Preispitivanje klasične literature u školi

Generacije srednjoškolaca pročitale su Šekspira i Hemingveja u okviru školske lektire, a Džin Dičis, profesorka na Državnom univerzitetu u Ajovi, želela bi da učenici preispitaju tradicionalno proučavanje velikih, klasičnih književnih dela.

„Kao prvo, moramo razmišljati o tome kako naše discipline unapređuju ili 'prećutkuju' određene priče, i moramo učiniti sve da učenici naše podučavanje vide kao neutralno, bez nametnutih poruka. Potrebno je da razgovaramo o tome zbog čega se određeni tekstovi predaju iz godine u godinu“, rekla je profesorka Dičis.

Naslovi koji se često nalaze na vrhu srednjoškolskih lista za čitanje smatraju se „klasicima“ ili su potrebni za „kulturu pismenosti“, rekla je ona. Međutim, autori – obično belci evropskog porekla i muškog roda – ne odražavaju različitost učenika u učionici.

Profesorka Dičis kaže da ta dela, bez preispitivanja rase i roda autora, mogu isključiti učenike koji se ne pronalaze u tekstu, i naterati ih da smatraju da njihovi glasovi nisu cenjeni. Odsustvo ovakvog preispitivanja takođe doprinosi da se iskustva učenika iz dominantnih grupa smatraju „normalnim“.

Profesorka Dičis zbog toga ohrabruje nastavnike da razmotre ideologiju u tekstovima koji se nalaze na spisku literature, a da učenicima daju određene „alate“ da ispitaju ono što čitaju.

U okviru istraživanja, ona je provela određeno vreme u srednjoj školi držeći časove književnosti i pokazujući učenicima kako da kritički istraže književno delo.

Učenici su proučili studije, objavljene u proteklih sto godina, koje se obično preporučuju kada je reč o izučavanju pojedinih dela, zatim nacionalne i lokalne standarde za proučavanje određenih tekstova, kao i lokalne i državne kurikulume. Srednja škola bila je smeštena u predgrađu, na Srednjem zapadu, a učenici su pretežno bili belci.

Njeno istraživanje je otkrilo da su lekcije ojačale svest učenika i prepoznavanje poruka moći i opresije u klasičnoj literaturi. Na kraju studije, 77 odsto učenika – što je povećanje za 27 odsto – prepoznalo je politizovanu prirodu predavanja ovih tradicionalnih tekstova. Profesorka Dičis kaže da je većini učenika bilo neprijatno da govore o ugnjetavanju i nepravdi u određenom tekstu, a da su učenici druge boje kože pokazali veću svest o tim pitanjima.

Profesorka je navela da „moramo stvoriti mogućnosti da učenici nauče da primene nova kritička sočiva na svoja obrazovna iskustva i svet oko sebe“. Takođe, važno je da se predavači, koji imaju različita uverenja i predrasude, pozabave raznim pristrasnostima u nastavi.

„Svi smo politička bića i, da li to prepoznajete ili ne, uvek podučavate iz sopstvenog sistema verovanja. Bitno je prepoznati i razumeti kako naše ideje ili uverenja utiču na to kako podučavamo.“

 

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 16. jan 2020, 15:39) - anonymous [neregistrovani]

Ipak

Nije bolest sve sto boli.