Читај ми!

Најмањи ауто у који је могло да стане највише људи – чувени фића пуни 66 година

Чувени „фића“ обележава 66. рођендан. Они који се сећају СФРЈ, сећају се најмањег аутомобила у који је могло да стане највише људи и пртљага. Фићом се породично ишло на море, на пијацу, снимали су се култни филмови из којих и данас понављамо реплике, а у Крагујевцу планирају да му дигну споменик.

Био је најпопуларнији аутомобил у Југославији. Готово да нема породице која шездесетих и седамдесетих година прошлог века није возила фићу.

„Мораш да волиш да би то возио. Друго објашњење немам. Доста људи ме пита шта ти је ту занимљиво? Не знам, та механичка вожња, тај звук, све је другачије него на новим колима. Прођем улицом, не може да се не окрене нико, буквално се сви окрећу, машу. Генерално привлачи пажњу, вероватно зато што је тако мали, симпатичан“, покушава да објасни Мирослав своју љубав према фићи.

Далибор Стојановић је свог првог фићу из 1979. купио пре 10 година. Има још два. Са једног узима делове, како би други стално био у возном стању.

„Први пут када сам се, да кажем, заљубио у овај ауто, је заправо када сам гледао филм Национална класа и тај ауто је био доста промовисан у том филму и по оним тркама је био некако ауто који се бори кроз блато, прљав је, и опет је био јако леп“, каже Далибор.

Од блата до звезда и олдтајмера. Професорка информатике из Ужица од деде је наследила фићу, и нераздвојни су готово деценију.

„Цео свој живот се возим у 'фићи' иако сам могла у 'лади специјал', али некако је слађи ауто, мањи и, право да вам кажем, женственији. Ми свуда стижемо, то нам није проблем и леп је. На отвореном путу идемо неких 110. Није тако мали ауто. Моја бака кад уђе на задње седиште, она каже: ‘Јао како је комфоран овај ауто'. Тако да, како се ко навикне“, сматра Емилија.

Последњи фића је са производних трака крагујевачке „Заставе“ сишао 18. новембра 1985. године и био је црвене боје.

Удружење љубитеља фиће

Како наводи гост Београдске хронике, Славољуб Батавељић, циљ Удружења љубитеља фиће је да сачувају овај култни аутомобил од заборава, јер је фића бренд аутомобилске индустрије на балканским просторима.

„Он је ударио темеље Заводима 'Црвена застава‘ као развојни, почетни производ, а у Фабрици аутомобила је на десетине нових аутомобула, али темеље те производње је ударио фића“, тврди Батавељић.

За себе каже да фићу воли зато што припада тој генерацији, а и радио је на производним тракама у Крагујевцу још од 1971. године.

„Задовољство је што у фићу можеш да унесеш део себе. Што можеш да га направиш. Да га купиш од некога ко га је склонио у неко ћоше, узмеш, рестауираш и правиш као неко своје ремек-дело. Као уметник кад прави своју слику, тако и ја свог фићу“, објашњава саговорник Ане Манојловић.

Све то је прилично скуп хоби, напомиње Славољуб Батаљевић, јер нема доста резервних делова, а фиће су веома тражене. На европском тржишту достижу цену и до 10.000 евра.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(четвртак, 21. окт 2021, 12:46) - anonymous [нерегистровани]

Fica .

Secam se jako dobro tog Auta jer sam u njemu polagao... vozacki ispit... u Beogradu, i na srecu moju i polozio ispit,a to je bilo 1974 .godine.

(среда, 20. окт 2021, 21:39) - anonymous [нерегистровани]

Re: @imao sam...

E moj Sumenko!
Fićin menjač nije trebalo menjati ni posle 500.000 km!
A sve drugo što si nabrojao, bilo je toliko jeftino (deo i radionica), da niko nije razmišljao o tome tako, kako ti to sada razmišljaš.
Većinu toga smo i sami menjali i opravljali - na parkingu, na trotoaru, u dvorištu ...
Bila je tada pošalica - za fiću delova ima i u trafikama.
Za svakoga je bilo PONOS petljati se oko tih stvari, poznavati tehniku, biti vešt oko automobila.
A ne kao sada - niko ne zna ni retrovizor da podesi ali zato puna usta i glava političkih lupetanja.
Srazmerno broju automobila, broj saobraćajnih nesreća je tada bio bar deset puta manji.
Nije to sentimentalnost, nego realnost koju sadašnje i buduće generacije nikada neće iskusiti.
Nema to blage veze sa Titom!
Niti mi je Tito kupio kola, niti opravljao, niti me vozio.
Građani su bili bogatstvo i ponos, građanska kultura, dobrodušnost i radinost.

(среда, 20. окт 2021, 20:00) - sumenko [нерегистровани]

@imao sam...

Toliko su bili u "Prednosti",da si posle 70 -80 hiljada kilometara morao na generalnu,a o zglobovima ,sponama,menjacu ...Da ne pricamo,ali ajde neka vam bude nostalgicari

(среда, 20. окт 2021, 19:56) - anonymous [нерегистровани]

Joooj!

Ne moze bez tita.

(уторак, 19. окт 2021, 21:50) - Elvis je napustio planetu. [нерегистровани]

Srecan mu jubilej, nadzive tita i penzionere.

Auto koji se moze modernizovati za danasnje potrebe, ali ga niko nece kupiti. Jugo i stojadini, trabanti, nisu izdrzali test vremena. Ford fokus i slicni su uzeli vodjstvo i nadmasili su ocekivanja kupaca. Jesu stari auti bili jednostavni, ali narod hoce multimediju, elektroniku, dobro ozvucenje. A fica, ko je ima, ko da je nema, delovi tesko da postoje i da ih neko pravi. Simbol proslosti, i vremena kojeg vise nema.

(уторак, 19. окт 2021, 19:35) - anonymous [нерегистровани]

Имао сам фиђу!

Сви аутомобили који су се производили 60-тих и 70-тих мали су велике предности у односу на данашње.
Они нису били савршенство технике али су били савршенство једноставности и управо у томе је био њихов велики ШАРМ.
Код тих аутомобила је однос између унутрашњег простора и целог габарита, био неупоредиво бољи него код данашњих, који имају велики габарит, а малу унутрашњост.
Фиђа је био згодан за паркирање и маневар не само зато што је био мален, већ и зато што се возач лако окретао у седишту и могао одлично да погледа све позиције уназад. Данашњи аутомобили су крајње проблематични у том погледу.
Делови и оправке су били веома јефтини, а много тога је "газда" могао и сам да уради. И баш то је било велико задовољство. Тек то је за причање.