Beogradska škola tretmana parkinsonove bolesti uživa međunarodni ugled

Posle Alchajmerove, Parkinsonova bolest je najčešća neurodegenerativna bolest. Smatra se da će svaka stota osoba starija od šezdeset godina oboleti od Parkinsonove bolesti. To je često oboljenje ako imamo u vidu da se društvo u Srbiji svrstava među najstarija u Evropi.

O uzrocima Parkinsonove bolesti još uvek se ne zna mnogo, iako se sprovode opsežna istraživanja. Najvažniji faktor je starenje, jer se sa godinama povećava rizik da neko oboli od Parkinsonove bolesti. Manji broj obolelih nosi određene genetske mutacije, to jest ‒ bolest može imati nasledni karakter.

Postoje brojna istraživanja koja imaju i neke svoje terapijske modalitete o mogućim uzrocima koji dovode do Parkinsonove bolesti. Važno je istaći da ne postoji nijedan način, nijedna procedura pomoću koje osoba može da smanji rizik od Parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest ne znači uvek tremor

U široj javnosti, obično se pojava drhtanja tela, tremora, vezuje za Parkinsonovu bolest. Za emisiju „Sve boje života", asist. dr Igor Petrović, neurolog na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava:

„Tremor jeste čest simptom, na primer ‒ od sto ljudi u opštoj populaciji, troje ili petoro će imati tremor. Međutim, najveći broj njih nema zapravo Parkinsonovu bolest. S druge strane, od desetoro osoba koje su obolele od Parkinsonove bolesti njih četvoro neće nikad imati tremor tokom svoje evolucije.

Zbog toga neurolozi koriste jednu sintagmu da nije svaki tremor Parkinsonova bolest niti je svaka Parkinsonova bolest praćena tremorom. Tremor u Parkinsonovoj bolesti jeste jako specifičan ‒ javlja se na ekstremitetima, najčešće na ruci (kada je jedna ruka potpuno relaksirana).

Na jedan volšeban način se gubi kada pacijenti tu ruku upotrebljavaju, da bi se ponovo javio u nekom momentu kada je ruka relaksirana. Ukoliko osoba ima ovakvu vrstu tremora, onda se može posumnjati da se radi o Parkinsonovoj bolesti".

Koje se sve tegobe javljaju kod osoba kod kojih se sumnja na postojanje Parkinsonove bolesti?

‒ Iako je tremor najfascinantniji simptom ove bolesti, i obično razlog da se pacijenti obrate lekaru, ono što dominantno prebojava probleme obolelih od Parkinsonove bolesti ‒ jeste sporost.

Ta sporost je u početku neprimetna i najčešće, kao i tremor, zahvata jednu ruku. Osobe imaju probleme u nekim svakodnevnim radnjama koje zahtevaju brzinu i preciznost. To je, na primer, zapertlavanje pertli, manipulacija sa dugmićima, rukopis postaje specifično usitnjen i sve sitniji i sitniji.

Vremenom ta sporost zahvati i druge delove tela ‒ kad zahvati nogu, onda pacijenti primećuju da jedna noga zaostaje pri hodu. Kako bolest napreduje tako sporost zahvata i sve delove tela, oboleli imaju problema sa hodom, sa okretanjem u krevetu i uopšte, celokupnom motorikom.

Kako se postavlja dijagnoza ove bolesti?

‒ Dijagnoza Parkinsonove bolesti postavlja se klinički ‒ na osnovu specifičnih tegoba koje imaju bolesnici i karakterističnog neurološkog nalaza koji mi nađemo pri pregledu.

U savremenoj eri, u savremenoj medicini postoje brojne dijagnostičke metode koje mogu da potkrepe kliničku dijagnozu Parkinsonove bolesti ili da je dovedu u pitanje, međutim, ne postoji nijedna pojedinačna procedura na osnovu čijeg nalaza mi možemo da kažemo da se radi ili ne radi o Parkinsonovoj bolesti.

U tom daljem dijagnostičkom procesu neurolog je ključna figura ‒ on tumači neurološki nalaz, tegobe bolesnika i nalaze doktorskih ispitivanja.

Kakav je tok bolesti?

‒ To je progresivna, teška bolest, i neretko dolazi do onesposobljenosti. Međutim, postoje brojne predrasude u široj javnosti da je neumitno vezana sa teškim invaliditetom i zbog toga jedno od najčešćih pitanja, jedno od prvih pitanja na koje mi treba da odgovorimo kao neurolozi kada je nekom dijagnostikovana Parkinsonova bolest, jeste: kakva je prognoza.

Da li će i kada oni postati invalidi, da li će i kada će da urade sve ono što su zamislili u svom životu. Ipak, ja bih želeo da naglasim da je to bolest kod koje u savremenoj medicini i sami bolesnici, a i mi kao njihovi lekari, možemo da osetimo zadovoljstvo zbog uspešne i efikasne terapije.

