Čitaj mi!

Turisti oterali duhove sa Kanarskih ostrva

Los Kristijanos, poznat i kao Grad duhova – jedno od najpoznatijih letovališta na Tenerifama, preko noći je opustelo. Pandemija je oterala turiste sa ostrva koje 12 meseci godišnje vrvi od gostiju. Katanci na hotelima i restoranima zadržali su se duže nego što je iko očekivao. Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla. I tako godinu i po dana. Istraživali smo kako izgleda život u svakodnevnom iščekivanju turista i kakvu pomoć su lokalci dobijali za to vreme.

Na glavnom šetalištu nema žive duše. Prodavnice i restorani zatvoreni, a čak i najposećenije plaže puste. Slika je koju nisu mogli da zamisle stanovnici Los Kristijanosa, popularnog letovališta na jugu Tenerifa. A onda se pojavio kovid. Hoteli su zaključani, a radnici poslati kući.

„To je bilo neobično za nas. Bilo je, kako smo mi to nazvali, 'nulto turistički'. Tenerife je turističko ostrvo, a turista nigde. Na ulicama je bilo kao u 'gradu duhova'. Bilo je prilično šokantno navići se na to“, rekao nam je Bruno Korea, profesor turizma i marketinga i predstavnik hotela „Paradajz park“.

Puste ulice u Los Kristijanosu postale su u svetskim medijima simbol za štetu koju je pandemija nanela turizmu Kanarskih ostrva, destinaciji na kojoj ima više sunčanih sati nego bilo gde u Evropi.

Isprva se verovalo da ovaj arhipelag u Atlantskom okeanu može da spase španski turizam od kolapsa, budući da sezona ovde traje tokom cele godine.

To se, međutim, nije dogodilo. U prvoj godini pandemije došlo je samo tridesetak odsto turista. Za otvaranje hotela računice nije bilo.

„Morali smo da organizujemo osoblje tako da zgrada i dalje bude funkcionalna, da bazeni i dalje budu upotrebljivi. Takođe, obezbedili smo mnogo psihološke pomoći za naše osoblje.  Osetili smo da je to na prvom mestu“, ističe Korea.

Bez posla na Kanarima ostalo je 64.000 ljudi. Među njima i Amanda Lis. Najteže joj je, kaže, pala – neizvesnost.

„Ne znati... Misliti da će tako biti koji mesec ili koju nedelju. Ili da će me možda zvati da se vratim na posao. I gledati kako se sve odlaže i odlaže“, rekla je Amanda.

Ništa lakše nije bilo ni hotelijerima. Enrike Talg sa svojom sestrom vodi porodičan hotel u Puerto de la Kruzu. Nasledili su ga od dede. Bili su zatvoreni 18 meseci.

„Ovo je mali grad. Kada je hotel zatvoren, sretali smo se sa zaposlenima u supermarketu ili na ulici. Većina bi nas pitala: 'Ehej, zdravo. Kada ćete ponovo da otvorite?' A mi na to pitanje nismo mogli da odgovorimo. Bilo je veoma teško i izazovno za nas – davati im nadu, kada ni mi sami nismo znali šta će se desiti“, kaže Talg.

Bez pomoći gotovo dve godine

Proleće 2021. hoteli su dočekali bez ikakve pomoći. Zbog toga je Enrike, u prošlogodišnjem intervjuu za RTS, bio ljut i zabrinut.

„Sada kada me pitate za to, ja sam veoma srećan. Kada smo prošli put razgovarali, u maju 2021, nismo imali nikakvu perspektivu. Ali ove godine, početkom godine, primili smo pomoć od španske vlade i od regionalne vlade takođe. To nam je dalo 'kiseonik' za oporavak“, ističe Enrike Talg.

Bio je to kiseonik za celo ostrvo, na kojem od stranog gosta zavisi 40 odsto radnih mesta. Subvencije su čekali gotovo dve godine. Do njih nije bilo lako doći.

„Morali ste da imate gubitke, oko 60 odsto gubitaka pre 2021. i morali ste detaljno da obrazložite sve te gubitke. Takođe, niste smeli da otpuštate ljude. Bilo je teško“, kaže generalni direktor hotela „Paradajz park“ Havijer Kabero.

Već posle prve godine pandemije Španija je najavila paket pomoći od 11 milijardi evra, a za oporavak turizma i ugostiteljstva predviđena su i sredstva iz hitnog fonda Evropske unije, kojima koordinira vlada u Madridu.

„Povećali smo budžet (Promotur) na 60,2 miliona evra kako bismo pomogli kompanijama da zadrže radnike i ponovo aktiviraju svoje usluge“, kažu u brendu regionalne vlade „Turismo de Islas Kanarijas“.

Međutim, pomoć je stigla tek kada su i turisti počeli da se vraćaju. Hotelijeri ipak kažu da nisu nezadovoljni. Bez tog novca ne bi mogli da nastave.

„U procesu dobijanja pomoći je bilo frustrirajuće, bilo je kašnjenja i slično. Kako god. Kada je pomoć odobrena, svi mi, cela hotelijerska asocijacija, osećali smo da smo imali pravedan tretman“, napominje Bruno Korea.

Može se reći da su pravedan tretman od samog početka pandemije imali radnici. Preko programa ERTE država je pokrivala veći deo plate, tako da finansijski nisu bili ugroženi.

