Kakav je poremećaj autizam

Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života, zahvata gotovo sve psihičke funkcije i traje čitavog života. Autizam dovodi do ozbiljnih problema u društvenim odnosima, komunikaciji i ponašanju.

Po definiciji koju je dalo Američko psihijatrijsko društvo u Dijagnostičko-statističkom priručniku mentalnih oboljenja iz 1994. i 2013. godine, autizam ima sledeće karakteristike:

‒ oštećenja u socijalnoj interakciji;
‒ oštećenja u socijalnoj komunikaciji;
‒ ograničeni, repetitivni i stereotipni modeli ponašanja,
   interesovanja i aktivnosti.

Od svih psihijatrijskih sindroma u detinjstvu, autizam je najviše istraživan, ali je uzrok njegove pojave i dalje velika nepoznanica. Smatra se da je, kao i kod intelektualnih oštećenja, moždano oštećenje u osnovi pojave autizma. Ta oštećenja mogu da imaju genske uzroke, mogu da budu povezana sa virusnim infekcijama, komplikacijama u toku trudnoće i na porođaju i drugim uzrocima. Svi ili samo neki od navedenih uzroka koji dovode do moždanog oštećenja, utiču na pojavu autizma.

Osobe sa autizmom najčešće ne opažaju okruženje na standardan način. Na osnovu izjava visokofunkcionalnih osoba sa autizmom (osobe koje ne zaostaju u većini razvojnih aspekata za tipičnom populacijom), one ne primaju i ne obrađuju nadražaje iz okoline na isti način kao i osobe tipičnog razvoja. Deca sa autizmom neće neposredno primećivati nečiju radost ili tugu, iako mogu da razumeju da je određeni izraz lica povezan sa određenim emocijama, kao što su „srećan", „tužan"...

Govor, pažnja i socijalizacija dece sa autizmom

Procenjuje se da do 50% osoba sa autizmom ne razvija funkcionalni govor. Deca koja usvoje govor često iskazuju ograničene komunikativne sposobnosti.
Najčešći prateći problemi u ostvarivanju komunikacije kod autistične dece su:

‒ neprimereni izrazi lica;
‒ neuobičajena upotreba gesta;
‒ neuspostavljanje kontakta očima;
‒ neobični položaji tela;
‒ nedostatak uzajamnog ili zajedničkog fokusiranja pažnje (udružena pažnja).

Sve osobe sa autizmom imaju problem u ponašanju. Neka deca su izrazito povučena, dok druga mogu da ispolje prenaglašene aktivnosti, pa okolini pristupaju na neuobičajene načine.

Osobe sa autizmom često ispoljavaju neobične oblike pažnje. Učenici pokazuju izražene teškoće na tom području, što utiče na socijalnu komunikaciju, socijalni razvoj i postignuća koja se odnose na sticanje akademskih znanja. Učenici sa autizmom često imaju teškoće da usmere pažnju na ono što je bitno, ili pažnju mogu da usmere samo na ograničeni deo okoline ili deo predmeta.

Iako osobe sa autizmom imaju određene zajedničke osobine, ne postoje dva pojedinca sa istim karakteristikama. Pored toga, njihovo sazrevanje može da dovede do promene oblika i nivoa teškoće.
Njihove zajedničke karakteristike doprinose razumevanju opštih potreba koje prate autizam. Važno je da se ta saznanja kombinuju s poznavanjem specifičnih interesovanja i sposobnostima svakog učenika.

Obrazovanje učenika sa autizmom

Deca sa autizmom mogu da se uključe u osnovne i srednje škole, kao i u škole za učenike sa smetnjama u razvoju.
Posebne škole za decu sa autizmom u našoj zemlji ne postoje, tako da se deca sa autizmom najčešće uključuju u škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Uključivanje dece sa autizmom u osnovne škole podrazumeva ispunjavanje određenih uslova, bez kojih taj proces ne može postići svoj cilj. Poznati stručnjaci za autizam navode nekoliko važnih uslova za uključivanje dece sa autizmom u školu:

‒ svi nastavnici i stručni saradnici koji su uključeni u rad sa decom sa autizmom treba da se informišu o autizmu i adekvatno obrazuju;
‒ sve metode i programi treba da se prilagode detetovim potrebama;
‒ svi koji su uključeni u rad sa detetom treba da funkcionišu kao tim;
‒ treba da se obezbede uvežbavanje i praktična primena naučenog u svakodnevnom životu;
‒ važna je stalna komunikacija sa roditeljima.
Deca sa autizmom uspevaju da ostvare socijalne veštine u meri u kojoj je manje stresan boravak u grupi sa ostalom decom.

Dete sa autizmom se uključuje u redovnu školu kada se procene njegove potrebe i mogućnosti i spremnost škole da odgovori na te potrebe. U mnogim zemljama se u redovne škole uključuju deca sa Aspergerovim sindromom, zatim deca iz autističnog spektra sa graničnim ili prosečnim intelektualnim razvojem.

