Željko Lučić: Oduvek sam bio, jesam i biću optimista

Grof Luna u ”Trubaduru”, Renato u ”Balu pod maskama”, Amonasro u ”Aidi”, neponovljiv kao Rigoleto, izuzetan kao Magbet... Slavni verdijanski bariton Željko Lučić ekskluzivno za RTS govori o danima izolacije u epidemiji koronavirusa.

Počeo je u zrenjaninskom horu "Josif Marinković" kada ga je dirigent Slobodan Bursać ohrabrio da počne da se bavi pevanjem. Profesorke Doroteja Spasić i Biserka Cvejić podržale su njegov talenat i on je ubrzo zablistao na domaćim, potom i evropskim operskim scenama. Osvojio je i Metropoliten operu u Njujorku. Danas Željko Lučić živi u Frankfurtu, nastupa na svim značajnim scenama i važi za ključno ime svetske operske umetnosti,

Ovogodišnju opersku sezonu započeo je u njujorškom Metropolitenu, naslovnom ulogom u Verdijevom Magbetu. Lučić je bio prvi izbor za zamenu odlazećeg Plasida Dominga.

Očekivala ga je izuzetna pevačka godina i na evropskim operskim scenama. Mnogo posla, proba, izazova, iznenada - pauza.

- Da! Sve je lepo počelo i obećavalo još jednu uspešnu sezonu i onda, kao grom iz vedra neba - jedno veliko ništa!! Vreme provodim u "kućnom pritvoru" ili karantinu, razmišljajući o tome šta bi bilo kad bi bilo... Živimo teška vremena, svi smo u istom kazanu i delimo istu sudbinu, a nemoćni smo da bilo šta učinimo.

Šta se događa sa Vašim angažmanima u Bečkoj operi i londonskom Kovent gardenu, ali i sa operom Rigoleto u Pariskoj operi gde je trebalo da nastupate u aprilu?

- Pre nego što nas je zadesila ova nesreća, odradio sam u januaru Travijatu u Kovent gardenu, a odmah potom i Tosku u Beču. Sada, nažalost, Pariska opera i Rigoleto kojeg je trebalo da pevam, su potpuno neizvesni. Očigledno sve zavisi od ukidanja "zakona" o zabrani kretanja i društvenog angažovanja.

Operske kuće su zatvorile vrata, emituju snimke svojih produkcija, budućnost umetnika je bez novčane sigurnosti. Da li je operska umetnost na ivici egzistencije, s obzirom na to da je reč o velikoj i izuzetno skupoj mašineriji?

- Operska umetnost već odavno stoji na labavim nogama, ali se nekako provlačila i odavala utisak da je sve u redu. Međutim, evo vidite i sami koliko je malo potrebno pa da sve ode dođavola! Kriza u celokupnoj kulturnoj delatnosti je postojala i pre ovog zloslutnog virusa, a ovo sada je završni udarac - knockout!!!!!

Planirali ste da ovog leta u samoći čuvate glas. Taj odmor je došao malo ranije?

- Ne želim više ništa da planiram! Od celog mog plana imam samo glavobolje. Em što je pauza došla pre vremena, em što se ne zna ni kada će se završiti!!!

Disciplina je nešto što vrhunski umetnik dobro poznaje, ali da li Vam disciplinovano mirovanje u kući teško pada?

- Priroda mog posla je - disciplina. Ne pada mi ona teško, navikao sam, ali mi bina malo nedostaje. Naš posao je "čergarski", stalno u pokretu, pa mi ovo tavorenje teško pada. No, u svakom zlu ima i nečeg dobrog, pa tako mogu sad da odmorim glas, jer za tridesetak godina karijere - ovo mi je prva ozbiljnija pauza.

Da li je redovna vežba dovoljna da se glas održava u dobroj formi? Ili je potrebna i scena, kretanje i odnos s partnerima?

- Ne treba ni preterivati sa vežbama i "silovati" glas svakodnevno. Posmatrano sa moje tačke gledišta - za glas nije potrebno ništa! Posle određenog broja godina na sceni, svaki odmor je više nego dobrodošao. Za vraćanje u formu dovoljna je jedna vokaliza.

Kakvo je Vaše raspoloženje ovh dana? Da li ste više u "mračnim vodama" kao likovi iz opera koje vrhunski tumačite, ili ste optimistični i vedrog duha?

- Oduvek sam bio, jesam i biću optimista! Moja priroda mi ne dozvoljava izlete u "mračne vode", pa sam shodno tome uvek okružen i ispunjen pozitivnom energijom.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 01. apr 2020, 11:00) - Nedim [neregistrovani]

komentar

Svakako da se bariton Željko Lučić ubraja u vodeće baritone,tu spadaju Renato Brunzon,Leo Nucci,Piero Cappuccilli,svi su oni pevali iste uloge po nekoliko stotina puta,Renato je bio čak 400 puta Magbet,pa Nabucco.Sad silom prilika je pauza ali biće opet predstava i velikih premijera.