Ciklus filmova Akire Kurosave od 6. aprila na RTS 2

Akira Kurosava, japanski filmski reditelj, scenarista i producent, bio je jedan od najvažnijih, najuticajnijih i svakako najoriginalnijih autora japanske i svetske kinematografije. Zahvaljujući svojoj složenoj autorskoj ličnosti i nadmoći kojom je vladao dramskim strukturama svojih filmskih remek-dela, na zapadu su ga zvali Šekspirom savremenog filma, dok je u rodnom Japanu dobio nadimak Imperator. Tokom svoje karijere režirao je 30 filmova, a gledaoci RTS-a imaće priliku da pogledaju čak 16 ostvarenja ovog kultnog režisera. Ciklus je na programu svakog ponedeljka, na Drugom programu RTS-a u 22 časa.

Rođen je u dobrostojećoj porodici Isamua i Kire Kurosave, kao najmlađi od osmoro dece. Poticao je iz loze bivših samuraja. Odrastao je i školovao se pod snažnim uticajem brata Heiga i oca, razvijajući brojne talente koji će ga vremenom učiniti veoma kreativnom i moćnom autorskom ličnošću.

Kurosava je 1936. saznao za šegrtski program za reditelje koji je organizovao veliki filmski studio PCL i tu počeo da radi kao pomoćnik reditelja Jamamote.

Njegova bogata i uzbudljiva stvaralačka karijera uslovno se može podeliti u tri faze: ranu fazu, od 1943. do Rašomona 1950; srednju fazu, od Rašomona do Riđobradog 1965. godine i poznu fazu, od Riđobradog do Madadajo, 1993. godine.

Ciklus filmova Akire Kurosave počinjemo njegovim prvim filmom Džudo saga iz 1943. godine, koji je na programu 6. aprila na RTS 2 u 22 časa. U filmu pratimo avanture svojeglavog mladića po imenu Sanširo koji putuje u veliki grad kako bi naučio džijudžicu, ali umesto toga otkriva novu tehniku - džudo.

Zatim, 13. aprila sledi film Najlepše iz 1944. godine. U ponedeljak, 20. aprila na programu će biti drugi deo Džudo sage (1945), pa 27. aprila Ljudi koji su išli po tigrovom repu (1945).

U toj ranoj fazi razvoja, Kurosava snima nekoliko filmova propagandnog sadržaja pod budnim okom japanske ratne vlade. Njegov prvi poratni film Ne žalim svoju mladost (1946), bio je kritika starog japanskog režima, o ženi levičarskog disidenta koja biva uhapšena zbog svojih političkih stavova.

Gledaoci RTS-a imaće priliku da ga pogledaju 4. maja. Sledi Divna nedelja (11. maj) u kom je Kurosava, na realističan način prikazao teške ekonomske prilike u Japanu, u prvim godinama savezničke okupacije. Film ima neobičnu narativnu tehniku kojom se jedan od likova obraća publici.

Već u ovoj fazi do izražaja dolazi Akirina kreativna energija i jedan sasvim drugačiji umetnički stil. Nakon rata Kurosava je progovorio otvoreno kritički i angažovano, dosežući vrhunac te faze filmom Pijani anđeo (1948).

Film sugestivno oslikava duh posleratnog Japana u psihozi neizvesnosti, straha i nade. Suprotstavljajući dva snažna lika, doktora i gangstera, Akira Kurosava majstorski razvija temu prijateljstva koje nastaje iz krhotina okrutne stvarnosti. Na Drugi program RTS-a ovaj fenomenalni film stiže 18. maja.

Slede, Tihi dvoboj (1949), Pas lutalica (1949) i Skandal (1950) – 25. maja, 1. i 8. juna.

Proboj na međunarodnu scenu doneće mu uspeh kultnog filma Rašomon (1950), s kojim osvaja prvog Zlatnog lava na festivalu filma u Veneciji. Osim što je ključni Kurosavin film, Rašomon je širom otvorio vrata interesovanja zapada za japanski film. Dve pripovetke japanskog pisca Rinosuke Akutagave poslužile su za ispredanje magične sage o pet različitih viđenja jednog događaja: surovog ubistva smeštenog u dubinu daleke prošlosti, sa direktnim aluzijama na savremeni Japan. Gledaoci RTS-a imaće priliku da pogledaju ovo remek-delo, 15. juna.

Sledi, Idiot (1951), koji smešta junake istoimenog klasika Dostojevskog u snežni pejzaž Hokaida, najsevernijeg japanskog ostrva, da bi ih približo ruskom ambijentu.

