Čitaj mi!

Murano staklo – magija, tradicija i elegancija starih vremena

Ostrvo Murano u Venecijanskoj laguni, koje mnogi zbog sličnosti arhitekture i kanala nazivaju „Venecijom u malom”, postalo je slavno po proizvodnji stakla. Za izradu murano stakla nije bila dovoljna samo vrhunska veština već i apsolutna posvećenost: duvači stakla bili su zarobljenici zanata, izolovani na ostrvu kako bi sačuvali tajnu izrade, a odlazak se kažnjavao smrću.

U okviru projekta „Puls Evrope” uputila sam se na Murano, ostrvo poznato po proizvodnji stakla. Izgleda čarobno – kao da je zastalo u nekim davnim vremenima. Veoma je popularno među turistima koji do njega stižu vaporetima (brodovima javnog gradskog prevoza) iz Venecije. Vožnja traje petnaestak minuta i veoma je prijatna jer, dok se ne izađe na otvoreno more, ruta vodi kroz venecijanske kanale.

Murano je svetski centar u proizvodnji stakla, poznat po ručno rađenim unikatnim predmetima od stakla. U čuvenoj fabrici na ostrvu kupuju državnici, sultani, glumci, obični ljudi. Na ostrvu postoje i privatne radionice i umetnički studiji u kojima se prave sitnice od murano stakla.

Fabrika „Vetreria Artistica Vivarini Murano" smeštena je na samom špicu ostrva, koje gleda ka Veneciji. Kroz kapiju se ulazi u dvorište, sa leve strane su prodajni izložbeni prostori u kojima se prepliću različiti oblici i boje murano umetnosti, stvorene veštim rukama majstora stakla.

Put nas dalje vodi ka radionici iz koje se već na samom ulazu, iako je još rano jutro, oseća vrelina. Ulazim u prostoriju, u kojoj je plamen na sve strane, otvorene peći za pečenje stakla. Impozantan prizor.

Unutra je tišina, samo majstori stakla razmene poneku reč. Okrenuti ka visokim pećima, u vatrootpornim odelima i rukavicama, čudesne oblike stvaraju prema preciznim skicama.

Pored ulaza u radionicu su stepenice koje vode na galeriju. A kada zakoračite, ostanete u čudu. Iz radionice u kojoj je oko 50 stepeni, ulazite u klimatizovani prostor koji odiše luksuzom, u kome se prirodna svetlost meša sa jakim halogenim osvetljenjem. I tada shvatite, šta sve materijal kao što je staklo može da ponudi oku posmatrača. Umetničke kreacije, skulpture…

Kroz taj prostor poveo me je gospodin Dino Bunjo, vlasnik fabrike. U hodu mi je objašnjavao, pamtila sam – za pisanje tu nema vremena a tonski zapisi su zabranjeni. Upijala sam i očima i ušima, zastaje vam dah od lepote, umetnosti izrade, boja, raskoša…

I kao Alisa, našla sam se u zemlji stakla, okružena lusterima, čija prodajna cena dostiže nekoliko stotina hiljada evra. Na policama, tematski grupisani eksponati. Ogledala, vaze, tanjiri, čaše…

Posebno je interesantna soba koju je naručio sultan od Bruneja, u staklu, zlatu, dijamantima – čarobna, kao iz priča o 1.001 noći.

U fabrici rade vrhunski majstori čiji je zanat strogo čuvana tajna, ali sam imala privilegiju da me ugosti vlasnik fabrike i ponešto od toga otkrije. 

Recept za smešu je takođe strogo čuvana tajna, ali se zna da postoji posebna srazmera olova i kvarca. 

Koristeći pesak kao osnovni element, staklari su u početku nailazili na probleme u postizanju traženog kvaliteta i zaista je bio potreban dug period da se oni prevladaju. U ostrvskim radionicama nastalo je optički prozirno staklo, emajlirano staklo (smalto),staklo protkano nitima od zlata (aventurin), staklo raznih boja (millefiori), mlečno staklo (lattimo), kao i staklo koje je odlična imitacija dragog kamenja. 

U fabrici se prvo naprave stakleni štapići – milefjori, dugi oko 30 centimetara, koji se u daljoj obradi tope na 1.500 stepeni, zatim se obrađuju, i mešaju sa običnim staklom. 

Murano staklo se sastoji od 70 odsto kvarcnog peska i 30 odsto drugih supstanci koje se nazivaju fluksovi i stabilizatori koji pomažu da se staklo formira na nižoj temperaturi, a stabilizatori osiguravaju da se staklo ne rastvara u vodi. U principu, muransko staklo je providno. Prelepe boje se postižu dodavanjem minerala, oksida i raznih hemikalija.