Razlika između visokofunkcionalnog autizma i Aspergerovog sindroma je u saznanjima da kod Aspergerovog sindroma nije evidentirano kašnjenje u razvoju govora. Deca sa složenijim smetnjama iz autističnog spektra obrazuju se u posebnim ustanovama ili izdvojenim odeljenjima pri redovnim školama - inkluzivni model obrazovanja.

 

 

 

broj komentara 15 pošalji komentar
(petak, 10. jul 2020, 02:08) - BUBA [neregistrovani]

još da dodam

AKO MOLIMO OCOBE DA NAM PRUŽE POMOĆ U NEĆEMU,ZAŠTO SE NE OBRATIMO VIŠOJ SILI.KOJA NAS JE STVORILA. NAŽALČOST MNOGIMA JE KOMUNIZAM ISPRAO MOZAK.

(petak, 10. jul 2020, 01:55) - BUBA [neregistrovani]

O bolesti autizma

Čitam i ježim se na saznanja roditelja čija su deca bolesna od Autizma.,Svaka bolest deteta teško i bolno podnošljiva za roditelja.Pored medicine i požtvovanosti lekara i drugog stručnog osoblja,treba se obratiti i Duhovnicima sa molitvama. Već je mnogiima poznat Manastir TUMANE na 34 kmod Požarevca,po svojim čudima sa isceljujućim molitvama bolesnih.Moć molitve je velika. naravno ako veruješ..Prof.dr.Dejan Raković je to i stručno dokazao u svojim mnogobrojnim naučnim radovima.

(subota, 28. sep 2019, 20:32) - Branimir [neregistrovani]

Dijagnoza f83

Imam dete kome je ustanovljena dijagnoza krenuli smo na terapije ja njega volim kakav god da je jeste naporno i finansiski i fizicki i psihicki ali ja se prema njemu odnosim kao prema sebi ravnom svu terapiju provodimo kroz igru tako da nam je i zanimljivo nemojte odustajati od njih jer vam oni daju iskrenu ljubav

(četvrtak, 29. avg 2019, 09:29) - anonymous [neregistrovani]

Autizam

Autististično dete je složen problem za celu porodicu.
A ja samohrani roditelj sa dva autistična dečaka od 12 god.i 4god.
Veliki su to problemi.
I nažalost podstanar.
Borba velika.
Država gradistanove za izbeglice,vojsku ,policiju što malo i ne pomogne roditelje koji imaju decu sa posebnim potrebama.

(ponedeljak, 05. avg 2019, 18:19) - anonymous [neregistrovani]

ziva i aluminijum i autizma

Postovani, vec duze vreme pratim vase komentare i moram da primetim, da veza aluminijuma , nema nikakve veze s problemom autizma.Iz iskustva tvrdim, imam 58. godina, a u detinjstvu i kasnije, koristili smo ,aluminijumsko posudje i pribor za jelo! Pritom, jedva da je u ponekoj generaciji, bilo autizma!

(nedelja, 28. jul 2019, 14:44) - Tanja [neregistrovani]

Odgovor

To o cemu pisete-da su neki autisti genijalci-to je ogromna retkost.Jedan u 1000.Uglavnom je kako je u tekstu objavljeno.

(nedelja, 28. jul 2019, 14:41) - Tanja [neregistrovani]

Komentar

Zivot sa autisticnim detetom je pakao za porodicu.Bilo koji nivo tezine autizma da je.Deca su zahtevna...Da bar moze da se utvrdi u trudnoci da ce dete imati autizam i da se prekine trudnoca.Cela porodica prozivljava velike patnje i komplikacije.Teska tragedija.I potrebna su ogromna sredstva da se plate defektolzi.A dete se nikad neizleci.

(subota, 09. mar 2019, 22:28) - Veki [neregistrovani]

Autizam

Sumnjam da je moj sin autistican, ali ponekada i nekim situacijama samu sebe demantujem...kako ste zakljucili da je vas sin sutistican?

(utorak, 05. feb 2019, 04:57) - anonymous [neregistrovani]

Savet

Moje dete je dobilo ocenu 10 na porodjaju.problema nije bilo dok nije krenula u skolu.tu pocinje da odbija da pise .da napomenem da je pisala i citala super pre skole.prica super i ima komunikaciju odlicnu.ali u skoli odbija pisati i sada ucitelj posle 3 godine meni porucuje da je ona autisticna i da ce imati dr. skolovanje itd... kako je to moguce utvrditi i kojim lekarima se obratiti?

(sreda, 02. jan 2019, 00:24) - Светлана [neregistrovani]

Поштовање

Молим вас ако имате неке информације, напишите ми. Мој син је аутистичан. А није примио ММР. Била нека несташица кад је требало да је прими. А ја нисам имала новца да купим у апотеци. Била је око 4 000 или 5000. Не сећам се тачно. Тако да није вакцина у питању. Стално трагам покушавам да протумачим али безуспешно на жалост.