Čitaj mi!

Voja Antonić, tvorac „Galaksije" zna kako je počela „slučajna" digitalna revolucija

Digitalne tehnologije i računari, u potpunosti su zavladale svim sferama naših života, ali retki znaju kako je sve počelo, a krenulo je sa „Galaksijom", prvim jugoslovenskim računarom, koji je konstruisao Voja Antonić, čuveni srpski inovator pre skoro četiri decenije.

Čitajući literaturu o mikroprocesorima na letovanju 1983. godine, Antonić je razvio ideju prvog domaćeg kućnog računara. Sasvim slučajno, vođen praktičnim razlozima, Voja je pokrenuo digitalnu revoluciju. 

„Ja sam mislio samo neki skroman, najprostiji i najjeftiniji računar da napravim, i da objavim, mislio sam, možda će se naći neko ko će hteti isto to da napravi, ispostavilo se da je htelo preko osam hiljada ljudi", kaže Voja Antonić, tvorac „Galaksije".

Početkom osamdesetih, Vlada Jugoslavije kontrolisala je priliv stranih kućnih računara. Zabranjen je uvoz kompjutera skupljih od pedeset maraka, ali narod je nalazio nove ilegalne načine da uveze opremu, što je uzrokovalo raspad domaće industrije kućnih računara. Opstala je jedino „Galaksija".

„Ljudi su pokušavali švercom, moglo se kupiti, ali koštalo je jako puno, a Galaksija je upravo bila, tj. njena glavna stvar je bila što je ona bila pristupačna za tadašnjeg građanina Jugoslavije", izjavio je Žarko Živanov, programer iz Novog Sada.

Možda i najvažniji doprinos Voje Antonića je taj što je uputstvo za samogradnju ovog računara ponudio ljudima potpuno besplatno, uz programe i video igre.

„Pisao sam operativni sistem za Galaksiju, sve osim aritmetike sam rešio sam, aritmetiku nisam umeo tada da rešim, nisam imao dovoljno znanja za to", dodao je Antonić.

I danas „Galaksija" okuplja veliki broj zaljubljenika, koji sa nostalgijom komentarišu svoje prvo iskustvo sa ovim računarom.

„Kada sam ja to sve skužio, kitovi su bili rasprodati, nisi mogao kupiti 88', 89' -  gotova je ta priča bila, imali smo svoje PS tad i tako, ali mi je i dalje bila užasno fora da sam složim svoj kompjuterčić ,koliko god bio slab u odnosu na ono što je bilo tada", kaže Sead Džubur iz Zagreba.

Funkcije ovog računara, razlikuju se u odnosu na one koje poseduje moderan kompjuter, ali je njegov značaj daleko veći.

„Računari koji su u ono vreme korišćeni bili su prvenstveno za igranje igrica i učenje programiranja, ali za te dve stvari Galaksija je bila savršena. Ti ljudi koji su tada krenuli sa programiranjem su oni koji su godinama kasnije osnovali računarske firme", ispričao je Živanov.

Voja uskoro puni sedamdeset godina, ali strast za kompjuterima ne prestaje.

Danas o njima piše, a svoju ulogu u istoriji računarstva komentariše skromno - kaže da je to slučajnost koja je posledica radoznalosti i potrebe.