Čitaj mi!

Osoba koja se davi ne izgleda kao u „Čuvarima plaže” – devet zabluda o utapanju

Na Instagramu je nedavno deljen potresan snimak deteta iz inostranstva koje se udavilo u bazenu punom kupača. Dete je čak tri minuta bilo pod vodom, a da niko nije shvatio šta se dešava. Pretpostavka je da će osoba koja se davi mahati rukama i tražiti pomoć, ali to je samo jedna od zabluda o utapanju.

Kako prepoznati osobu u nevolji?

Kada se neko utapa, telo će verovatno uključiti instinktivnu reakciju na utapanje. Ovo su neki od znakova:

- Ruke osobe su ispružene. Kada se aktivira instinktivni odgovor na utapanje, osoba će se boriti da zadrži glavu iznad površine vode tako što će ispružiti ruke u stranu i gurati ih nadole. Ako vidite nekoga sa ispruženim rukama u stranu i licem nadole, moguće je da je u opasnosti.

- Ako se telo osobe pomera vertikalno gore-dole, sa licem blizu ili ispod površine vode, a osoba ne udara nogama ili se ne kreće, to može biti znak utapanja.

- Osoba ostaje bez vazduha. Ovaj znak se može teže uočiti ako ste daleko, ali ako vidite nekoga u vašoj blizini kako ima poteškoća sa disanjem, pitajte ga da li je dobro. Ukoliko ne može da odgovori, definitivno mu je potrebna pomoć.

Zabluda 1: Utapanje traje dugo

Osoba koja se utapa boriće se za vazduh oko 20 do 60 sekundi. Nakon toga, ona više neće biti u mogućnosti da se održava na površini vode. Kada se nađe ispod površine ovo vreme postaje još kraće.

Utapanje može potrajati nekoliko minuta, ali se može dogoditi i za manje od 30 sekundi.

Zabluda 2: Utapanje je bučno

Prskanje i dozivanje u pomoć je još jedna zabluda o utapanju. U stvarnosti, to se retko dešava.

Osoba koja se utapa će veoma teško disati, što znači da nije u stanju da pozove pomoć. Glava utopljenika će se naizmenično kretati iznad i ispod površine vode pre potpunog potapanja, što otežava disanje ili govor.

Zabuda 3: Utapanje se dešava samo pod vodom

Utapanje može nastati u samo nekoliko centimetara vode u vašem domu. Na primer, potrebno je samo 10 sekundi da se dete utopi u kadici za kupanje.

Takođe postoje i dve vrste utapanja koje se mogu dogoditi, a da osoba čak i nije u vodi. Ove situacije nisu tako uobičajene kao utapanje pod vodom, ali su moguće.

Suvo utapanje: Dešava se kada neko udiše vodu kroz usta ili nos. Voda ne ulazi u pluća, ali izaziva grčenje i stezanje glasnih žica, sprečavajući vazduh, odnosno kiseonik, da dođe do pluća. Znaci suvog utapanja uključuju kašalj, gušenje i povraćanje. Trebalo bi da budu odmah uočljivi – neće se dogoditi iznenada, par dana kasnije.

Sekundarno utapanje: Komplikacija uzrokovana utapanjem u vodi. Osoba koja je spasena od utapanja može imati vodu u plućima. Tečnost u plućima može iritirati sluznicu pluća, otežati disanje i dovesti do plućnog edema. Iako je sekundarno utapanje retko i čini samo 1 do 2 procenta utapanja, važno je na vreme prepoznati znake i simptome i odmah adekvatno reagovati.

Zabluda 4: Vešti plivači se ne mogu utopiti

Ukoliko ste dobar plivač verovatno ćete se osećati prilično samouvereno u svakom vodenom okruženju. Ipak, u dve trećine slučajeva utapanje se dešava upravo kod veštih plivača.

Najčešći razlozi za to su nepredviđeni uslovi vode, pomračenje svesti u plitkoj vodi usled nedostatka kiseonika, ali i druga neočekivana stanja, poput nepravilnog rada srca.

Bez obzira na to koliko ste dobar plivač, izbegavajte da plivate sami. Ako se nešto neočekivano dogodi, tu će biti i neko ko vam može pomoći.

Zabluda 5: Dete je bezbedno ako je spasilac u blizini

Do utapanja može doći za nekoliko sekundi ili minuta. Odrasla osoba se može utopiti za 60 sekundi, a dete za samo 20 sekundi. Ako spasilac gleda u drugi deo bazena ili plaže, moglo bi biti prekasno za spasavanje plivača u nevolji.

