Čitaj mi!

Brajan Solis: Roboti su već sada nova radnička klasa

"Razvoj veštačke inteligencije zahteva i transformaciju kod ljudi. Garantujem da će problematika etičnosti veštačke inteligencije ići ruku pod ruku sa dinamikom međuljudskih odnosa", tvrdi govornik i pisac Brajan Solis.

Brajan Solis je globalni inovacioni analitičar iz Salesforce-a, govornik i pisac. Karijeru je počeo kao programer u marketinškoj agenciji orijentisanoj ka novim tehnologijama u Los Anđelesu. Ubrzo su njegova interesovanja otišla u pravcu razumevanja promena koje tehnologija donosi u naše živote.

Osnovao je 1999. sopstvenu kompaniju FutureWorkes i za klijente je imao kompanije poput Ciska, Konde nasta, piva Stela artoa, Svarovski kristala. Njegovi nastupi na tehnološkim konferencijama i spremnost da dovodi u pitanje mejnstrim stavove izazvali su veliko interesovanje, a 2009. je holivudski glumac Ešton Kučer investirao u Solisovu kompaniju, što mu je otvorilo mogućnost za uticaj na mnogo većem prostoru.

Svrstan je u 100 najatraktivnijih govornika na tehnološkim konferencijama, a nedavno je nastupio na A1 Talk hibridnoj konferenciji u Beogradu.

U ovom razgovoru govorio je o tome kako su startapi promenili industriju, zašto tehnologiju brže prihvataju pojedinci nego kompanije i kakva je sudbina radnika u svetu jeftinih robota.

Pomogli ste u izgradnji mnogih startap kompanija i imate veliko iskustvo u različitim oblastima. Šta preporučujete za startape i mala preduzeća, a šta velikim kompanijama? Mogu li „mali" i „veliki" koegzistirati na globalnim tržištima?

Manje kompanije i startapi imaju luksuz da mogu da posluju bez opterećenja višedecenijskog rada i reputacije, brenda, ustaljenih procesa i unutrašnje politike velikih kompanija. Razlog zašto su manje kompanije efikasnije po mnogo čemu od velikih jeste upravo veličina. Biti manji znači da morate da imate jasan cilj, da ste se okupili sa jasnom namerom, a to omogućava fleksibilnost i brže poslovanje, zbog čega ne treba da čudi astronomski uspeh mnogobrojnih manjih kompanija i startapa poslednjih godina.

Danas vidimo kako velike kompanije počinju da se udružuju sa manjim startapima ili da deo svojih kapaciteta rekonstruišu po uzoru na poslovni model startapa. Ova transformacija poslovanja je bitna zato što pokazuje koliko su stari načini poslovanja zastareli, a velike kompanije ne mogu da priušte da izgube trku sa vremenom.

Udruživanja velikih i malih kao i zdrava konkurencija mora da postane novi standard zbog digitalizacije. Pandemija nam je pokazala koliko smo zavisni od digitalnih procesa, zato je važno da se u njima „odomaćimo", da nam razmišljanja o inovativnosti budu prirodna. Disrupcija koja se u prethodnoj godini desila je samo početak sveobuhvatne tehnološke, a sa njom i društvene transformacije. Videćemo sve više manjih kompanija, sve više startapa koji će popunjavati rupe u novonastaloj potražnji nove ekonomije. Živimo u specifičnom trenutku istorije kada se otvaraju mnogobrojne mogućnosti koje će inspirisati novu generaciju preduzetnika, ali će u isto vreme naterati velike kompanije da se adaptiraju ili imitiraju poslovne modele uspešnih startapa. Koegzistencija na tržištu je ne samo moguća nego i neophodna.

Tvrdite da su se društvo i tehnologija razvijali mnogo brže od kompanija, zbog čega?

Potrošači su uvek ispred jer diktiraju tražnju, a sa novim tehnologijama taj proces je ubrzan. Kompanije to često ne prepoznaju, jer su pod fasadom profitabilnosti uverene da posluju uspešno. Kvartalni izveštaji rastu, naočigled sve je u redu i samo se odjednom sve uruši, potražnja naglo splasne, dođe do spoljnih faktora koje niste predvideli, a morali ste. Najbolji primer za to je „Kodak", gde je sve savršeno funkcionisalo dok nije krenulo nizbrdo, a onda nije moglo da se zaustavi, jer u strahu i panici donosite pogrešne odluke.

Pošto je pandemija ubrzala digitalni konzumerizam, a s njim i potrošačke navike i kreiranje tražnje, kompanije će morati ili da prate tempo koji potrošači postavljaju ili (još bolje) da ga predvide. Neće biti dovoljno da samo posmatraju šta se dešava na tržištu, moraće stalno da igraju aktivnu ulogu. U protivnom će neizbežno doživeti krah, ali se to neće desiti „preko noći" već postepeno. Odlična metafora za to je Titanik – imali su osmatračnicu, videli su ledeni breg, ali ga svejedno nisu izbegli.   

