Читај ми!

Радио-аматери, прва друштвена мрежа – најважнији када сви откажу

Познати су по дружењу, такмичарском духу и међусобном поштовању. Радио-аматери су, према мишљену многих, прва друштвена мрежа. У кризним ситуацијама и најважнија, јер када сва средства комуникације откажу, ту су радио-аматери.

Руски космонаут Јуриј Гагарин најпознатији је радио-аматер који се обрео у свемиру.

Комуницирајући радио таласима, радио-аматери су у прошлом веку, још пре интернета и друштвених мрежа, једини били у прилици да знају шта раде и како се осећају колеге на другом крају света.

„Када сам ја био основац није постојала шанса да ступим у комуникацију с неким с друге стране планете путем друштвених мрежа, могао сам то преко радио-таласа, и то је био пут“, каже Иван Чакаревић – YT1CI, из Савеза радио-аматера Србије.

Јанко Михаиловић – YT0C, из Радио клуба Севојно прича да је већ ушао у радио-аматеризам док су друштвене мреже постојале, али да радио-аматеризам живи већ 40 година и прати некако и друштвене мреже и цео ИТ сектор.

Број радио-аматера у свету не опада, у Америци је активно преко 700.000, а у Србији око 5.000 лиценцираних чланова. Тежње старих чланова су да код младих особа, и поред нових технологија и друштвених мрежа, пробуде заинтересованост за радио-аматеризам.

„Радио-аматеризам је и настао као нека врста прве социјалне мреже, јер су се радио-аматери користећи комуникацију преко радио таласа, практично дружили, то је један од важних фактора радио-аматерских“, додаје Зоран Младеновић – YU1EW, из Савеза радио-аматера Србије.

Бобан Јовановић Yt1JB из радио-клуба „Клокоч“ Ариље испричао је да је радио-аматеризам хоби, једна љубав која се стекне у млађим данима и практично траје целог живота, где се склапају пријатељства, дружења, такмичења.

Током поплава, земљотреса, рата, радио-аматери су ту увек када је најтеже. За време бомбардовања НАТО је радио-аматере прогласио паравојном формацијом. Њихов значај се видео приликом поплава у Обреновцу, гашења пожара на Старој Планини.

„Дешава се да чак и кад професионалне службе затаје да се радио-аматери употребљавају као нека врста резервне комуникације“, истиче Зоран Младеновић из Савеза радио-аматера Србије.

Иван Чакаревић из тог Савеза каже да се то неправедно зове радио-аматеризам, као нешто пежуративно аматерски, али у суштини није, јер морате да имате професионално знање, јер професионално ви добијате решења од других, а овде све морате сами.

„Радио-аматери су били увек ти који су испробавали нове технологије и први су тестирали све што је било потребно и уводили даље у науку“, каже Алекса Јовановић – YT5AKO, из ариљског радио-клуба „Кликоч“.

Ипак, чини се, да су радио-аматери, данас, прилично заборављени у односу на то да су некада деловали у свим градовима, и да је свака општина имала један клуб.

„Радио аматеризам има значајну улогу у друштву, у смислу образовања младих људи, и у оним нежељеним ситуацијама, ванредним ситуацијама“, додаје Бобан Јовановић.

Мирослав Максимовић из Савеза радио-аматера Србије напомиње да се мање обраћа пажња на радио-аматеризам, али да по њему није изгубио на значају.

„Није за џабе речено још раније кад све везе откажу ту су радио-аматери“, каже Максимовић.

У неким земљама радио-аматери су веома цењени и поштовани, јер су то својим знањем, вештинама и активностима у локалним срединама заслужили. Радио-аматери се сматрају пионирима у оснивању и изградњи домаће радио-дифузије.