"Francuska depeša" - ljubavno pismo sedmoj sili

Među filmovima koji bi se ovog proleća u Kanu takmičili za Zlatnu palmu trebalo je da bude “Francuska depeša”, deseti igrani film kultnog reditelja Vesa Andersona.

Sineasti specifične estetike ni ovoga puta nisu mogle da odole najveće glumačke zvezde, od Bila Mareja, Tilde Svinton do Benisija del Tora. I čini se da je ovaj film okupio možda najtalentovaniji glumački ansambl u skorijoj filmskoj istoriji. 

Ne morate da budete pokonik hipsterske subkulture da biste voleli filmove Vesa Andersona. Dovoljno je da imate osećaj za lepo i interesovanje za priče malih ljudi. Pred nama je još jedan sentimantalan, sarkastičan i cinizom obojen film, s potpisom majstora specifične nostalgije.

Andersovnov svet karakteristične palete boja i dijaloške forme, sačinjen je od mnogobrojnih detalja Priča ne postoji bez konflikta, a uobičajeno je da se njegovi likovi osećaju usamljeno i zarobljeno.

Francuska depeša je nešto poput ljubavnog pisma upućenog sedmoj sili. Nastala po uzoru na francuski strip Ulica luckastih 13, priča je smeštena u ispostavu američkih novina u izmišljenom francuskom gradu u 20. veku, i oživljava zbirku priča objavljenih u časopisu Frenč Dispeč.

I to nije četvoročasovni ep kako je bilo objavljeno na filmskoj internet bazi podataka. Film čine dva dela; prvi traje sat i pedeset sedam minuta, a drugi, dva sata i četiri minuta.

Francuska depeša koštala je 25 miliona dolara, koliki je bio i budžet Andersonovog Grand Budapest hotela.

Priča počinje smrću glavnog urednika, kada se redakcija okuplja kako bi odabrala tri priče koje će objaviti u komemorativnom izdanju časopisa. A one pripovedaju o umetniku osuđenom na doživotnu kaznu zatvora zbog dvostrukog ubistva, o studentskim neredima i o otmici koju je razrešio šef kuhinje.

Bil Marej je u glavnoj ulozi urednika Frenč Dispeča - Artura Hauvicera Juniora, a članove njegove redakcije tumače Kejt Mos, Oven Vilson, Tilda Svinton, Fišer Stivens i Grifin Đun.

Džefri Rajt otelotvorio je lik novinara nadahnutog američkim piscem i aktivistom Džejmsom Boldvinom i I američkim novinarem Ej-Džej Liblingom. Benisio Del Toro igra zatočenenog umetnika, Lea Sejdu našla se u ulozi njegove muze Simon, a Timoti Šalamej igra studenta revolucionara.

Francusku depešu u kojoj ni ovoga puta ne nedostaje slikovitost Vesa Andersona, kreirao je tim stalnih rediteljevih saradnika poput kamermana Roberta Joumana i kompozitora Aleksandra Desplata.

broj komentara 0 pošalji komentar