Čitaj mi!

Možemo li stalno biti srećni i da li je to zaista dobro za nas

Najčešći savet popularne škole pozitivne psihologije jeste da treba da iskoristimo dan i živimo u datom trenutku. To nam pomaže da budemo pozitivniji i izbegnemo tri najzloglasnija emocionalna stanja: kajanje ili žaljenje, bes i zabrinutost. Međutim, ljudska psiha je evolucijski osposobljena da živi u prošlosti i u budućnosti. Takođe, ako imamo potpunu kontrolu nad svojom srećom, kako možemo kriviti nezaposlenost, nejednakost ili siromaštvo za svoju bedu, napominje profesor ekonomije Ejal Vinter.

Kako je psihijatrija, koja koristi farmakološka sredstva za lečenje mentalnih poremećaja, u velikoj meri pretekla psihoterapiju, koja se oslanja na razgovor i savetovanje, psihoterapeuti su potražili alternativne puteve da bi vratili primat.

Jedan od najčešćih pristupa je nastojanje da se poveća osećanje sreće mentalno zdravih ljudi, a ne ublažavanje mentalnog bola i traume onih koji pate.

Ovaj pristup je poznat kao „pozitivna psihologija“ koju ne promovišu samo psiholozi, već i socijalni radnici, ili životni treneri, popularni „lajfkouči“, terapeuti novog doba. Postoje, međutim, dokazi koji ukazuju na to da ovakav pristup ima vrlo negativnu stranu, piše profesor Ejal Vinter.

Možda je najčešći savet pozitivnih psihologa da treba da iskoristimo dan i živimo u datom trenutku. To nam pomaže da budemo pozitivniji i izbegnemo tri najzloglasnija emocionalna stanja: kajanje ili žaljenje, bes i zabrinutost.

Na kraju, to znači da ne treba previše da se fokusiramo na žaljenje i ljutnju zbog prošlosti ili brige o budućnosti.

Zvuči kao lak zadatak, ali ljudska psiha je evolucijski osposobljena da živi u prošlosti i u budućnosti. Druge vrste imaju instinkte i reflekse koji im pomažu da opstanu, ali ljudski opstanak se u velikoj meri oslanja na učenje i planiranje. Ne možete učiti bez življenja u prošlosti, a ne možete planirati bez života u budućnosti.

Kajanje, na primer, koje nas tera da patimo razmišljajući o prošlosti, neophodan je mentalni mehanizam za učenje iz sopstvenih grešaka kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje.

Brige o budućnosti su takođe od suštinske važnosti jer nas motivišu da uradimo nešto što je danas pomalo neprijatno, ali može stvoriti dobit ili nas poštedeti većeg gubitka u budućnosti. Da uopšte ne brinemo o budućnosti, možda se ne bismo ni trudili da se obrazujemo, da preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje ili da skladištimo hranu.

Kao i kajanje i brige, ljutnja je instrumentalna emocija, što su profesor Vinter i njegove kolege pokazali u nekoliko istraživačkih radova. Štiti nas od toga da nas drugi ljudi zloupotrebljavaju i ukazuje ljudima oko nas da poštuju naše interese.

Istraživanja su čak pokazala da određeni stepen ljutnje u pregovorima može biti od pomoći i da može da dovede do boljih ishoda.

Učimo i iz negativnih iskustava

Štaviše, istraživanja su pokazala da negativna raspoloženja mogu biti veoma korisna – čineći nas manje lakovernim i sumnjičavim. Studije su procenile da ogromnih 80 odsto ljudi na zapadu zapravo ima previše optimistična očekivanja, što znači da više učimo iz pozitivnih iskustava nego iz negativnih.

Ovo može dovesti do nekih loših odluka, kao što je ulaganje svih naših sredstava u projekat koji ima male šanse da uspe. Pa da li zaista treba da budemo još optimističniji?

Na primer, preterana optimističnost je povezana sa preteranim samopouzdanjem – verovanjem da smo generalno bolji od drugih u većini stvari, od vožnje do gramatike.