„Mogli smo da preživimo, jer smo mogli da idemo malo po malo, iz meseca u mesec. S tim da nije bilo isto kao kada radite. Ali dobro, veoma smo zadovoljni što smo ovaj period mogli lakše da prebrodimo“, kaže Amanda Lis.

Oporavak u velikoj meri zavisi od Britanaca 

Da prebrode koronu, Kanari nisu mogli samo uz dobru epidemijsku situaciju. Oporavak turizma na ovom atlantskom arhipelagu zavisio je od mera koje su primenjivale države iz kojih dolazi najveći broj turista.

Iako privlače putnike sa svih strana – iz Francuske, Belgije, Italije, najviše je Britanaca, zatim Nemaca.

A upravo je Britanija zadala najteži udarac Kanarima. Kao deo Španije, dugo su bili na crvenoj listi zbog kovida. Oštre mere i karantin za turiste po povratku u Veliku Britaniju, mrsili su konce i onima koji su, uprkos pandemiji, želeli da putuju.

„Otvorili smo ponovo hotel u veoma teškom periodu, jer je naše glavno tržište, Velika Britanija, bilo zatvoreno, pa smo jedino imali lokalce, sa Tenerifa i sa drugih Kanarskih ostrva. Nakon što su krajem jula krenuli letovi, došli su mnogi Britanci i popunjenost je počela da raste“, priča nam generalni menadžer „Paradajz parka“ Havijer Kabera.

Gosti željni putovanja – napokon stigli

Tek kada je virus popustio, a mere širom Evrope prestale da važe, turisti su počeli da dolaze u većem broju.

„Počeli smo sa 40 odsto popunjenosti i bilo je veoma teško jer smo morali osoblje da prilagodimo tome. Sada kreće nabolje, ali imamo variranje: gore-dole. U januaru je posao opao zbog omikron soja. Sada raste i restartujemo se“, kaže Kabera.

Iz brenda „Turismo de Islas Kanarijas“ kažu za RTS da aktivno rade na privlačenju novih gostiju koji su opredeljeni na duži boravak – kao što su radnici „na daljinu“ i profesionalni sportisti.

Da sa starim turistima na Kanare uveliko stižu i novi, potvrđuju ugostitelji.

„Dolaze oni koji nisu tipični za Kanarska ostrva, koji su želeli da idu u Afriku, gde sanitarna situacija nije baš najjasnija. I onda su izabrali Kanarska ostrva. To je za nas veoma dobra vest“, rekao je suvlasnik „Tigaige“ Enrike Talg.

Maske u torbi 

Pandemijske mere na Tenerifama gotovo su ukinute. Osim dezinfekcionog sredstva na ulazu, u većini hotela i restorana nema ničega što podseća na koronavirus – ni pleksiglasa, niti upozorenja na držanje distance.

Maska je obavezna samo u javnom prevozu, taksiju i u apotekama i zdravstvenim ustanovama.

Bračni par iz Britanije, sa kojim je ekipa RTS-a razgovarala, kaže da se na ovom ostrvu osećaju sigurno.

„Da, osećamo se bezbedno. Na nekim mestima se i dalje koriste maske. Koriste se u autobusima. Mi imamo masku u torbi. Ako idemo negde gde je gužva, stavimo masku. Ali ovde, naravno – imate obalu, more, nema previše ljudi... Tako da se osećamo bezbedno“, kažu supružnici Roberts.

Došlo vreme za predah 

Period smene proleća i leta na Tenerifama je rezervisan za starije turiste. Lokalci primećuju da ove godine ima mnogo više gostiju – i starih i mladih. Svi su se, izgleda, uželeli putovanja.

Šetalište je puno, plaže su oživele, a restorani i kafići vrve od gostiju. Hotelijeri kažu da je popunjenost skoro kao pre korone.

To potvrđuje i statistika. Prema podacima o putnicima koji su od početka godine direktnim letom stigli na ostrva, broj stranih gostiju je za samo 14 odsto manji nego 2019. Najviše njih došlo je na Tenerife, koje je najveće od osam naseljenih ostrva.

Iako je katanac ostao na vratima pojedinih lokala, suvenirnica, restorana, čini se da od početka ove godine svi koji žive od turizma na Kanarskim ostrvima napokon mogu da odahnu.

„Veoma sam srećan što ponovo mogu da ugostim ljude ovde na ostrvu. Sve je ovo predivno. Mislim da imamo jedno od najboljih mesta na svetu. I primećujemo da su ljudima mnogo nedostajala sva ova divna mesta. I, iskreno, očekujemo mnogo više ljudi“, rekao je za RTS mladi konobar Jusef el Mosavi.

I turistički lobi Ekseltur očekuje da u 2022. španski turizam dostigne 90 odsto dobiti iz 2019. Odličan start u ovoj godini pokazuje da će Kanarska ostrva u velikoj meri doprineti tome.

Uspešno leto je, čini se, izvesno. Zato očekuju još uspešniju zimu, kada je i glavna turistička sezona na Kanarima, koje mnogi nazivaju i „Srećna ostrva“.

Raj za sve koji bi da pobegnu iz hladne Evrope. Ukoliko pandemija i kriza zbog rata u Ukrajini to dozvole.