Kako se mere produktivnost i iskorišćenost radne snaga? Odgovor se krije u novoj metodologiji

Vreme je ograničen resurs koji značajno utiče na prihode i troškove svake kompanije i kao takvo, vreme predstavlja ozbiljno područje za optimizaciju.

Nekako nam se odmah prirodno nameću rezultati opreme koju koristimo u proizvodnom procesu. U tom slučaju kakvi god da su dobijeni rezultati, oni svakako nisu potpuni, a samim tim ni realni.

Česta je zabluda da kompanije koje se ne bave proizvodnjom ne mogu izmertiti efikasnost svojih procesa i svojih zaposlenih.

Zato postoje veoma efikasni Lin alati za analizu bilo kog procesa koji su nastali i razvijali se još od polovine prošlog veka. Te alate je na naš prostor prvi uveo tim stručnjaka iz Tekor konsaltinga.

Moderno poslovanje podrazumeva upravljanje na bazi podataka i bez obzira na delatnost kojom se kompanija bavi, svaki proces koji se dešava u okviru radnog vremena može se podeliti na tri osnovne aktivnosti.

To su aktivnosti koje direktno daju vrednost proizvodu ili usluzi, aktivnosti koje diretkno ne daju vrednost, ali su neophodne u datom procesu, i aktivnosti koje su čista rasipanja. Da bi smo upravljali ovim aktivnostima na adekvatan način, moramo ih pre svega osvestiti, a nakon toga i kvanitfikovati.

Ne možemo da rešavamo slabu efikasnost radnika ako nismo svesni na koji način, u kom domenu i koliko je zapravo taj radnik efikasan.

Kada kažemo radnik mislimo na sve zaposlene. Merenje produktivnosti radne snage zapravo ima za cilj da vam pomogne da nedostatke u procesima vaše kompanije pretvorite u vrednosti, a slabosti u prednosti.

„Bottom to up“ način postavljanja hijerarhije zaposlenih u kompaniji je veoma važan. Ne samo zato što obuhvata bukvalno sve zaposlene, već i zbog toga što svakom zaposlenom u toj kompaniji pruža jednake šanse za poboljšanje.

Sa aspekta odnosa radnog vremena i radne snage, merenje produktivnosti treba da ima za cilj utvrđivanje dobre i loše strane procesa kako bi smo na osnovu analize za što manje vremena, na najlakši i najjednostavniji mogući način postigli što bolje rezultate.

Time smanjujemo cenu proizvoda koji plasiramo, štedimo resurse i zaposleni odmorniji odlaze sa rada.

Ako taj rad posmatramo kao niz međuspobno povezanih aktivnosti kojima se stvaraju određeni proizvodi, onda produktivnost rada podrazumeva sposobnost pojedinca da pod određenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori određenu količinu robe.

Svaki zaposleni svojim radom učestvuje kako u prihodima, tako i u rashodima kompanije, pa se profit nesumnjivo povećava rastom njihove produktivnosti.