Čitaj mi!

Kineski naučnici grade „veštački Mesec“ kako bi na Zemlji proučavali nisku gravitaciju

Veštački Mesec koji grade kineski naučnici ima samo 60 centimetara u prečniku, ali bi mogao da bude od velike koristi u pripremama astronauta koji će se uputiti do našeg pratioca.

Kina je izgradila istraživački objekat za veštački Mesec koji simulira okruženja niske gravitacije, što će joj pomoći da dalje istražuje Zemljin satelit, prenosi Independent.

Postrojenje, koje će zvanično biti pušteno u rad u narednim mesecima, očigledno može da učini da gravitacija „nestane“, a taj efekat može „da traje koliko god želite“, kaže istraživač Li Ruilin, sa Kineskog univerziteta za rudarstvo i tehnologiju.

Sam veštački Mesec je smešten u vakuumskoj komori, a prečnik mu iznosi samo 60 centimetara u poređenju sa 3.474,8 kilometara stvarnog Meseca.

Pejzaž je sastavljen od kamenja i prašine poput one na Mesecu i podržan je magnetnim poljem dovoljno jakim da na njegovoj površini mali objekti levitiraju – kao na primer kesten i živa žaba.

„Za neke eksperimente, kao što je test udara, potrebno je samo nekoliko sekundi (u simulatoru)“, objasnio je Li za Saut Čajna morning post. „Ali, drugi, kao što je testiranje hodanja, mogu da potraju i nekoliko dana“.

Objekat će omogućiti naučnicima da testiraju opremu u lunarnom okruženju – i tako potencijalno uspeju da izbegnu greške koje bi mogle skupo da koštaju.

Misija Kineske svemirske agencije, „Čangje“, koja je postavila rover na drugu stranu Meseca i vratila uzorke stena na Zemlju, nije uspela da donese onoliko uzoraka koliko je bilo planirano jer je bušilica naišla na neočekivani otpor.

Moguće je da bi eksperimenti sprovedeni na manjim modelima mogli da omoguće da se ovakvi pehovi u budućnosti izbegnu.

Simulator bi takođe mogao da se koristi za testiranje da li će tri-de štampa moći da se koristi za izgradnju objekata – uključujući i one namenjene za boravak ljudi – na površini Meseca.

Zanimljivo je da je ideja za objekat potekla je od eksperimenta u kojem je zahvaljujući simuliranom magnetnom polju žaba levitirala. Ovaj neobičan eksperiment doneo je fizičaru Endrju Gejmu „Ig Nobela“, nagradu koja se dodeljuje za najkomičnija i najbizarnija naučna otkrića.

„Magnetna levitacija svakako nije isto što i antigravitacija, ali postoji niz situacija u kojima bi oponašanje mikrogravitacije pomoću magnetnih polja moglo biti od neprocenjive vrednosti za očekivanje neočekivanog u svemirskim istraživanjima“, dodao je Li.

Kina nastoji da preuzme vođstvo u novoj međunarodnoj svemirskoj trci sa Sjedinjenim Državama. Osim programa za istraživanje, takozvane, tamne strane Meseca – nazvanog po mitskoj boginji Meseca – Čangje, Kina želi da pošalje astronaute na Mesec do 2030. godine i da uspostavi zajedničku bazu za istraživanje Meseca sa Rusijom.

Kineske svemirske vlasti saopštile su prošlog meseca da bi izgradnja istraživačke stanice mogla da počne već 2027. godine, zbog zabrinutosti da će na međunarodnom nivou biti doneti propisi za buduće aktivnosti na Mesecu, na kojima posebno insistiraju Amerikanci. Nasa takođe planira da pošalje astronaute nazad na Mesec do 2024. u okviru svog programa „Artemis“.
 

broj komentara 0 pošalji komentar