Srpsko selo može da zameni more

Više od hiljadu porodičnih domaćinstava u Srbiji bavi se seoskim turizmom i zarađuju desetinu ukupnog turističkog prihoda zemlje. Uz udruživanje, gazdinstva bi mogla da unaprede ponudu, uvećaju prihode i privuku još više gostiju da uživaju u blagodetima seoskog turizma zapadne Srbije, o kojem se dobar glas odavno proneo svetom.

Zapadna Srbija već ima selo koje je postalo metropola, u turizmu domaćine i poznate i uspešne, ima u ponudi sve što godi zdravlju, pogledu, ukusu i duhu željnom i avanture i odmora. Ima i svoje goste, koji znaju da će od uvačkih jezera, do kosjerićkih sela, dobiti najbolje.

„Ja sam ovde već 37 godina, iz Čačka sam. Nema nigde lepše“, kaže Stevan Rabrenović iz Udruženja „Ljubitelji Radoinjskog jezera“.

Može i u Srbiji da se lepo odmori, da se iskoristi naša priroda i sve što nudi naša lepa zemlja, ističe Ivana Arsenović iz Šapca.

Za goste se otvaraju vrata kuća na selu, brvnara, konaka, vajata, ali i luksuznih kompleksa i kućica na pontonu, uz mogućnosti izbora aktivnosti tokom odmora, a sve je nadohvat ruke veličanstvene pećine, mirisne livade, vodopadi, planine, reke i jezera.

„Ja sam ovu kuću prošle godine napravio, ove godine pravim još jednu, dakle, ima posla i sve više ljudi dolazi u naš kraj“, kaže Radisav Mićević iz Perućca. 

„Tara, Drina i Bajina Bašta, na jednom malom prostoru pružaju dosta mogućnosti za odmor u prirodi, za rekreaciju, za aktivan odmor i to je onako ako hoćete da utonete u zeleno i u mir i tišinu“, kaže Obrad Pavlović iz TO „Bajina Bašta“. 

Šansa i drugima 

Raznolikost je ovde prednost. Posao porodični i daje šansu gazdinstvima da se povežu u plasmanu svojih proizvoda.

„Upravo ljudi dolaze zbog odmora, da lepo prošetaju, druže se porodično, gde su svaki dan zajedno. Oni imaju sva tri obroka zajedno i ono sve što izgube u gradu, oni tu, na neki način, nadoknade“, kaže Željko Sredić iz etno-sela „Gostoljublje“.

„U našem okruženju imamo domaćinstva koja se bave i stočarstvom i poljoprivrednom proizvodnjom, mi smo svi angažovani, na istom zadatku, da oni proizvedu svoje proizvode a da ih plasiraju u moje domaćinstvo, tako da od ovog posla ima koristi ne samo naše seosko domaćinstvo, nego svi ovi proizvođači“, kaže Radmila Janjušević iz etno-parka „Belino sokače“.

Prvi koraci ka udruživanju 

A dok na Radoinjskom, jednom od tri uvačka jezera, prave prve korake ka udruživanju u turizmu, Terzića avlija u Zlakusi je već pokazala kako se baština sela uobličava u zanimljiv turistički proizvod.

„Tu je malo i ekologija, tu je seoski turizam, tu je folklor, tu je izrada narodnih nošnji i nakita. Mi već duži niz godina upravo radimo na tome da se okupimo, umrežimo, da zajedno nastupimo prema potencijalnim gostima“, kaže Saša Drndarević iz etno-udruženja „Zavičaj“. 

„Imamo udruženje za Radoinjsko jezero, ali nemamo za turizam, radimo preko turističke organizacije Nove Varoši“, kaže Milojko Lapčević i dodaje da nameravaju da se udruže u turizmu jer bi bilo bolje.

Upravo je udruživanje šansa za bolje efekte, poručuju iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Seoski turizam može biti srpsko more. 

Interesovanje za odmor u seoskim domaćinstvima se iz godine u godinu povećava, pa bolja organizacija, investicije i izgradnja infrastrukture ovaj posao mogu učiniti unosnijim, a obnovu sela izvesnijom.