Kada vodite svoju decu u bazen ili prirodnu vodu, uđite sa njima. Na ovaj način možete ih pažljivo posmatrati i odmah im pružiti pomoć ako se nešto desi.

Zabluda 6: Kada nauče da plivaju, deci nisu potrebni prsluci za spasavanje

Ukoliko ste zadovoljni plivačkim sposobnostima svog deteta u bazenu pod nadzorom, možete ga pustiti da pliva bez prsluka za spasavanje, ali procena je samo na vama.

Kada je u pitanju boravak u prirodnoj vodi – prsluk za spasavanje ne bi trebalo da bude opcija već obaveza. Prsluk za spasavanje je važna mera bezbednosti jer pomaže onome ko ga nosi da pluta, obezbeđuje izolaciju u hladnoj vodi i olakšava uočavanje nekoga ko je u nevolji.

Prilikom vožnje čamcem, splavarenja ili plivanja u otvorenim vodama poput reka i jezera, odrasli i deca bi uvek trebalo da nose prsluke za spasavanje. Čamci se mogu prevrnuti i uslovi u vodi se mogu neočekivano promeniti. Prsluk za spasavanje omogućava da vi i vaša porodica bezbedno uživate u vremenu provedenom na vodi.

Zapamtite, važno je da prsluci za spasavanje budu odgovarajuće veličine i pravilno pričvršćeni!

Zabluda 7: Mišići za ruke će sprečiti da se deca utope

Plutajući rekviziti za ruke, tzv. mišići, odličan su alat za pomoć deci da nauče da plivaju. Mišići na naduvavanje klize preko dečjih ruku i pružaju dodatnu potporu. Iako su od pomoći, nemojte ih mešati sa uređajima za spasavanje. Dok se deca igraju i plivaju u vodi, mišići mogu lako da skliznu.

Prsluci za spasavanje pokrivaju ceo torzo, a dizajnirani su da korisnika obrnu na leđa u vodi ukoliko se previše umori od plivanja, s druge strane, mišići mogu da obrnu onoga ko ih nosi tako da uroni licem u vodu.

Zabluda 8: Rekviziti za vodu će zaštititi decu

Igračke za bazen mogu da održavaju decu na površini, ali ujedno stvaraju iluziju sigurnosti. Imajte u vidu da igračke za bazen nisu sredstva za spasavanje života. Adekvatan i pravilno postavljen prsluk za spasavanje je najbolji rekvizit za zaštitu na vodi za svakog plivača, ali nijedna od ovih stvari ne bi trebalo da se koristi umesto direktnog nadzora odrasle osobe.

Zabluda 9: Deca su bezbedna u plitkoj vodi

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu se utopiti i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara. Skoro sva utapanja dece, uključujući i ona u plitkoj vodi, su se dogodila u odsustvu aktivnog nadzora odraslih.

Mališani su se utapali u burićima, baštenskim jezercima, koritima, kadama, pa čak i toaletnim šoljama. Držite malu decu van kupatila, osim kada su pod direktnim nadzorom, i ne ostavljajte kante ili burad nepokrivene. Nikada ne ostavljajte malo dete samo u kadi, čak ni na trenutak.

Ukoliko ste sa detetom u vodi, uvek budite pored njega, postarajte se da vam dete uvek bude nadohvat ruke.

Kako prepoznati osobu u nevolji?

Kada se neko utapa, telo će verovatno uključiti instinktivnu reakciju na utapanje. Ovo su neki od znakova:

- Ruke osobe su ispružene. Kada se aktivira instinktivni odgovor na utapanje, osoba će se boriti da zadrži glavu iznad površine vode tako što će ispružiti ruke u stranu i gurati ih nadole. Ako vidite nekoga sa ispruženim rukama u stranu i licem nadole, moguće je da je u opasnosti.

- Ako se telo osobe pomera vertikalno gore-dole, sa licem blizu ili ispod površine vode, a osoba ne udara nogama ili se ne kreće, to može biti znak utapanja.

- Osoba ostaje bez vazduha. Ovaj znak se može teže uočiti ako ste daleko, ali ako vidite nekoga u vašoj blizini kako ima poteškoća sa disanjem, pitajte ga da li je dobro. Ukoliko ne može da odgovori, definitivno mu je potrebna pomoć.