Čitaj mi!

Zdrava hrana nije privilegija bogatih – okruženi smo samoniklim lekovitim i jestivim biljem

Lekovito bilje se u Srbiji odavno uzgaja na plantažama, ali brojne organizacije neguju praksu izučavanja, branja i primene samoniklog bilja. Beogradsko udruženje Biljoberi postoji petnaest godina i kažu da interesovanje ljudi za učenje u prirodi o prirodi, nikada nije bilo veće.

Hipokrat je još pre više od dve hiljade godina rekao – Neka tvoja hrana bude tvoj lek. Ovog pravila se čvrsto drže biolozi, ekonomisti, kuvari, teolozi... ljudi različitih profesija, pola i uzrasta – „Biljoberi“.

Oni su beogradsko udruženje građanja, otvoreni za nove članove i saznanja o samoniklom lekovitom i jestivom bilju. Okupljaju se spontano, onako kako priroda diktira. Najčešće u gradskim parkovima gde su vežbe pokazne i dobar poligon pred odlazak u nezagađene biljne apoteke širom Srbije.

Biljoberske radionice su besplatne, a u vreme kada hrana postaje skupa poručuju: Srbija je bogata zemlja, samo je treba upoznati.

„Ljudi najčešće imaju osećanje straha šta će jesti, šta će piti, kako će preživeti ta neka krizna vremena, a upravo ova hrana vas oslobađa tog egzistencijalnog straha. Što je najlepše, sve ovo smo ubrali besplatno, niko nam to nije naplatio", naglašava Mirjana Vasiljević, članica udruženja „Biljoberi“.

Ne može se puno zemalja na svetu pohvaliti činjenicom da se na kvadratnom metru može ubrati 400 različitih biljnih vrsta, kao što je slučaj na Staroj planini.

„To je besplatna samoposluga u kojoj možemo da nađemo sve - od hrane do lekova. Intuitivno razmišljanje nas vodi u prirodu. Ljudi se boje da se napiju vode sa izvora. Boje se da uberu travku, a znamo da životinje kada su bolesne, odu prvo na travku i pojedu je", kaže Peđa Vujović, fitoterapeut.

Potaž od koprive i lobode, divljeg spanaća, salata od maslačka ili kečap od šipurka – samo su neke poslastice u divljoj kuhinji „Biljobera“. Kažu da je hlorofil najači eliksir na svetu, pa su zeleni zalogaji kao mali vojnici imunog sistema.

„Količina c vitamina u ovom crnom slezu je 100 miligrama, a količina betakarotena je 18miligrama.  Dok, recimo, na 100 grama šargarepe količina betakarotena je samo tri miligrama“, napominje prof. dr Mirjana Stojanović Petrović sa Prirodnomatematičkog fakulteta u Kragujevcu.

Osim kao biološki vredna hrana, bilje se koristi i u kozmetici i aroma terapiji, od davnina je poznato kao prirodna boja za tkanine pa čak i kao zamena za kućnu hemiju.

„Veš može da se pere i sa kestenom, bršljenom ili sapunikom, biljkma koje u sebi sadrže saponine. Lako se koriste, samo se malo prokuvaju. Kesten može i direktno da se ubaci u veš mašinu“, navodi Jelena Stevanović iz „Permakulture Srbija“.

Većina ovih ljudi je upoznavši čudesni svet bilja započela neku svoju proizvodnju ili preradu, kao dodatni pa čak i osnovni posao. Bilje beru savesno, poštujući prirodu. Veruju u snagu zelenih zalogaja, ali nisu isključivi prema tradicionalnoj kuhinji. Radije leče uzroke, umesto posledice bolesti i ruše mit kapitalističkog društva – da je zdrava hrana privilegija bogatih.