Kada majstor napravi svoj predmet, pokazuje ga turistima, a odnedavno, uz pristojnu cenu od 10 evra, možete ući u radionicu duvača stakla i uživati u njihovoj veštini. Posetiocima je dostupan i prodajni deo sa staklenim figuricama, nakitom, čašama.

Tehnika oblikovanja stakla i način izrade skoro da se nisu menjali od nastanka ovog zanata. Prvi počeci obrade stakla datiraju još od antičkog Rima. Rimljani su umetnost duvanja i oblikovanja stakla preuzeli od Feničana, Egipćana i Asiraca. Naravno, svoj zanat su vremenom doveli do savršenstva.

„Umetnost koja je povezana sa staklom nastala je 982. godine, o čemu postoji dokument koji se čuva u spisima Venecije", napomenuo je Masimilijano Bunjo.

Godine 1921. nastali su temelji murano stakla kakvo poznajemo. Tada su Đakomo Kapelin i Paolo Venini osnovali proizvodni pogon – Vetri Soffiati Muranesi Cappellin, Venini & C... koji postoji i danas.

Duvači stakla kao zarobljenici tradicije i ostrva

Prva murano fabrika bila je u Mestrama, u doba Napoleona, objašnjava Masimilijano Bunjo, galerista i vlasnik galerije „Bunjo" u Veneciji:

„U tom periodu u Mestrama je živelo oko 150.000 ljudi, danas ih je oko 35.000. Tokom vladavine Napoleona, fabrika je iz Mestara preseljena na ostrvo Murano, jer su se stanovnici Venecije plašili da će iskre koje nastaju pri obradi stakla izazvati požar.”

Kada je 1295. godine donesena uredba prema kojoj je duvačima stakla zabranjeno da napuštaju ostrvo, oni su postali zarobljenici zanata i ostrva. Bili su izolovani na ostrvu da bi sačuvali tajnu, a tada se odlazak sa ostrva kažnjavao smrću. Ali na ostrvu, duvači stakla bili su privilegovani u društvu.

Alhemijska knjiga recepata starih majstora

"Mi pravimo predmete od stakla, slobodnom rukom bez kalupa i bez mašinskih pomagala. To nam je omogućilo da polako dođemo do današnjeg dana, kada stvaramo ove neverovatne oblike. Veoma važan događaj obeležava 1450. godina, kada je Paolo da Pergola, koji je bio alhemičar, upoznao staklarskog majstora Anđela Barovijera i zajedno su počeli da prave alhemijske eksperimente, zapravo da primenjuju hemiju u stvaranju stakla. Majstor je vodio evidenciju o svemu u knjigama recepata. Staklo je sastavljeno od veoma čistog silicijumskog peska, koji se sada nabavlja u Fontenblou u Francuskoj. U davna vremena taj fini pesak uziman je u kamenolomima Sile, u Italiji. To su bile stene koje su veštački mrvljene da bi od njih nastao veoma fini pesak", istakao je Mikele Campedri (Michele Zampedri, Veteria Artistica Vivarini).

Dodaje da ne postoji hemijska reakcija unutar stakla, već postoji samo proces topljenja. Ovaj pesak koji se stavlja u peć zajedno sa komponentama koje pomažu fuziji, kao što su natrijum, kalcijum, kalijum i različiti mineralni oksidi daju različite boje koje sagorevamo unutar ovih kompozicija, jer ovde u proizvodnji uranijum pretvara prozirno staklo u zelenu, kobalt u plavu boju, zlato u crvenu, mangan u crnu, barijum u belu…

„Ove boje koju su oduvek karakterisale proizvodnju murano stakla i danas su cenjene zahvaljujući skoku u kvalitetu koji se dogodio tokom 16. veka. Godina 1.500 je zlatno doba za sve umetnosti, pa i za umetnost stakla. Umetnost se često meša sa zanatstvom, ali zanatstvo podrazumeva ponavljanje komada do beskonačnosti, možda poboljšavajući ih, ali uvek istih komada, dok je umetnost stakla stvaranje predmeta sa različitim rešenjima", rekao je Mikele.

Venecijanski staklari postali su odlični majstori u obradi mekog stakla, koristili su razne alatke, izvlačili uvojite ornamente i proizvodili vrstu dekorativnog stakla po kome je Venecija možda i najslavnija.

