ауто-пута од Београда, преко Софије, до Истанбула, а понели су са собом оно што су могли да носе и оно што им је било најсветије – мошти Свете Петке које су чуване у Београду, икону Пресвете Богородице и мошти Свете Теофане“, додаје професорка Петровић.

Иначе, мошти Свете Петке су на молбу кнегиње Милице и њене ћерке Оливере која је била жена османског султана Бајазита Првог, донете у Србију 1398. године. Деспот Стефан Лазаревић, када је градио нову престоницу, пренео их је у Београд. Када су их Београђани однели са собом у Цариград чуване су у патријаршијској цркви Светог Ђорђа.

„Међутим, патријаршија није била у добром финансијском стању, те у 17. веку молдавски војвода откупљује све дугове патријаршије у замену за те мошти. Оне се данас чувају у Јашију у великој Саборној цркви. До данас су светиња и ходочасници из многих православних земаља свакодневно посећују Јаши управо због тога“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Сулејман није веровао браниоцима Београда

Изградња водовода није био једини разлог зашто је Сулејман Величанствени протерао Београђане у Цариград. То је за Османлије била додатна корист, али треба имати у виду да је Београд 1521. године био део Угарске и како је она у том периоду била у лошем стању, угарски гарнизон готово није ни бранио Београд.

Највећи отпор османским освајачима пружили су управо становници Београда на најразличитије начине и када је Сулејман ушао 29. августа 1521. године, угарски гарнизон се повукао, а остало је становништво у које он није имао поверење да ће бити лојално османској држави, што је највероватније био главни разлог што их је протерао.

„Османска власт је била врло прагматична. Они су користили све што су могли“, напомиње професорка.

Судбина протераних Београђана

До данас у Истанбулу постоје топоними који говоре о присуству Срба. Постоји Београдско село које је настањивало углавном становништво које се бавило пољопривредом, постоје Београдска махала и Београдска шума, данас омиљено излетиште становника Истанбула, као и Београдска капија.

„Каква им је тачно била судбина данас је тешко рећи. Извесно, као и целом немуслиманском становништву империје којем је дозвољавано да сачувају свој језик и своју веру у замену за то да буду лојални и да плаћају одређене порезе. Они који су имали одређена задужења, посебно ови ангажовани на водоводу, имали су велике пореске олакшице, али живећи у срцу царства њихова оријентализација и исламизација је била много бржа, него на периферији“, наглашава Ема Петровић.

Врло тешко је рећи колико су дуго одолевали исламизацији, и поред тога што су Османлије имале врло прецизне пописе становништва све негде до почетка 17. века. Али њих занима да ли је неко муслиман или немуслиман само са аспекта пореске политике, а не да ли је Србин, Бугарин или нешто треће. Но претпоставља се да су сигурно до 17. века одолевали у највећем броју. После тога је почела убрзана исламизација која се поклопила и са кризом царства.

У Турски нису отишли само Београђани

У османским пописима нема презимена, већ само имена. Извесно је да су временом на основу патронима, имена оца давали себи презимена, али се не може са сигурношћу рећи да су били само Јанковићи и Караџићи, како постоји популарно уверење.

„Постоји једна велика студија академика Павла Ивића, али се она не односи на истанбулске Србе. То је студија Говор галипољских Срба, али су они очигледно стигли у неком другом таласу протеривања и по његовим закључцима, то становништво је потицало из околине Јагодине. Мада се у неким османским пописима и у околини Истанбула помињу нека српска имена“, додаје проф. Петровић.

Данас их има веома мало и већином су асимиловани. Поред тога, у целој Турској има велики број исељеника са наших простора – из Старе Рашке, северне Црне Горе, из Босне, из Македоније, мада је то углавном муслиманско бошњачко становништво, али сви они памте своје порекло, чувају обичаје и радо говоре о земљи из које су потекли.

„Генерално гледано, допринос Срба Османском царству је велики. Срби су им дали две принцезе, Оливеру Лазаревић и Мару Бранковић. Дали су велике везире. А културолошки утицаји никада нису једносмерни. Колико је ишла оријентализација, толико је ишао и културолошки утицај српске средњовековне културе да би се направила та синкретичка култура коју данас називамо оријенталном на Балкану и која свакако представља богатство ових простора“, напомиње проф. Ема Петровић на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 04. мар 2021, 10:08) - Bata sa Urala [нерегистровани]

Srbi u Turskoj.

Tesko je poverovati da je bilo toliko islamizirovanih srba u Turskoj?!Ispada da nas je bilo najmanje 15 miliona?!

(среда, 03. мар 2021, 23:16) - Lala [нерегистровани]

Mehmed-paša

Poštovani,
Najveće bogatstvo koje su srbi dali Osmanskom carstvu je Mehned-paša Sokolović. Najmoćniji turčin...

(среда, 03. мар 2021, 17:50) - anonymous [нерегистровани]

Održavanje

Ne radi se ni o kakvoj izgradnji (što vaša gošća dva puta kaže), nego o održavanju vodovoda i rezervoara, odnosno rimskih akvadukata koji i danas rade...

(среда, 03. мар 2021, 17:21) - anonymous [нерегистровани]

Наши

Наши Бошњаци су вековима присутни у Турској, бар два-три века
И пре и после великих ратова , Прво и Другог светског смо ми Срби похрлили у Немачку и Аустрију.
Таква нам је душа

(среда, 03. мар 2021, 15:24) - anonymous [нерегистровани]

Inostranstvo

Kako danas nasi ljudi odlaze da rade u Nemacku, Austriju, Italiju i slicno, tako su nekad ljudi odlazili u Carigrad. Nije bas najsrecnija analogija zbog mnogih okolnosti, ali mislim da moze da posluzi.

(среда, 03. мар 2021, 14:58) - Дан [нерегистровани]

Због константинопољког водовода

Србе су узели првенствено због константинопољког водовода које није имао ко да одржава! Остало је било због границе где Турцима нису били добродошли странци посебно не хришћани !

(среда, 03. мар 2021, 14:13) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

U Turskoj

zivi oko devet miliona Srba muslimana. Prvo su bili proterani iz Srbije kao hriscani pa su vremenom presli na islam. Tokom citavog srednjeg veka prijemom islama nasi su se ljudi selili u Tirsku. Od Srpske revolucije u devetnaestom veku gube priveligije posto je ukinut feudalizam i pocinju sve masovnije da se iseljavaju u Tursku. Iseljavaju se i danas.