Čitaj mi!

Samo Santorini

Ova reportaža je mogla da ima i drugačiji naslov: Zašto je Santorini „ostrvo nad ostrvima“; Šta ne smete propustiti na najmondenskijem biseru Kiklada; U potrazi za potonulom Atlantidom; Tamo gde sunce najlepše zalazi, a pejzaži i plaže su kao sa drugih planeta, ili jednostavno – Santorini, najlepše ostrvo u Grčkoj, a možda i u svetu. U moru ideja, sve je suvišno, kada jednom iskusite ovo magično mesto. Možda je zato dovoljan naslov – Samo Santorini.

Ono što prvo osetite kada sletite ili doplovite do ovog vulkanskog ostrva, jeste njegov kosmopolitski karakter. Na svakom koraku čućete impresivno lingvističko bogatstvo sveta. Santorini je prepun turista iz Francuske, Italije, Latinske Amerike, SAD, Kanade, skandinavskih zemalja, Kine, Japana, Filipina, sa Novog Zelanda… bukvalno sa svih meridijana. I naravno, iz svih, ali baš svih zemalja bivše Jugoslavije.

Ovo ostrvo nikada ne spava, život se na njemu odvija punom parom u svako doba dana i noći.

Na Santoriniju foto-aparat nećete ispuštati iz ruku – jednostavno, gdegod da se okrenete, od pogleda vam zastaje dah.

Živopisne bele kućice, crkvice i hoteli, karakterističnih plavih prozora i kupola, koji se terasasto spuštaju niz tamnu vulkansku liticu, obasjani neumornim grčkim suncem i uokvireni dubokim plavetnilom Egeja. Prizori kao sa najlepše letnje razglednice ili turističkog prospekta, pružaju se svuda oko vas i mame vas da napravite samo još jedan snimak, samo još iz ovog ugla…

Vraćaćete se na ista mesta unedogled, jer nećete moći da se odlučite da li vam je taj nestvarni prizor lepši i raskošniji u cik zore, u smiraj dana, ili usred noći.

Kada kažem da je Santorini (možda) najlepše ostrvo u Grčkoj, to je zaključak nekog ko je decenijama temeljno i sa neizmernom ljubavlju i uživanjem istraživao svaki kutak ove prelepe mediteranske zemlje: od mlečno-tirkiznih plaža Lefkade, Kefalonije, Antipaksosa i ostalih jonskih ostrva, preko smaragdno-akvamarin kombinacije zelenila i mora Skopelosa, Skijatosa i drugih Sporada ili severnoegejskih ostrva, do gospodskog šarma saronskog arhipelaga ili srednjovekovne i pastelne egzotike Rodosa, Simija i drugih Dodekaneza.

Taj spoj plavog, belog i mondenskog ponudiće vam i neka druga kikladska ostrva, ali ono što ima Santorini, to nema nijedno od njih.

Geološka osobenost ovog ostrva, koju duguje prirodnim katastrofama koje su ga zadesile u prošlosti, od erupcija još uvek živog vulkana, do mnogobrojnih razornih zemljotresa, učinila ga je toliko jedinstvenim i toliko drugačijim od ostalih.

Ne propustite da posetite arheološki lokalitet Akrotiri, svedočanstvo drevne civilizacije koja je ovde cvetala punih 500 godina, od kraja trećeg milenijuma pre naše ere, a onda u trenu nestala, poput Pompeje, u erupciji vulkana u 16. veku p. n. e.

Prema mišljenju mnogih istoričara, upravo ova kultura je inspirisala Platona za priču o potonuloj Atlantidi, koja vekovima ne prestaje da golica maštu pisaca, istraživača i avanturista.

Bićete iznenađeni dostignućima ovog kikladskog naroda, čije su dvospratne zgrade ogromnih prozora, sa kojih se, tokom vedrog vremena mogao videti i Krit, plenile lepotom svojih maestralno oslikanih fresaka.

Fantastično očuvana slikarska remek-dela nepoznatih umetnika, poput Plavih majmuna, Mladih boksera, Ribara ili Žena koje beru šafran, krasila su unutrašnjost ovih zdanja, a sada se čuvaju u praistorijskom muzeju u prestonici Firi, zajedno sa predmetima, nameštajem i grnčarijom pronađenim na lokalitetu.

Ovaj drevni narod imao je napredan i za taj vremenski period nezamisliv sistem vodovoda i kanalizacije, popločane ulice, razvijenu proizvodnju kvalitetne grnčarije i druge zanate. Trgovali su sa drugim kulturama na Mediteranu, ali i vodili ljute pomorske bitke.

Zanimljivo je da u iskopinama nisu pronađeni ostaci nijednog tela, što svedoči da se čitav narod evakuisao na vreme, pre nego što je njihove domove potopila užarena lava.

Ne propustite da brodom odete da obiđete još aktivni vulkan na obližnjem ostrvcetu Nea Kameni, čija je poslednja erupcija bila 1950. godine, osetite miris sumpora i na momente ugledate sitne tračke dima iz njegovog kratera. Usput ćete se okupati u toplim mineralnim izvorima, posetiti susedno naseljeno ostrvo Tirasiju i uživati u pogledu na Iju i Firu sa morske strane.

Polazna tačka ovih izleta je Stara luka, mesto u podnožju Fire, odakle vas do vrha vodi duga krivudava kamena staza od 587 stepenika, kojom neumorno krstare magarčići i mazge, tužnih pogleda, noseći na svojim leđima znatiželjne turiste.