Nedavno ste održali predavanje na stručnoj konferenciji A1 Talk koju je organizovala A1 Srbija na temu „Kako koristiti tehnologiju u službi dobra". Da li mislite da je čovečanstvo dovoljno sazrelo da se nosi sa društvenim transformacijama koje će stvoriti tehnološki napredak u bliskoj budućnosti?

Iskreno ne mislim da smo kao društvo zreli za promene koje nas čekaju, zato i radim ovo što radim. Pokušavam da inspirišem ljude i objasnim da se moramo promeniti iznutra, što znači da mnogo toga što smo u prošlosti naučili i radili prihvatimo kao nešto zastarelo kako bi mogli da naučimo potpuno nove stvari, usvojimo nov način razmišljanja i delovanja kako bismo postali uspešniji. Društvo je već imalo pristup raznim alatkama koje nije znalo kako da koristi. Da citiram jednu izreku iz Spajdermena – „Velika moć zahteva veliku odgovornost". Mobilne telefone i društvene mreže i danas mnogi koriste na pogrešan način, a još se uopšte ne slažu da je pogrešan. Da li to znači da su društvene mreže ili telefoni loši? Ne znači, ali isto tako ne znači da uvek moramo biti zreli za nove tehnologije. Zrelost se stiče i iskustvom korišćenja, ali i autoritetima i liderima koji nas usmeravaju na pravi put. Nije neophodno da svi znamo sve i dobro je kada imamo da se oslonimo na nekoga ko može da predvidi budućnost i zna više od nas o određenoj temi, nekoga ko će nas kritički izazvati i kada nije ugodno, ali samo tako možemo iskustveno i spoznajno napredovati, to jednako važi i za pojedince i za društvo.    

Kako će se sve ovo odraziti na tržišta rada? Da li će roboti postati sledeća radnička klasa?

Roboti su već sada radnička klasa, bilo da su u obliku mašina (robotika) ili kao procesuranje informacija i automatizacija (AI), nova radnička klasa je svuda oko nas i nastaviće da raste. To ne znači propast za ljudske radnike, jer je mehanizacija i automatizacija konstanta kroz čitavu istoriju, pa smo uvek nalazili načina kako da se adaptiramo bilo redefinisanjem starih ili kreiranjem novih oblika poslova.

Nesumnjivo je da će veliki broj ljudi morati da se prekvalifikuje za poslove budućnosti (i poslovni i državni lideri treba na vreme da počnu sa pripremama), ali će to otvoriti vrata ekspanziji takozvanih mekih veština (soft skills) koje već sada imaju ogromnu potražnju. Sposobnosti poput kreativnosti, empatije, kritičkog i analitičkog razmišljanja, učenja i rešavanja kompleksnih problema, digitalne i medijske pismenost (sposobnosti razlučivanja činjenica od dezinformacija) liderstva, organizacionih veština i mnogih drugih, biće ključne za poslove već u ovoj deceniji. Ako mašine mogu da preuzmu svakodnevne, rutinske operacije, ljudima ostaje da se više bave „umnim" stvarima.

To opet ne znači da ćemo odjednom samo prepustiti mašinama da rade poslove koje su ljudi radili do juče. Ima mnogo prostora za kohabitaciju čoveka i mašina kako bi se unapredila produktivnost i efikasnost postojećih poslova. Uzmimo korisničke usluge na primer. Već danas imate čet botove koji mogu manje ili više efikasno da pružaju odgovore klijentima na razna pitanja, ali većina ljudi i dalje preferira komunikaciju sa pravom osobom. To znači da ćemo i dalje imati potrebu za radnicima u tehničkoj podršci i uslužnim delatnostima, ali će oni zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, sada moći u sekundi da dobiju relevantne informacije i istorijat komunikacije sa osobom sa kojom komuniciraju ili će moći da anticipiraju šta korisniku treba. Na taj način ćemo stvarati novu vrednost, što je i osnova svake inovacije.

Digitalizacija, pametne tehnologije, razmena podataka, veštačka inteligencija... sve ovo će sigurno stvoriti nove etičke dileme. Koja će, po vašem mišljenju, biti najveći izazov za čovečanstvo?

Mislim da će etičnost i regulacija veštačke inteligencije biti najveći izazov, jer smo kao ljudi pristrasni i biće veoma teško predvideti kakve oblike pristrasnosti će poprimiti AI, algoritmi i druge forme koje će se tek pojaviti. Razlog tome je što smo mi navikli da učimo na rešavanju problema kada se dogode, a ne da anticipiramo rešenja unapred.

