Čitaj mi!

Beograd šezdesetih godina XX veka u RTS Klubu

Muzej grada Beograda je još 2003. godine realizovao projekat Beograd 60-ih godina 20. veka kao eksperiment kojim je trebalo proveriti muzeološke potencijale bavljenja složenim i vremenski bliskim periodom istorije. Izložba je izazvala veliko zanimanje javnosti, a prateća publikacija je u punom tiražu rasprodata još tokom trajanja programa. Interes čitalaca, kao i potreba da se isprave uočeni propusti, doveli su do štampanja drugog dopunjenog izdanja muzejske publikacije.

Novo izdanje monografije autora Darka Ćirića i Lidije Petrović Ćirić Muzej grada Beograda predstavlja javnosti u Klubu RTS, a prateća postavka nas vizuelno vraća u deceniju koja i sada budi sentiment, čak i kod generacija koje su rođene znatno posle nje.

"Na mini izložbi u RTS Klubu pokušali smo da dočaramo duh vremena sa nekoliko ikoničnih predmeta iz 60-tih godina", naglasila je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Izabrana tema govori o deceniji (1960-1969) u kojoj Beograd i njegovi stanovnici ubrzano menjaju spoljašnji lik, kao i odnos prema stvarnosti koji ga okružuje. Uzori zapadne civilizacije opredeljuju put kojim se krenulo.

Političke, a posebno privredne reforme stvaraju uslove za formiranje specifičnih modela tržišnog privređivanja i profita kao njegovog osnovnog motivacionog faktora. Posledice su rast standarda, investiciono ulaganje, nagla privredna ekspanzija i otvaranje prema uticajima savremenog sveta.

"Izgradnja urbanističkih celina Novog Beograda, Banovog Brda, Braće Jerković... i objekata po kojima se danas prepoznaje lik Beograda (Dom omladine, zgrada Politike, Muzej savremene umetnosti, Televizija Beograd sa tornjem na Avali, hoteli, poslovni objekti, bazeni i sportski tereni...), menjaju lik grada i definišu ga kao savremeni koncept koji je izdržao probu vremena", rekao je na otvaranju izložbe Darko Ćirić, jedan od autora i muzejski savetnik.

Povećanje životnog standarda praćeno je drugačijim interesovanjima i potrebama građana koje je trebalo zadovoljiti. Od ideala nabavke prvih televizora, automobila, bele tehnike i robe široke potrošnje, preko odlazaka na godišnje odmore, prvog masovnog kontakta sa mirskom obalom i otvaranjem granica za slobodna turistička putovanja u inostranstvo, stiglo se i do novih kulturnih i intelektualnih vrednosti.

"Tih godina jurili smo da stignemo svet. U nekim trenucima smo čak bili za korak ispred, a da to nismo ni znali. Jer, mi nismo znali kako se to radi, nije imao ko da nam pokaže. Mi smo na osnovu slika koje smo viđali po časopisima, domaćim ili stranim, rekonstruisali i garderobu i ponašanje. Jurili smo za time šta se dešava, da bismo bili bolji. Mi muzičari, imali smo problem da snimimo autorsku pesmu. Od nas je traženo da sviramo svetske hitove. Slušali smo muziku sa drugih podneblja, koje nije bilo u našim prodavnicama ploča, ni na televiziji, mi smo bili prozor u svet, svirali smo to što se svira napolju. Trudili smo se da budemo što aktuelniji, slušaš pesmu u subotu uveče, sviraš je u nedelju, a do sledeće nedelje dobiješ bar još dve pesme. To je bilo jedno herojsko vreme koje se više neće ponoviti, vreme entuzijazma, optimizma i vreme kad nam je svaki dan bilo sve bolje", naglasio je Vladimir Janković Džet.

Masovno potrošačko društvo zahtevalo je raznovrsnije informisanje, što je direktno uticalo na, do tada sterilnu i monotonu medijsku sliku: štampu, radio i novi elektronski medij – televiziju. Modni trendovi, bioskopske scene, šlageri strane i domaće produkcije, začetak ozbiljnog estradnog života, specifična omladinska pop i rok subkultura, postaju svakodnevni i važan deo života.

"Nama se desilo da smo za nekih 10 godina dobili televiziju, domaće serije, počeli su da dolaze poznati džez muzičari, operski pevači, pijanisti, violinisti, tako dalje. Stvoreni su festivali od Bemusa preko Bitefa do Festa. Snimljeni su prvi domaći filmovi u boji 1957. Pop Ćira i pop Spira, najčuveniji naš film tog doba Ljubav i moda. Mnogi ljudi taj period Beograda i vremena vezuju za modu, muziku. Meni je jako bilo interesantno sve ono drugo što se dešavalo: tada je tovoren 'Dom omladine', 1963. godine, stvoren je 'Dadov' i radili su sjajni domovi omladine po opštinama. Morao si da budeš na 'štafti' u Knez Mihailovoj ulici, tom čuvenom korzou, gde se tačno znalo na kom mestu se ko skuplja i nije bilo mešanja u prvom trenutku. I još jedan detalj, 1961. godine, je socijalistčka Jugoslavija dobila prvi satirčni kabare 'Komarac', u kulturno- umetničkom društvu 'Ivo Lola Ribar', a glavni glumac je bio niko drugi, nego Zoran Radmilović. Tu ima toliko detalja da bi čovek mogao o svakom da pravi sada jednu izložbu", istakao je Nikola Nešković.

Ključni momenat prerastanja provincijskog mentaliteta za Beograd je svest o tome da razvijeni svet stoji na dohvat ruke, da je put ka njemu znatno olakšan i da je taj svet spreman, ne samo da nas čeka, već da i sam učini korak ka nama. Neprekidne posete svetskih državnika, a još više gostovanja umetnika poput Luja Armstronga, Šarla Aznavura, Ele Ficdžerald, Žozefine Beker ili Orsona Velsa i astronauta Apola 11 koji su kročili na površinu Meseca, ostavljali su utisak prirodne povezanosti kojoj nikakva ideologija više nije mogla da postavi međe.

Sa merom ili ne, uz cenu koja ponekad i nije morala da se plati, taj ključni iskorak šezdesetih godina neopozivo uvodi Beograd u red savremenih svetskih prestonica. Priča o ovom vremenu, gradu i ljudima koji tako dinamično i bez dilema menjaju svoj lik tema je izložbe koju predstavljamo.

Izložba u RTS Klubu u zgradi Radio Beograda biće otvorena do 28. aprila. Promocija knjige biće održana tokom manifestacije Dani Beograda.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 06. apr 2021, 17:49) - anonymous [neregistrovani]

Krik istine....???

Vrisak iz magle i oblaka..
Razbija magle da svjetlost udje u prostor naseg doba..
1900 sezdeset prva...
Talasi sumnje na krilima pjesme izlaze iz centra svog...

div id="adoceanrsvdcfhklggd">