Čitaj mi!

Vodonik je energent budućnosti i ključni element u borbi protiv zagađenja planete

Vodonik je najčešći element u prirodi i računa se da će on biti osnovni energent u bliskoj budućnosti. Svet je već odmakao u tome što se zove globalna vodonična tranzicija, a Srbija nastoji da ne zaostane za tim procesima.

O vodoničnoj tranziciji, nažalost, čak ni stručna javnost ne zna dovoljno, smatra dr Miljan Vuksanović, vođa tima za izradu vodonične strategije Srbije, ali hteli mi to ili ne, kad-tad ćemo morati da se pridružimo ovom projektu.

„Da li ćemo se pridružiti kao oni koji vode tu tranziciju ili kao oni koji kasne za njom, upravo je sada vreme da odlučimo“, naglašava Vuksanović.

U pitanju je prelaz sa upotrebe fosilnih goriva na vodonik. Prošle godine je većina zemalja Evropske unije donela vodonične strategije kojima zapravo definišu put prelaska sa fosilnih goriva na vodonik.

„Kameno doba nije prevaziđeno zato što je ponestalo kamena, već zato što je svet krenuo dalje, tako će i ovo doba korišćenja fosilnih goriva biti prevaziđeno vodonikom“, smatra dr Vuksanović.

Tim za vodoničnu strategiju Srbije je nastao gotovo spontano, po rečima gosta Jutarnjeg programa. U izradu strategije su uključeni Mašinski fakultet i njihovi istraživači, poslovna grupacija elektro-mašinogradnja, što podrazumeva više desetina hiljada ljudi zaposlenih u privredi, pojedinačni stručnjaci i instituti. 

Interesantna novina po rečima dr Vuksanovića je to što ovo strateško promišljanje i strateško planiranje polazi od industrije, nauke i privrede. U narednom periodu u to će se uključiti ministarstvo i državne institucije.

„Još jedan interesantan deo je i to što će u ovo da se uključi i naša 'vodonična dijaspora', jer mi imamo jako puno ljudi koji to dobro znaju, a sticajem okolnosti su u inostranstvu“, dodaje.

Vodonik je ključni element u borbi za dekarbonizaciju planete

Interesovanje za vodonik je u nauci ciklična tema koja se pojavljuje s vremena na vreme. Međutim, ovog puta kada svet nastoji da sprovede proces dekarbonizacije i borbe protiv klimatskih promena, vodonik postaje ključni element u toj borbi jer je osnovna karakteristika vodonika da kada sagoreva ne proizvodi štetna jedinjenja, a pre svega ugljen-dioksid.

Energetika se zasniva na tri važne stvari, ona mora da je sigurna, mora da bude ekološki prihvatljiva i treća stvar je ono što se često zaboravlja, a to je da je dostupna i da možemo da je platimo.

Proizvodnja „zelenog“ vodonika

Trenutno vodonik se najviše proizvodi iz prirodnog gasa koji je, u stvari, mešavina 80 odsto vodonika i 20 odsto ugljenika. Problem sa ovom tehnologijom je što se tokom procesa izdvajanja vodonika proizvodi velika emisija ugljenika. Svega četiri odsto vodonika se dobija procesom elektrolize.

„Ključni način dobijanja vodonika je, u stvari, elektroliza i na taj način se dobija 'zeleni' vodonik. Onaj vodonik koji se dobija iz gasa zove se 'sivi' vodonik i on predstavlja veliko opterećenje za proces dekarbonizacije. Vremenom će se uvećavati udeo 'zelenog' vodonika“, napominje dr Miljan Vuksanović.

Radi dobijanja čistog vodonika kod nas je u toku jedan eksperiment koji podrazumeva dobijanje vodonika pomoću genetski modifikovanih organizama iz različitih podloga, kao što su otpadne vode i slično. Predviđa se da će do 2050. godine osam odsto vodonika biti dobijeno iz biomase.

Srbija ima dvostruki izazov u pogledu vodonične tranzicije. Mi, pre svega, imamo prirodne resurse – ima solara, vetra i biomase, ali teškoća je u tome što je dve trećine naše elektroenergetike zasnovano na kapacitetima za proizvodnju struje iz uglja, koji bi do 2030. godine trebalo da se izbaci iz upotrebe. Zato je veoma bitno da do 2023. godine Srbija dobije jasnu strategiju vodonične tranzicije i bude jedna od onih zemalja koja će prednjačiti u ovom procesu, naglašava na kraju gostovanja dr Miljan Vuksanović.

broj komentara 6 pošalji komentar
(utorak, 11. maj 2021, 17:27) - anonymous [neregistrovani]

saobracsjne nesrece

Nazalost svaki dan ginu nefuzni gradsni.Nesreca se moze desi ali 90 % nesteca je nepostovanhe propisa i bshatost voxaca. Stroge kazne srefuju stsnje jer pijsni vozac ili nasilnik kao da nosi oruzje i puca po putevima svaku nestecu krivac mora ofgovara kao za krivixno delo a ne da plati sitnu kaznu i dalje divljsju u voznji

(utorak, 11. maj 2021, 14:42) - Danko [neregistrovani]

amonijak u buducnosti

Vodonik dobijen iz elektrolize vode , prvenstveno treba upotrebiti za proizvodnju Amonijaka , jer polovina svetske populacije zavisi od viska hrane koja se dobija zahvaljujuci djubrivima dobijenim od Amonijaka, zatim Amonijak je bolji nosilac vodonika od komprimovanog vodonika (tecnog), za Amonijak vec postoji infrastruktura, Amonijak se vec isprobava kao gorivo za Brodove i gasne turbine (Japan), Srbija ima pogon Amonijaka koji ne radi vec tri godine, a bez njega nema obuke strucnih kadrova koji ce moci u buducnosti da obezbede hranu i gorivo za Srbiju.

(subota, 17. apr 2021, 11:27) - anonymous eureka [neregistrovani]

Metan

Najveće količine metana emituju ogromne naslage permafrosta širom planete. Tu je budućnost čistog goriva. I da se ugalj isključi kao proizvođač struje.

(subota, 17. apr 2021, 10:31) - živorad [neregistrovani]

\ Zagađenost

Najveći problem su ljudi !

(subota, 17. apr 2021, 08:36) - Dejan [neregistrovani]

/

Proseci koji se podvode pod imenom "zelena hemija" podrazumevanju koriscenje bezbednih sirovina, netoksicnih, cist tehnoloski proces (koji nosi minimum ulaganja kada je u pitanju potrosnja energije, zastita tehnoloskog procesa i naravno, bezbedan i minimalan otpadni nusprodukt). Ovo je moguce samo ako postoji objedinjena globalna politika, a to jednostavno nije moguce jer postoji geostrateska igra- onaj koji poseduje izvore energenata, on diktira igru. Najveci problem na planeti jeste akumulacija metana u svetskim okeanima (koji su konzervirani u vidu gasnih klatrata). Ako bi se kojim slucaj desilo da dodje do poremecaja balansa u pritisku ili kiselosti okeana, oni bi bili oslobodjeni u atmosferu - posledice enormne. O njegovoj potencijalnoj ekspoataciji se ne govori - a bio bi izuzetan izvor vodonika. A problem karbonizacije - resava se posumljavanjem! Sume najbolje apstrahuju CO2! "Sivi vodonik" nije isplativ - trosi se isuvise energije za prosec elektrolize.

(subota, 17. apr 2021, 00:16) - anonymous [neregistrovani]

Bravo!

Vodonik, a ne litijum i baterije od litijuma. Spasite Srbiju, oterajte prljave rudnike

div id="adoceanrsvdcfhklggd">