Читај ми!

Лопови клонирали глас директора и однели 35 милиона долара

Упозоравајући на све већу злоупотребу нових технологија од стране сајбер криминалаца, истражни органи у Дубаију су саопштили да су починиоци велике пљачке која је извршена у Уједињеним Арапским Емиратима 2020. године, помоћу вештачке интелигенције успели да клонирају глас директора и украду 35 милиона долара, преноси Форбс.

Почетком 2020. године, управник банке у Уједињеним Арапским Емиратима примио је позив од човека чији је глас препознао – директора једне компаније са којим је више пута био у контакту. Директор је имао добре вести. Наводно, његова компанија се спремала да откупи једно предузеће, па му је потребно да банка изврши трансфер новца у износу од 35 милиона долара.

За координацију трансфера био је задужен адвокат по имену Мартин Зелнер и банкар је у свом сандучету електронске поште имао мејлове и од директора, и од Зелнера, којима се потврђује колико новца треба пребацити. Менаџер банке, верујући да је све легитимно, почео је да врши трансфер новца.

Оно што није знао овај банкар је то да је био увучен у сложену превару у којој су криминалци користили такозвану технологију „дубоког гласа“ (deep voice) и синтетизовали директоров говор, наводи се у судском документу до кога је дошао магазин Форбс, а у коме Уједињени Арапски Емирати траже помоћ америчких истражитеља у проналажењу 400.000 долара који су уплаћени на рачуне у Сједињеним Државама. Власти Емирата верују да је у питању била разрађена шема у којој је било укључено најмање 17 извршилаца који су украдени новац слали на банковне рачуне широм света.

У документу се наводи више детаља, али без имена жртава. Канцеларија јавног тужилаштва у Дубаију која води истрагу, није желела да коментарише случај, нити је адвокат из Сједињених Држава, Мартин Зелнер био спреман да одговори на новинарско питање магазина Форбс.

Ово је тек други познати случај преваре у којој је коришћена технологиха за синтетизовање гласа, али изгледа да је био далеко успешнији од првог, када су преваранти имитирали глас извршног директора компаније са седиштем у Великој Британији у покушају да украду 240.000 долара 2019. године, наводи Вол стрит џурнал.

„Аудио и визуелни лажњаци (deep fakes) резултат су фасцинантног развоја технологије у 21. веку, али су такође и невероватно опасни и представљају озбиљну претњу подацима, новцу и пословању“, сматра Џејк Мур, бивши полицајац и стручњак за сајбер безбедност у компанији ESET.

„Манипулације звуком, које је много лакше извести него лажне видео-записе, само ће се увећавати и без упознавања и свести о овој новој врсти напада, и без бољих метода за проверу аутентичности, вероватно ће још више компанија постати жртве оваквих веома убедљивих превара“, додаје Мур.

Технологија лажирања гласа некада се могла видети само у филмовима, типа Немогућа мисија, али је данас широко доступна. Бројни технолошки стартапи раде на усавршавању све софистициранијих технологија вештачке интелигенције. Примена ових технологија изазвала је општу пометњу последњих месеци када је откривено да је у документарцу о животу Антонија Бурдена његов глас синтетизован после његове смрти.

Истовремено, увиђајући потенцијал за злонамерну употребу вештачке интелигенције, тек шачица компанија тврди да може да открије синтетизоване гласове и тако спречи преваре.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 22. окт 2021, 20:39) - anonymous [нерегистровани]

Autentikacija

Kada neko prebaci 38 miliona dolara na osnovu telefonskog poziva i mejlova onda je teško govoriti o zloupotrebi tehnologije nego pre ljudske gluposti. Kao i ono kada neko klikne na exe fajl u mejlu. U mnogim slučajevima jednostavno se više ne može govoriti o problemu tehnologije ili o ne znam kakvom novitetu sa kojim nismo upoznati, jer je ta tehnologija, barem u nekom obliku, prisutna već dovoljno dugo. Čak i "deep fake", koliko god nov i impresivan bio, ne može da se zloupotrebi protiv ljudi sa zdravim razumom. Uostalom, već decenijama postoje kompjuterski virusi koji šalju mejl u ime vlasnika računara, odnosno iz njegovog e-mail programa i sa njegove e-mail adrese. pa čovek i po sadržaju treba da stavi prst na čelo. Sve i da mu ne traže 38 miliona dolara. Takođe, ako nekome preko telefona, predstavljajući se kao predstavnik banke, izvučete podatke potrebne za krađu para koju potom izvršite preko Interneta, to baš i nije "sajber" kriminal. Isto kao što odlazak u pljačku kolima nije automobilski kriminal.

Pre bi se reklo da će zloupotreba "deep fake" tehnologije ići u suprotnom smeru - da će ljudi za regularne audio i video snimke tvrditi da su lažni i da oni nisu ukrali nakit ili prevarili supružnika. I upravo u tome je poenta - pravni sistemi su već decenijama suočeni sa takvim tvrdnjama, pa zato i postoji nešto što se zove istraga. Dakle, okreni-obrni, tehnologiju je teško zloupotrebiti.