Čitav niz godina se simptomi mogu dobro kontrolisati, kada kažem niz godina, on se sad neretko meri i decenijama da pacijenti i te kako mogu biti funkcionalni na zadovoljavajuć način: on zahteva redovne kontrole, stalne izmene režima terapije, kombinacije različitih lekova, ali u najvećem broju slučajeva jeste moguć zadovoljavajuć život.

Postoji, nažalost, podgrupa bolesnika kod kojih terapija nije tako delotvorna i oni zahtevaju i šire angažovanje medicinskih institucija, javnosti, nas kao lekara i od početka bolesti zahtevaju veću podršku u porodici.

Na koji način se bolest leči i koliko dugo terapija daje rezultate?

‒ Terapija Parkinsonove bolesti formirana je pre skoro pedeset godina i tada je shvaćeno da nedostatak određene supstance u mozgu ‒ u slučaju Parkinsonove bolesti to je dopamin ‒ supstitucijom tj. nadoknadom te supstance mi možemo da pomognemo bolesnicima.

Ova terapija je efikasna i predstavlja svojevrsnu revoluciju u neurologiji da nadoknadom supstance mi možemo da lečimo simptome. To je utrlo put i nekim drugim terapijama kao što je lečenje Alchajmerove bolesti.

Dakle, stub terapije Parkinsonove bolesti je medikamenozna terapija, tj. lekovi. Postoje i drugi modaliteti terapije ‒ to su, da tako kažem, novije terapijske procedure, invazivne, ugradnja pumpi koje će dopremati taj dopamin kontinuirano ili hirurške metode lečenja gde ugradnjom elektroda mi stimulišemo specifične strukture u mozgu.

Ove novije metode su, međutim, odabrane samo za mali broj bolesnika, to nije više od pet posto bolesnika obolelih od Parkinsonove bolesti.

Koliko su u našoj zemlji obolelima dostupne savremene metode lečenja?

‒ U pogledu samih terapijskih procedura ja mislim da neću pogrešiti ako kažem da je najveći broj lekova, savremenih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti, dostupan u našoj zemlji. Drugi problem je ekonomski aspekt ‒ neki od tih lekova su skupi, oni su skupi za mnogo finansijski naprednija društva nego što je naše.

Međutim, i pored toga mislim da asortiman lekova sa kojim raspolažemo omogućava da dugi niz godina na zadovoljavajućem nivou lečimo bolesnike od Parkinsonove bolesti. Novije terapijske procedure koje su invazivne, na žalost, nisu dostupne u našoj zemlji.

Ja bih to ponovo naglasio s obzirom na to da postoje brojne kontroverze u poslednje vreme, pogotovo o hirurškoj terapiji da je selektovana za manju grupu bolesnika.

Poslednjih godina i meseci postoji inicijativa, tako da se nadamo da će u narednih nekoliko meseci, ne više od pola godine do godinu-dve, i ove novije metode biti dostupne u našoj zemlji i za naše bolesnike.

 

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 27. sep 2020, 18:24) - Зорица [neregistrovani]

Problemi bolesnika OD Parkisonove bolesti

Мој супруг је боловао од Паркинсонове болести од јануара 2009.године до 09.09.2020.године када је преминуо.
Био је у врло тешком стању, отежано се кретао, неразумљиво причао, тешко гутао, врло често падао и повређивао се.Више пута му је мењана терапија али мислим да му није пронађена адекватна терапија.
Моје мишљење да се лекари врло мало баве овом болешћу и немају праву слику колико је то тешка болест и за оболелог и за његову породицу.
Лекови су скупи и болесник их плаћа од 40% до 60% (рецимо Comtan 200) или Reqvip. Ovi lekovi u Sloveni su za bolesnike potpuno besplatni.
Za njih nije propisano da imaju besplatnu bawu a za bolesnike koji boluju od reume može banja.
Molim lekare da se mnogo ozbiljnije pozabave ovom bolešću i ozbiljnije prate tok bolesti. Moj pokojni muž nije mogao da ode na kontrolu kod svog lekara zbog korone, a da li je neko izbrojao koliko je ljudi umrlo zato što nije moglo kod svog lekara da se leči.Pregledna VMA mu je zakazan za 11.09.2020 a umro je 09.09..Zaključke izvedite sami

(nedelja, 17. feb 2019, 20:18) - Zorica [neregistrovani]

Nesto o Parkinsonu

Takvi simptomi,u prethodnom tekstu,javljaju se samo ako pacijent pije lek MIRAPEXIN.Mojoj majci koja boluje od Parkinsonove bolesti prepisan je taj lek.Procitala sam uputstvo i resila da joj ga ne dajem.Bolje da ima tremor,nego takve sulude simptome.

(sreda, 15. jun 2016, 06:40) - Ruska [neregistrovani]

Propratne pojave

Zelim da naglasim da Parkinson moze cesto da radikalno promeni neke navike ili donese nove. Radi se o kompulsivnoj. kupovini, hazardnim igrama il i preterano izrazenoj umetnickoj aktivnosti. Moze doci i do narusavanja ritma sna kao i do pojave novih ponasanja na seksualnom planu Vazno je da porodica pacijenta bude upoznata sa ovim kolateralnim efektom bolesti.