Čitaj mi!

Profesor Fat plivajući Dunavom ispituje nivo zagađenosti ove međunarodne reke

Profesor hemije na Univerzitetu u Furtvangenu u Nemačkoj, Andreas Fat, ekstremni je plivač koji je 19. aprila započeo svoju najveću kampanju do sada – pliva 2.857 kilometara Dunavom do Crnog mora. Doplivao je do Beograda, a gostujući u RTS-u želeo je da skrene pažnju na njegov projekat i zagađenje Dunava.

Profesor Andreas Fat naglašava da pliva za Dunav i za nauku. Cilj mu je da prikupi uzorke dunavske vode i skrene pažnju na toksine i mikroplastiku koja se nalazi u vodenoj žili broj jedan Evrope, kako zove reku Dunav.

Domaćin ekipe profesora Fata u Beogradu je Nenad Pešut, predsednik Udruženja „Rečni rakovi“ koji se godinama bori za zdraviji Dunav.

Gost Jutarnjeg programa, profesor Fat, do sada je preplivao 1.506, a pred njim je još 1.168 kilometara, kako bi stigao do Crnog mora. Dnevno u proseku pliva između 30 do 70 kilometara u zavisnosti od struja u Dunavu.

„Sada me čeka Đerdapska klisura gde voda nije toliko brza i to će biti teško, ali posle toga, biće sve lakše“, kaže profesor.

Kada je krenuo iz Nemačke, temperatura vode je bila samo 11 stepeni, ali sada je već oko 21 stepen, i kako kaže, prijatno je za plivanje.

Priznaje da se plivajući pored Beograda oseća loše jer zna da se u Dunav ispuštaju otpadne vode bez ikakve prerade, što nikako nije dobro, ali se nada da će njegov napor pomoći da zajedno očistimo tu vodu.

Reke su ogledalo društva

„Dunav je međunarodna reka i hemikalije koje nalazimo u vodi nam govore kako ljudi žive, koje lekove uzimaju, kako prerađuju otpadne vode, kako odlažu plastični otpad... To je veliki društveni problem u celom svetu, jer više od devet miliona tona plastičnog otpada ispuštamo u okeane i reke“, naglašava Andreas Fat.

Više od četiri miliona tona mikroplastike putuje Dunovom do Crnog mora, koja u spoju sa drugim polutantima iz otpada, predstavlja veliki problem za ljudsko zdravlje i prirodu.

„Mikroplastika je kao trojanski konj koji u naše telo unosi zagađivače. Zato radimo na tome da podignemo svest kako bi ljudi vodili računa o tome kako odlažu smeće, da čiste reke, da učestvuju u programima čišćenja“, dodaje gost iz Nemačke.

Treba da se plašimo rezultata ispitivanja kvaliteta vode u Dunavu

Plastika sama po sebi nije toliko opasna, ali je opasna ako završi u vodi, naglašava profesor. Zato je neophodno objasniti ljudima kako se makroplastika pretvara u mikroplastiku i zašto je sve to opasno.

Profesor je preplivao i reku Rajnu i Tenesi i kako naglašava shvatio je da ovim svojim poduhvatom može da utiče na političare i svoje kolege istraživače. Od 2014. godine su započela istrživanja mikroplastike i sve više publikacija se objavljuje na ovu temu.

„Shvatio sam da ovaj spoj plivanja i istraživačkog rada odličan za društvo jer je ovo pre svega društveni problem. Kada objavite neki rad, to pročitaju naučnici, ali problem je da dopremo do društva, da ljudi budu svesni kako sami utiču na kvalitet vode“, ističe profesor.

Istraživanje će biti objavljeno zahvaljujući podršci Univerziteta u Beču i Furtvangenu, kao i Tehnološkog centra u Karlsrueu. Neki rezultati su već objavljeni na sajtu ekpsedicije profesora Andraeasa Fata i ažuriraju se svakodnevno.