Čitaj mi!

Uspevaju na kuhinjskom prozoru, opojno mirišu, a korisne su i za zdravlje

Pored saksijskog cveća, u stanu u poslednje vreme sve više ljudi gaji začinsko bilje. Leti uglavnom na terasama, zimi na pločama ispod prozora u kuhinji. Neke od njih korisne su za zdravlje jer sadrže važne hranljive materije.

Začinske biljke sa sunčanog prozora sve su popularnije. Zdrave, mirišu u domu koji i ulepšavaju.

„Svež peršun, bosiljak, vlašac, ruzmarin, origano, biljke koje sadrže antioksidante i druge hranljive sastojke korisne za zdravlje, neizostavni su dodatak supama, čorbama, sosovima. Začinsko bilje raste u bilo koje doba godine i nije ga teško uzgajati", istakla je dr Lisa Hug, dijetetičar sa univerziteta u Merilendu.

Bosiljak

Nazivaju ga vodećim sastojkom pesta. Zastupljen je u svim kuhinjama, od orijentalnih, tradicionalnih do mediteranskih. Ako se čuva u zamrzivaču, zadržaće svoj miris i ukus.

„Odličan je za balans metaboličkih procesa u telu. Ako se jedu listovi bosiljka, može se smanjiti nivo holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Jača i imuni sistem", navodi se u istraživanju Nutrition Today.

Origano

Mirišljava biljka koja se koristi kao začin za piletinu, ribu, svinjske kotlete na žaru, ali i kao neizostavan dodatak za grčku salatu.

Origano sadrži karvakrol, prirodni fenol sa antioksidativnom moći. U jednoj studiji Journal of International Medical Research, od grupe učesnika je traženo da uzimaju ulje origana uz svaki obrok i da se pridržavaju saveta o ishrani.

Onima koji su uzimali ulje poboljšane su vrednosti holesterola.  Dok ispitivanja na ljudima nisu sprovedena, studije na životinjama objavljene u Phytoterapy Research sugerisale su da bi se karvakrol iz origana jednog dana mogao pokazati korisnim protiv karcinoma dojke, jetre i pluća.

Peršun

Peršun, omiljeno aromatično povrće istočnih Evropljana i osnovna namirnica u mediteranskoj ishrani, moćan je prirodni diuretik. U studijama se pokazalo da je efikasan antihipertenziv - što znači da može sniziti krvni pritisak uklanjanjem vode iz krvotoka i širenjem krvnih sudova.

Lisnato zeleno bilje je jedan od najboljih izvora vitamina K, vitamina rastvorljivog u mastima, koji je važan za koagulaciju krvi i regeneraciju kostiju.

Ruzmarin

Čvrsta, drvenasta biljka nalik zimzelenu. Mirisni ruzmarin vekovima se koristi u duhovne i medicinske svrhe, sadrži esencijalne vitamine A, C i B-6, kao i minerale poput gvožđa i kalcijuma. Veruje se da je antiinflamatorni ruzmarin koristan za imuni i kardiovaskularni sistem našeg tela.

Pokazalo se da njegova aroma stimuliše budnost, pamćenje i spoznaju i poboljšava raspoloženje. Ključna ruzmarinska kiselina nalazi se u bosiljku, žalfiji, majčinoj dušici i nani.

Naučnici u Poljskoj istražili su epigenetičke efekte ruzmarinske kiseline i otkrili da je hemoprotektivna jer sprečava blokiranje gena koji suzbijaju tumore u ćelijama raka dojke.

Majčina dušica

Obično su nam majke ili bake stavljale ulje ove biljke na oguljena kolena. Majčina dušica je cenjena zbog svojih antigljivičnih i antibakterijskih svojstava stotinama godina.

Majčina dušica je idealna za dinstanje rebara i piletine, dinstanje ili pečenje povrća, jaja, za testeninu, krompir i morske plodove. Ukus majčine dušice je blago limunast, a ističe arome hrane baš kao i so. Zbog toga Američko udruženje za srce preporučuje da se majčina dušica koristi kao zamena za so prilikom spremanja jela.

Kao čaj, majčina dušica dobra je protiv kašlja i upale grla jer ima antiinflamatorna svojstva.

Dok studije nisu rađene na ljudima, istraživanja na hipertenzivnim pacovima pokazala su da majčina dušica znatno smanjuje krvni pritisak. Druge studije pokazuju da ona može da poveća HDL (dobar) holesterol i smanji LDL (loš) holesterol i trigliceride.

Kao i većina biljaka, majčina dušica je bogata vitaminima C, A, B-6, kalcijum, gvožđem, magnezijumom i manganom, koji jačaju imuni sistem.