Film Živeti (1952), rađen prema originalnom scenariju, snažno odražava osećaj ljudske tragike. Sudbina na smrt obolelog činovnika, koji skori kraj života oplemenjuje humanom akcijom, razmatra moral čitave civilizacije i poziciju pojedinca u korumpiranom društvu.

Zatim, u prvoj nedelji jula, očekuje nas Krvavi presto (1957) koji prenosi samu suštinu Šekspirovog Magbeta u srednjovekovni Japan. Protagonista, čiji lik tumači Toširo Mifune, je samuraj koji će, nastojeći da ostvari proročanstvo, ubiti svog gospodara. Kurosava je kasnije izjavio da je Krvavi presto, čiji su setovi građeni na nepristupačnim delovima planine Fudži bio jedan od najtežih u njegovoj karijeri.

Nakon filma Na dnu, ciklus završavamo filmom Telesna straža (1961) koji je jedan od najpoznatijih Kurosavinih filmova. Godine 1962. je snimljen nastavak pod nazivom Sanđuro, a 1964. je kao rimejk snimljen čuveni špageti vestern film Serđa Leonea Za šaku dolara.

Kurosava je imao jedinstvenu snimateljsku tehniku, koju je razvio do 50-ih godina, a koja je njegovim filmovima davala jedinstven izgled. Voleo je da koristi daljinska sočiva, jer su izduživala kadar i verovao je da će postavljana kamera dalje od glumaca od njih dobiti bolje izvođenje. Osim toga, koristio je i nekoliko kamera što mu je omogućavalo da snimi akcijsku scenu iz raznih uglova. Još jedan Kurosavin zaštitni znak bio je korišćenje vremenskih elemenata za dočaravanje atmosfere: na primer jaka kiša u uvodnoj sceni Rašomona, i poslednjoj bici u Sedam samuraja, strašna vrućina u Psu lutalici, ledeni vetar u Telesnoj straži, sneg u Živeti i magla u Krvavom prestolu.

Takođe, često je glumcima davao kostime koje će nositi u filmu, nedeljama pre snimanja i zahtevao od njih da ih nose svakodnevno kako bi se „povezali sa njima“. Verovao je i da „gotova“ muzika ne ide dobro s filmom. Nakon što bi odabrao muzički komad koji bi pratio scenu, obično ih je redukovao na jedan element (npr. samo trube). Tek na kraju njegovih filmova se čuju dovršeniji komadi.

Od 6. aprila imaćete priliku da, ukoliko već niste, upoznate Akiru Kurosavu i njegova remek-dela i da otkrijete, ili se još jednom podsetite, zašto je jedan od najvećih režisera u istoriji svetske kinematografije. Ostanite uz RTS.

broj komentara 7 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. apr 2020, 18:53) - anonymous [neregistrovani]

Repriza

Svi ovi filmovi, tj. isti ovaj ciklus je išao letos na jednom od pinkovih filmskih kanala.
Nekad je filmski program RTB/RTS prednjačio i pomerao granice. Danas linijom manjeg otpora ili pušta reprize repriza starih dobrih filmova ili kupuje na tržištu gotove jeftine pakete savremenih promašaja, koji su već otkupljeni i prikazani od strane većine privatnih televizija. Zbog ovakve politike pravi filmofili se opskrbljuju na internetu!

(subota, 04. apr 2020, 21:40) - anonymous [neregistrovani]

repriza

Ovo smo vec gledali.

(petak, 03. apr 2020, 18:56) - anonymous [neregistrovani]

Odlican potez

Odlican potez Filmske redakcije RTS ! Zasto se filmovi prikazuju tako kasno ?!

(petak, 03. apr 2020, 18:14) - Googa [neregistrovani]

Stari lepi filmovi

Pustite neke lepe stare filmove, romanticne, istorijske, lagane da se malo opustimo...svi novi filmovi imaju u naslovu, ubistvo..., gnev,,,demoni,,,smrt...toga je dosta i previse...pustite nesto lepo i opustajuce..

(petak, 03. apr 2020, 15:00) - Ђомла [neregistrovani]

Да, занимљиво

Нема Седам самураја. Одличан филм али је "Телесна стража" (Yojimbo) изузетан. Музика такође.

(petak, 03. apr 2020, 14:57) - Dr noja i italija [neregistrovani]

Bezati sada od realnosti nije nikakvo resenje

Ah pa jedno je Film, kovid je vasa realnost

(petak, 03. apr 2020, 14:06) - Srdjan [neregistrovani]

Odlicna vest

A Sedam samuraja?