Da bi razlučili kako da sopstvene pristrasnosti ne prenesemo na veštačke oblike inteligencije, moraćemo da ih raspetljamo shvatimo i rešimo, a pristrasnosti imamo svi, mnoge od njih su podsvesne. Da bi veštačka inteligencija bila efektnija u donošenju odluka, i društvo koje ga pravi će morati da etički evoluira.

Drugim rečima, razvoj veštačke inteligencije zahteva i transformaciju kod ljudi. Garantujem da će problematika etičnosti AI ići ruku pod ruku sa dinamikom međuljudskih odnosa. Učićemo kako naša društva da budu inkluzivnija, otvorenija za saradnju, kako bolje razumeti druge, raditi sa više empatije. Pitanje razvoja veštačke inteligencije neće biti samo za „štrebere", nego i za antropologe, sociologe, psihologe i lidere budućnosti. 

Komunikacija mašina i objekta je suština interneta stvari. Koliko je IoT važan za ljude i preduzeća danas i koliko će biti važan u budućnosti?

To je evolucioni proces, jer će sve više mašina biti povezane, ali u isto vreme stvara i jednu vrstu pretnje koju mnogi očekuju, a tiče se – identiteta mašina i zloupotreba koje mogu proisteći iz toga – poput hakovanja, eksploatacije ili bezbednosnih rizika. Što više operacija prepuštamo mašinama, to će bezbednosni rizici biti veći, jer ćemo se potpuno osloniti na tu vrtu automatizacije. S druge strane, koristi koje će proisteći iz iteracija (unapređivanje starih procesa) i kolaboracija (kreiranje novih procesa) ljudi i mašina će nesumnjivo kreirati nove vrednosti za radnike i potrošače. Te nove vrednosti će biti ključne za budućnost poslovanja, ali i kreiranja potpuno novih iskustva za korisnike, tako da je IoT ne samo važna za budućnost, to jeste budućnost.

broj komentara 5 pošalji komentar
(ponedeljak, 24. maj 2021, 18:56) - anonymous [neregistrovani]

Sta nam to nudi buducnost ...???

Ako prihvacena i podrzana bude...
U zamjenu za odricanje .
Od Co2.
Od uglja, nafte i urana...
Bolje sutra obecava..
Cistiju atmosferu----zdravije disanje.
Vise zelenih biljaka ---- manje zelenih politicara...

(nedelja, 23. maj 2021, 19:45) - anonymous [neregistrovani]

Masine , roboti i kompjuteri..???

Svakim se danom sve vise udruzuju...
Vezu se u neraskidiv lanac...
Ne stvara niko novu radnicku klasu...
Radnicka klasa je zaostala stvar..
Jednostavno. Gasi se njihovo radno mjesto...
Radnika je sve manje u proizvodnji...
CNC masine uzimaju obradu dijelova..
Trake preuzimaju transport..
A roboti na mjestu montaze pritezu zavrtnje..
Stapleri voze paletu u lager i stvljaju je u koordinatama definisanu tacku..
Drugi uzima sa druge strane i prenosi u isporuku naruciocu...
Radnicima se oduzima klasa. Trazi se drugi posao...
Niko ne stvara novu radnicku klasu. Nikome nije potrebna..
Lijepom svijetu je potrebn novi energetski sistem...
Da se izbace iz upotrebe fosilna goriva ugalj, nafta gas i drvo.
Ne treba nam vise Co2 u atmosferi. Ne trazi se nikakva tranzicija...
Traze se nova rjesenja i funkcije u energetici..
Postoje vec novi modeli za mini turbine u mini elektranama..
Koje ce dati mnogo vise energije uz upotrebu malih kolicina vode.
MMf nudi visoku pomoc i visoke kredite...
Ali kome da se da..
Kako doci do ministarke.
I uspostaviti vezu sa virusima i mikrobima...
Bla, bla, bla, bla........



(ponedeljak, 17. maj 2021, 10:55) - Цвикераш из задње клупе [neregistrovani]

Бесмислица

Роботи су МАШИНЕ. Вештачка интелигенција још увек не постоји, а и кад буде постојала биће интелигенција МАШИНЕ. Класизам је непримењив на МАШИНЕ, јер су оне неживе, па макар могле да поразе живог Каспарова. Шта је следеће, да се клањамо ровокопачу!?!?

(petak, 14. maj 2021, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

džaba


.

(sreda, 12. maj 2021, 10:14) - anonymous [neregistrovani]

Analiticar vs filosof

Jedan od najmudrijih ljudi dvdesetog veka "Jiddu Krishnamurti" je u svojim dijalozima skrenuo paznju na negativan uticaj koji ce vestacka inteligencija imati na ljudsko drushtvo.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">