Čitaj mi!

Segedin – jedan od najvećih kulturnih i univerzitetskih centara Mađarske

Na dvestotinak kilometara od Beograda, na obalama reke Tise leži Segedin, grad koji uglavnom znamo po dobroj hrani, akva parkovima i spa centrima. Pored navedenog Segedin ima i bogatu kulturnu istoriju, raznovrsnu arhitekturu, brojne manifestacije, veliki zoološki vrt i još mnogo toga.

Sa više od 160 hiljada stanovnika Segedin je treći po veličini Mađarski grad i jedan od najvećih kulturnih i univerzitetskih centara. U njemu živi više od 300 Srba, ne računajući hiljadu i dvesta studenata iz naše zemlje. U obližnjem selu Deska većinom žive Srbi koji su sačuvali srpska imena.

„Imamo dve pravoslavne crkve u Deskama. To znači da su tamo dosta živeli Srbi, ali nažalost, ni jedan od njih danas ne zna srpski onako kako bi trebalo da znaju“, naglašava Robert Uri, profesor veronauke.

Pravoslavna crkva Prenosa mošti Sv. oca Nikolaja, jedina je barokna građevina koja je preživela veliku poplavu krajem 19. veka, kada je nabujala Tisa porušila gotovo ceo grad. I ona je bila potopljena metar, dokle danas doseže mermer, iznad kojeg je njihova najvrednija relikvija - pozlaćeni ikonostas koji predstavlja zlatno drvo sa 80 ikona.

„Možda je ovaj naš ikonostas jedini u potpunosti ikonostas u pravoslavnoj crkvi koji je izgrađen u rokoko stilu. Jedan deo potiče iz prethodne crkve, a drugi je iz novijeg doba. Rad je Jovana Popovića“, navodi Senad Emre, pomoćnik sveštenika i pojac.

Centrom grada dominira Trg dom sa Zavetnom katoličkom crkvom, katedralom posvećenom Svetoj Bogorodici s početka 20. veka.

„Dom prvenstveno služi kao verski objekat, a odmah tu su biskupija i bogoslovija, farmaceutski i biohemijski fakultet. U podrumu je riznica i istorija katedrale koju godišnje poseti od 30 do 40 hiljada ljudi“, kaže Norbert Kiš, pomoćnik direktora Centra za posetioce katedrale.

Sa vrha katedrale pruža se jedan od najlepših pogleda na grad. Tik do nje je toranj Sv. Dimitrija Solunskog, najstarija građevina sa temeljima iz 11. veka. Obnovili su ga i uradili novi krov, oslikali enterijer i danas služi za krštenja.

Na trgu Dom ter organizuju se letnje festivalske svečanosti a zanimljivo je da ima istu površinu kao Trg Svetog Marka u Veneciji.

Segedin ima i zoo vrt šest puta veće površine od Beogradskog sa 1.300 životinja, a mnoge od njih pripadaju ugroženim vrstama. Koliko je veliki, govori i podatak da su ženku crvene pande, koja je pobegla, pronašli tek posle dva meseca kada je pao sneg, prateći tragove.

Domaćini su nam pružili priliku da hranimo žirafe, što je teško odbiti.

„Pre pandemije imali smo 250.000 posetilaca godišnje, a dovođenje slonova veoma je povećalo posećenost. Tokom pandemije bili smo potpuno zatvoreni. Novac za investicije dobijamo od Evropskih fondova, a hranu za životinje kupujemo od prodatih ulaznica“, navodi Lajoš Endredi, pomoćnik direktora marketinga Zoo vrta u Segedinu.

Najviše turista dolazi iz Srbije, Rumunije i Nemačke. Pre korone, 2019. godine, imali su rekordnih 600.000 noćenja, a za vreme pandemije upola manje. Ove godine očekuju isti broj turista kao pre pandemije, najviše tokom letnjeg festivala.

„Ove godine će biti predstavljen mjuzikli Čikago i Mama mia koje će privući mnogo gledalaca kao i opera Travijata. Pored Letnjeg festivala najatraktivniji je Festival vina koji se održava na dan grada 21. maja, a nedelja koja mu prethodi je nedelja vina u centru grada“, ističe Silvija Ać, direktorka Turističkog centra u Segedinu.

Jedno od nezaobilaznih mesta je najlepša zgrada iz vremena secesije – Rekova palata, koja je danas umetnički centar u kome se uglavnom organizuju izložbe.

U Segedinu je i četvrta najveća sinagoga na svetu koja svojom raskošnom fasadom i unutrašnjošću podseća koliko je velika i bogata bila jevrejska zajednica pre Drugog svetskog rata, kada su ih nacisti odveli u logore iz kojih se mnogi nisu vratili. Gradski muzej u noći muzeja bio je domaćin izložbe Muzeja kauboja i Indijanaca iz Oklahome.

„Dvadeset godina postoji tradicionalna Noć muzeja u kojoj muzeji širom Mađarske imaju stotine hiljada posetilaca. Muzej kauboja i Indijanaca iz Oklahome poslao je svoje eksponate na put od deset hiljada kilometara. Tu su originalni predmeti koji su korišćeni na divljem zapadu“, objašnjava Anita Hegeduš, direktorka Gradskog muzeja Segedin.

U skladu sa izložbom, bio je i koncert kantri muzike ispred Muzeja u kome su svi uživali, jedni kao posmatrači, a ostali uz ples.

Na mađarskom Segedin znači grad sunca, te ga je nalepše obići tokom leta.