Vožnja na mazgama košta 10 evra, ali ne zbog cene, nego iz protesta i poštovanja prema ovim sirotim životinjama, preporučujem vam da u silasku do luke pređete ovaj put peške i doživite i taj napor, i to sunce, i taj zagušljivi miris magarećeg izmeta usput.

U povratku se možete popeti i modernom uspinjačom, koja takođe pruža prelep pogled na Kalderu. Vožnja traje tek neki minut, a košta 6 evra.

U luci će vas mamiti neodoljivi mirisi tek spremljene ribe iz nekog od autentičnih restorančića uz more. Probajte sveže grilovane lignje ili hobotnice uz iznenađujuće dobar hladni lokalni roze.

Osim „prestonice“ Fire, smeštene na najvišoj litici u centralnom delu ostrva, najpopularnije mesto na Santoriniju je Ija, koju stranci u neznanju najčešće izgovaraju Oja, jer se na grčkom piše Oia, ali se diftong „oi“ čita „i“.

Bezbrojne bele kućice i vetrenjače na tamnoj litici pružaju se u ovom mestašcu, smeštenom na krajnjoj severozapadnoj tački ostrva, u sva tri pravca, stvarajući tako na stotine vidikovaca sa zadivljujućom panoramom.

Razorni zemljotres 1956. godine, najjači u Evropi u 20. veku, u potpunosti je sravnio sa zemljom ovo naselje i prouzrokovao cunami i posledice na ceo kikladski arhipelag, ali je ono kasnije obnovljeno u potpunosti.

Ija je posebno poznata po svom zalasku sunca, pa posetioci iz svih mesta pohrle kasno po podne ka Iji, da prisustvuju tom spektaklu.

Gotovo nestvarno deluju te neprekidne reke hiljada ljudi na uskoj strmoj kaldrmi, dok se vraćaju posle ispraćaja sunca na počinak.

 

Santorini svojim ambijentom deluje kao pejzaž sa neke druge planete. Takve su mu i plaže. Ovde nećete uživati u hladu borova i maslina na belom pesku, kao na nekim drugim rajskim ostrvima u Grčkoj, ali njegove plaže imaju neku drugu, lunarnu draž.

Od crnog šljunka i kamena u Kamariju, preko antracit sivog sitnog peska Perise i Perivolosa, do nestvarno izvajanih oblika stena na kilometarskoj Vlihadi i, najčuvenije od svih, Crvene plaže, na kojoj se komotno može snimati naučnofantastični film čija se radnja dešava na Marsu.

Smeštena u blizini arheološkog nalazišta Akrotiri, Crvena plaža je nešto oko čega se treba malo pomučiti, kozjom stazom preko brda, ali ne preterano zahtevnom.
Svaki trud se isplati, jer plaža će vas očarati i pogledom i ambijentom.
Zasmetaće vam možda jedino gužva.

Kada je reč o cenama, možemo slobodno da demistifikujemo razne postkovid turističke mitove. Iako, uz Mikonos, važi za najekskluzivnije grčko ostrvo, cene na Santoriniju nisu, kako bi neko žargonski rekao „udaranje po ušima“.

Na Crvenoj plaži, primera radi, obične ležaljke i suncobrani koštaju deset evra, one udobnije drvene sa madracem su 15.

U Kamariju se ležaljke i ne naplaćuju, ali se podrazumeva naručivanje pića ili hrane iz restorana koji su ih postavili. Ako ne želite, ne morate da potrošite više od tri i po do pet evra za kafu ili giros. Bio je doduše kraj juna, možda su cene nešto korigovane kad je krenula puna sezona.

Najskuplje ležaljke su u Perisi, 20 evra za par, ukoliko je prvi red do mora, ali ostali redovi iza koštaju deset evra.

I cene u restoranima nisu mnogo više nego u drugim mestima u Grčkoj, u proseku oko 20-30 odsto. Pod uslovom da ne izaberete neki ekskluzivni restoran uklesan u liticu s pogledom na zalazak sunca, možete pojesti vrlo pristojan obrok ribe uz more za 12 do 15 evra i dopuniti ga čašom vina za četiri, pet evra.

 

Santorini je verovatno najromantičnije ostrvo na svetu. Nije slučajno što je čest izbor zaljubljenih parova za egzotično venčanje ili medeni mesec.

Mnogi upravo ovde dobiju inspiraciju da postave sudbonosno pitanje.

Koliko je to učestalo, svedoči i neobična, pomalo komična reklama na jednom servisu za pranje veša: Peremo veš, šijemo venčanice po meri!

Ali zaista nije redak slučaj da, uz nezaboravni zalazak sunca za vulkanom, padne i poneka prosidba, nagrađena aplauzom slučajnih prolaznika.

Stotine fotografa nudi i izradu profesionalnih portfolija na atraktivnim lokacijama. Obući će vas u duge haljine od jeftinog tafta drečavih boja, čije će šlajere, kako bi se nemirno vijorili na vetru, podizati njihovi asistenti, skriveni iza ćoška, tako da ne uđu u kadar.

Grupa krupnih tamnoputih Amerikanki strpljivo se znojila u tim šarenim odorama, čekajući svoj skupo plaćeni set kičastih fotografija.

Za one koji nemaju takve ambicije, dovoljan je i običan selfi za nezaborav.

Vi i – samo Santorini.