Stefan Milenković: Februarska nagrada je dokaz da sam ostao na pravom putu

Pored mnogobrojnih nagrada, svetskih i domaćih, koje ste u životu dobili, koliko Vam znači i najviše priznanje grada?

– Lepo je što se to desilo i što to priznanje dolazi baš iz grada u koji smo došli, i odlučili se za život u tom istom gradu, i ušli, u stvari, u tu godinu Evropske prestonice kulture.

Rekao bih da je tu bilo mnogo ljudi koji su učestvovali u celoj toj godini, mnogo ljudi koji su doprineli da to sve bude uspešno, jer je to jedan ogroman poduhvat. Tako da sam ja tu bio samo jedan deo toga, ali je lepo prosto osetiti se da ste negde prihvaćeni i da ste dobrodošli, u svakom slučaju, i ta nagrada mi znači puno, jer je, pre svega, neka vrsta dokaza da sam na pravom putu, odnosno da sam ostao na pravom putu.

Pre svih ste se, još 2016. godine, odazvali Novom Sadu u cilju promovisanja i prezentacije koncepta Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture, koncertom „za Nove mostove" u porti katoličke crkve. Da li se sećate šta ste tada o Novom Sadu izjavili?

– Mogu da pretpostavim da sam verovatno rekao ono što i dalje mislim, a to je – da je Novi Sad uvek bio prestonica kulture, i da je to samo jedan potvrda. Jesam li u pravu? Činjenica da je Novi Sad bio izabran za prestonicu kulture, i to Evropsku prestonicu kulture, titula koju dodeljuje Evrospka unija, i to grad, koji je u zemlji koja nije u Evropskoj uniji, to, mislim da zaista dokazuje, da Novi Sad ima jedan poseban duh, i da radi stvari na određen način, jedan dobar način. Da prosto postoji jedna dobra energija koja je plodno tle za, pa rekao bih, bilo koji umetnički poduhvat.

Kakvi su nam temelji kada govorimo o mladim talentima, i koliki je izazov pomagati nove generacije da ostvare svoj pun potencijal u tom smislu?

– Ja sam uvek zadivljen i impresioniran onima koji se odluče na taj put, jer za razliku od mnogih drugih stvari koje mlade privlače danas, ovaj put nije ni lak, ni brz. Da vi možete sa jednim zvukom da učinite da ceo jedan auditorijum sa vama plače ili da se sa vama smeje, da zaboravi na svoju svakodnevnicu, da uđe u jednu drugu dimenziju, i mladi ljudi koji žele da budu deo toga, da budu jedan sprovodnik za to, po meni nema bolje strategije, ni za jedan grad, niti za jednu zemlju, niti za celu planetu, nego da se tim mladim ljudima omogući sve što im treba.

Direktor ste i nove Gradske koncertne dvorane, koja ostaje kao jedan od najznačajnijih legata kada su prostori u pitanju nakon titularne godine. Vaš zadatak jeste i osmišljavanje program koji će se ovde desiti, kako se snalazite u toj novoj ulozi?

– Ja sam pre vodio nekoliko festivala, jedan u Americi, jedan u Italiji, tako da mi nije prvi put da razmišljam o nekoj sezoni, o programiranju. Mislim da je veoma bitno da ona prosto živi zajedno sa gradom, odnosno da ljudi znaju da taj prostor, kao što uostalom postoji i Sinagoga, da je to deo ponude, odnosno jedno od mesta na koje se ide na koncert.

To programiranje treba da bude i raznovrsno, da koncerti dolaze u nekim konstantnim valovima, i donekle eklektično, jer ja sam pomalo takav, a i ova sala jeste multinamenska.

Za kraj, može li klasična muzika, naša škola i mladi talenti postati svetski brend. Rekli ste da je to dugoročan projekat, ali šta je potrebno da bi se to ostvarilo?

– Tu treba naći jednu zdravu meru između toga da imate kvalitet i te kako, da imate jednu svest o sebi kao tom jednom proizvodu ili brendu, istovremeno da vam to ne uveličava ego, ako je moguće, i da onda sve to predstavite na tržištu, na jedan način koji je prijemčiv, odnosno da ljudi vide to čime se bavite, da ste autentični.

I sve to može, samo zahteva neko razmišljanje. Nije dovoljno samo raditi nešto dobro i čekati da vam se dobre stvari dese, to je malo idealizovan prostup životu, ali živimo u kompleksnom društvu, nije tako jednostavno.

Još jednom čestitke na priznanju i hvala Vam što ste govorili za RTS.