Čitaj mi!

Da li je mit da testosteron određuje koliko će neki muškarac biti uspešan

Uvreženo je stanovište da nivo testosterona utiče na to koliko će neko biti uspešan u životu, bar kada su u pitanju muškarci. Postoje neki dokazi za ovu tvrdnju i nekoliko studija je povezalo viši nivo testosterona sa boljim socioekonomskim statusom pojedinca. Novo istraživanje pokazuje da je ova veza mnogo manje važna, nego što se do sada mislilo.

U prethodnim studijama otkriveno je da muškarci sa višim nivoom testosterona imaju više podređenih, a finansijski stručnjaci ostvaruju veću zaradu. Utvrđeno je i da visoko obrazovani muškarci imaju viši nivo testosterona, kao i preduzetnici.

Mnogo se manje istraživalo da li postoji ikakva veza između nivoa testosterona i uspešnosti kod žena, ali jedno istraživanje je pokazalo da je nepovoljan socioekonomski položaj u detinjstvu povezan sa povećanim nivoom testosterona u kasnijem životnom dobu.

Blagotvorno dejstvo testosterona se iskazuje kroz ponašanje: eksperimenti pokazuju da visok nivo testosterona utiče na to da osoba bude agresivnija i tolerantnija na rizik, a te osobine na tržištu rada doprinose uspehu, na primer kada se pregovara o plati.

Ali nijedna od ovih studija ne dokazuje da samo nivo testosterona utiča na ovakve ishode jer postoje i druga podjednako verodostojna tumačenja.

Moguće je i da povoljniji socioekonomski status utiče da nivoa testosterona raste, a ne obrnuto. U oba slučaja bismo uvideli vezu između nivoa testosterona i društvenih činilaca kao što su prihodi, obrazovanje i pripadnost odeđenoj društvenoj klasi.

Za to postoji vrlo prihvatljivo objašnjenje. Prvo, znamo da loš socioekonomski položaj izaziva stres, a hronični stres utiče na smanjenje nivoa testosterona. Drugo, način na koji osoba doživljava svoj status u odnosu na druge u društvu takođe može da utiče na nivo testosterona: studije koje su sprovođene na sportskim nadmetanjima, obično na muškarcima, otkrile su da kod pobednika nivo testosterona raste, a kod gubitnika opada.

Takođe je moguće da je neki treći faktor odgovoran za korelacije utvrđene u prethodnim studijama. Na primer, viši testosteron kod muškaraca povezan je sa dobrim zdravljem – a dobro zdravlje je takođe preduslov za uspeh u karijeri.

Očigledno je da je jako teško izdvojiti ove procese i proučavati ih izolovano. Imajući ovo u vidu, tim naučnika sa Univerziteta u Bristolu se odlučio da primeni metodologiju poznatu kao „Mendelska randomizacija" (Mendelian randomization).

Posmatrane su genetske informacije relevantne za jedan faktor (u ovom slučaju testosteron) kako bi se izolovao efekat tog faktora na jedan ili više posledica (ovde se ispitivao socioekonoski status, pre svega visina prihoda i nivo obrazovanja).

Od presudne važnosti je i činjenica da socioekonomske okolnosti utiču na lučenje testosterona, i iz tog razloga, čak i ako se utvrdi veza između ova dva činioca, nemoguće je utvrditi šta je uzrok, a šta posledica.

Zbog svega toga, informacije dobijene analizom gena daju mnogo pouzdanije rezultate jer je naša DNK determinisana pre rođenja i generalno se ne menja tokom našeg života (postoje retki izuzeci, poput promena koje izaziva rak). Stoga, ako se posmatra povezanost socioekonomskog položaja sa genetskim varijantama povezanim sa testosteronom, to onda daje snažnije dokaze o tome kako ovaj hormon utiče na razlike u socioekonomskim ishodima.

Tim naučnika je analizirao više od 300.000 uzoraka DNK iz Biobanke u Ujedinjenom Kraljevstvu i identifikovao genetske varijante povezane sa višim nivoom testosterona, odvojeno za muškarce i žene. Zatim su istraživali kako su ovi činioci povezani sa socioekonomskim ishodima, uključujući visinu prihoda, novo obrazovanja, profesionalni status, mesto stanovanja, kao i spremnost na rizik i opšte stanje zdravlja.

Slično kao i u prethodnim studijama, naučnici su otkrili da su muškarci sa višim nivoom testosterona imali veći prihod po domaćinstvu, da su živeli u manje siromašnim područjima i da su najčešće imali fakultetsku diplomu i višu poziciju na poslu.

Kod žena, pak, utvrđeno je da je viši nivo testosterona povezan sa nižim socioekonomskim statusom, uključujući niže prihode u domaćinstvu, život u siromašnijim oblastima i niži nivo obrazovanja.

U skladu sa prethodnim dokazima, muškarci sa višim nivoom testosterona su bili boljeg zdarstvenog stanja i spremniji na rizik, a žene lošijeg.

Međutim, bilo je malo dokaza da su genetske varijacije povezane sa testosteronom uopšte uticale na socioekonomski položaj pojedinca. I kod muškaraca i kod žena naučnici nisu otkrili efekte genetskih varijanti povezanih sa testosteronom na bilo koji aspekt socioekonomskog položaja, zdravlje ili spremnost na rizik.

Pošto su identifikovali manje genetskih varijanti povezanih sa testosteronom kod žena, procene su bile manje precizne nego za muškarce. Shodno tome, nisu mogli da isključe postojanje efekta testosterona na socioekonomski položaj žena.

Ali u slučaju muškaraca, genetski rezultati jasno ukazuju na to da prethodne studije nisu uspele da eliminišu uticaj ostalih faktora, pre svega uticaj socioekonomskog položaja na nivo testosterona.

Rezultati ove sudije ukazuju na to da uprkos društvenoj mitologiji koja se ispreda oko testosterona – on je izgleda mnogo manje važan za uspeh u životu nego što su prethodne studije pokazale.

broj komentara 0 pošalji komentar