Graviranje motiva dijamantom počelo je onda kada je bila omogućena proizvodnja prozirnog stakla dobrog kvaliteta. Ovo staklo koje se pravilo na venecijanskom ostrvu Murano nazvano je kristalno zbog sličnosti sa gorskim kristalom. Venecijanski majstori su, kao i majstori iz Aleksandrije, imitirali u staklu ne samo gorski kristal nego i skupocene vrste kamena, kakvi su jaspis ili oniks.

Dodavanjem amalgama žive i lima na poleđinu stakla, mletački majstori uspeli su da naprave relativno veliku i čistu površinu reflektujućeg stakla. Iako otrovan i delikatan, ovaj proces doveo je do masovne proizvodnje ogledala u Veneciji tokom 16. veka.

Potražnja za ogledalima bila je uzrok mnogih spletki, intriga, špijunaže i propalih pokušaja da se „ukrade" venecijanska tehnika.

Kada je Luj XIV uspeo da tokom izgradnje raskošnog Versaja privuče grupu venecijanskih majstora, kako bi mu otkrili svoju strogo čuvanu tajnu, njih je veoma brzo stigla kazna – svi su, najverovatnije, otrovani 1667. godine.

Veza murano stakla i Damjana Đakova

Za fabriku murano stakla vezano je i ime našeg nedavno preminulog istaknutog slikara Damjana Đakova.

"Ja sam Masimilijano Bunjo, vlasnik Galerije „Bunjo", koja je nastala 1991. godine. Galerija se nalazi ispred Afeniče teatra u Veneciji. U sklopu galerije su tri sale za izložbe, a izlažemo radove internacionalnih umetnika, posebno obraćajući pažnju na istoriju umetnosti posle venecijanskog rata. Nalazimo se u IN korte galeriji, prostoru u kome organizujemo izložbe umetnika koji su već istorijski. Za ovogodišnji Bijenale napravili smo tri izložbe. Mi koji izlažemo u Veneciji imamo sreću da svi žele da skoro svi umetnici žele da izlažu u našem prostoru. Većina izloženih radova ode na severnoamerički kontinent, kao i u Kinu u galerije ili u ruke kolekcionara", istakao je galerista.

Dodaje da postoji jedna posebna saradnja između umetnika i majstora koji pravi predmete od stakla: "Na taj način se kreiraju unikatni predmeti. Jedan od poznatih i interesantnih umetnika sa kojim smo sarađivali je i Damjan Đakov, koji na žalost više nije među nama."

„Kako je Damjan dugo živeo u Italiji moj otac i ja smo sa njim imali jako lepu i dugu saradnju. Pripremali smo realizaciju velikog projekta, koji je stopiran zbog koronavirusa i lokdauna usled pandemije. Nažalost, tu izložbu nismo uspeli da realizujemo do kraja, jer je Damjan preminuo. Damjan je u Italiji bio priznat umetnik. Planiramo da organizujemo izložbu sećanja na Damjana Đakova", rekao je Masimilijano Bunjo, vlasnik galerije „Bunjo" u Veneciji.

„Iako je verovatno mnogima na pomen imena Damjana Đakova prva asocijacija njegovo slikarstvo, njegove slike, ono što malo ljudi zna je da je Damjan tokom svoje venecijanske faze karijere realizovano seriju objekata u tiražima od po 100 primeraka koji su svi bili potpisani i obeleženi brojevima", istakla je galeristkinja Aleksandra Đurišić.

Objašnjava da je serija otisaka u staklu inspirisana je Damjanovim slikarstvom, a napravljena je u fabrici na ostrvu Murano. Izrada je bila prilično komplikovana, pa serija nije imala veliki tiraž. Radovi su se štampali na specijalnim folijama, i posle toga su se izlivali u staklu. Prilikom izrade dešavali su se pehovi, boje su se često razlivale, pa dosta primeraka i nije ispunilo standarde koje je slikar unapred postavio. Napravljene su dve serije objekata od stakla koje su bile luksuzni, kvalitetni suvenir iz Venecije. 

Vitraži – magična umetnost na staklu

Umetnost slikanja na staklu primenjuje se od davnina. Tokom vekova ova umetnička dela su ulepšavala lepotu prostora širom sveta, najčešće crkava. Neke građevine čuvene su po vitražima. Fotograf Stanko Kostić napravio je fotografije nekoliko čuvenih vitraža Beograda. 

I ponovo vaporeto do Venecije, dok mi kroz glavu prolaze slike i odzvanjaju priče o večnoj umetnosti murano stakla. Gledam šarene kuće na ostrvu koje odišu istorijom i neverovatnim šarmom. Plovim vodom i tražim ona Alisina vrata ka realnosti.