Preterano samopouzdanje može postati problem u odnosima (malo poniznosti može da bude od velike koristi). Takođe, može nas prevariti da poverujemo da se pravilno pripremimo za težak zadatak – i da okrivimo druge kada na kraju ne uspemo.

Odbrambeni pesimizam, s druge strane, može pomoći anksioznim pojedincima, posebno da postave razumno niske lestvice umesto panike, što olakšava mirno savladavanje prepreka.

Kapitalistički interesi

Uprkos tome, pozitivna psihologija je ostavila traga na kreiranju politika na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Jedan od njegovih doprinosa je bio pokretanje debate među ekonomistima o tome da li prosperitet zemlje treba meriti samo rastom i BDP-om ili treba usvojiti opštiji pristup blagostanju.

Ovo je dovelo do pogrešne pretpostavke da se sreća može meriti postavljanjem jednostavnog pitanja ljudima – da li su srećni ili ne. Tako je konstruisan indeks sreće Ujedinjenih nacija – koji daje smešno rangiranje zemalja po nivou sreće, smatra profesor Vinter.

Iako takvi upitnici o sreći nešto mere, to nije sreća sama po sebi, već spremnost ljudi da priznaju da je život često težak, ili, alternativno, njihova sklonost da se arogantno hvale da uvek rade bolje od drugih.

Preterana usredsređenost pozitivne psihologije na sreću i tvrdnja da imamo punu kontrolu nad njom, štetna je i u drugim aspektima.

U nedavnoj knjizi pod nazivom Happycracy (Srećokracija), autor Edgar Kabanas navodi da ove tvrdnje cinično koriste korporacije i političari da prebace odgovornost za bilo šta, u rasponu od blagog nezadovoljstva životom do kliničke depresije, sa ekonomskih i društvenih uzročnika na same pojedince koji pate.

Na kraju krajeva, ako imamo potpunu kontrolu nad svojom srećom, kako možemo kriviti nezaposlenost, nejednakost ili siromaštvo za svoju bedu? Ali istina je da nemamo potpunu kontrolu nad svojom srećom, a društvene strukture često mogu stvoriti nevolje, siromaštvo, stres i nepravdu – stvari koje itekako oblikuju to kako se osećamo.

U najmanju ruku, naivno je verovati da je dovoljno samo da pozitivno razmišljamo o sebi i fokusiramo se na pozitivne emocije kada smo u finansijskim problemima ili prolazimo kroz neku ozbiljnu traumu.

Profesor Vinter dodaje da ne veruje kako je pozitivna psihologija zavera koju promovišu kapitalističke kompanije, već da jednostavno mi nemamo potpunu kontrolu nad svojom srećom i da težnja za njom može učiniti ljude prilično ojađenim, a ne srećnim.

Uputiti nekoga da bude srećan ne razlikuje se mnogo od toga da mu kažete da ne razmišlja o ružičastom slonu – u oba slučaja njihov um može lako da krene u suprotnom smeru. U prvom slučaju, nemogućnost ispunjenja cilja da budete srećni dodaje vam još frustracije i osećanja krivice.

Onda dolazi pitanje da li je sreća zaista najvažnija vrednost u životu. Da li je to uopšte nešto stabilno što može da traje neprekidno?

"Odgovor na ova pitanja dao je pre više od stotinu godina američki filozof Ralf Voldo Emerson, koji je rekao da svrha života nije biti srećan. Svrha je da budemo korisni, da budemo časni, da budemo saosećajani, da ima neke razlike što smo živeli i živeli dobro“, zaključuje profesor Ejal Vinter.  

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 03. jul 2022, 10:57) - anonymous [neregistrovani]

Denezel Washinton

Jednom na dodeli diploma u Pensilvaniji je dao recept.Najjveci uspeh i sreca u zivotu je dobro delo drugoj osobi.I serotonin koji se tom prilikom luci.Ali bez trunke ocekivanja od bilo cega dobrog sa druge strane.