„Širli“ – psihološka studija sa fantastičnim obrtom

Zvezda popularnih serija „Ljudi sa Menhetna“ i „Sluškinjina priča“ Elizabet Mos, nedavno zapažena i u hit-filmu „Nevidljivi čovek“, tumači naslovnu ulogu u biografskoj drami „Širli“.

Film rediteljke Džozefin Deker posvećen je životu i radu poznate književnice Širli Džekson, autorke romana Ukleta kuća na brdu i Oduvek smo živele u zamku. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, u novom takmičarskom programu „Susreti“, a tokom juna trebalo bi da bude dostupan gledaocima širom sveta.

Književnica Širli Džekson, najpoznatija po uvrnutoj kratkoj priči Lutrlija, zaista je postojala iako njeno predstavljanje u filmu Džozefin Deker, više nalikuje likovima iz njenih romana.

Sa zvezdom Sluškinjine priče Elizabet Mos u naslovnoj ulozi, ova neobična, teško objašnjiva psiholška studija nije toliko biografija, koliko je seansa – kvazi-okultni pokušaj da se dozove duh ove posebne autorke, uz pomoć filma kome je namera da kanališe njen uznemirujući stil.

Ako je dar spisateljice bio da prokopa put u one delove mozga koje ljudi obično drže pod ključem, onda Dekerova deluje kao idealan reditelj da u tome pronađe filmski ekvivalent.

Širli je ono što bismo mogli nazvati „pravim filmom“, iako će zbuniti deo bioskopske publike koja voli misterije sa razrešenjem.

Međutim, suprotno tome, ovaj film je poput džempera koji grebe i para se dok ga gledate, umnogome zahvaljujući Mosovoj u ulozi genijalne autorke ludačkog pogleda.

Rediteljka sklona eksperimentalnim pričama o onome što su mizogini psihijatri iz pedesetih nazivali „histerijom“, u filmu Širli primenjuje fragmentisani pristup priči - nalik slomljenom ogledalu kome fale važni delovi.

U filmu Širli, književnica je postavljena kao tajanstveni epizodni lik koji fascinira mladu protagonistkinju - inteligentnu, polupotisnutu Rouz, koja je dovoljno pametna da bude akademik, ali popušta pred zahtevima karijere supruga Freda – jer to su ipak rane pedesete godine prošlog veka.

Širli privlači Rouz od prvog trenutka. Zbog agorafobije i niz drugih neimenovanih bolesti (od kojih je najočiglednija zarazna spisateljska blokada) glavna junakinja izgleda kao zapuštena mentalna bolesnica.

Međutim na dan kada par stiže, Širli deluje kao da je dobro. Rouz upućuje pohvale književnici i njenom delu, ali Širli je odbija pokazujući istu domišljatost zbog koje je postala literarna senzacija.

„Beti, Debi, Keti, sve ste mi iste“, kaže joj s akcentom u stilu Ketrin Hepbern.

Ispod površine filma Širli krčka se više raskošnih misterija. Vešto primenivši stil koji izaziva klaustrofobiju, rediteljka koristi kameru iz ruke i anksioznu muziku koja uznemirava gledaoca, sve dok onaj pomenuti džemper ne postane ludačka košulja, te otkrije fantastičan obrt posle kojeg će gledaoci i dalje raspravljati o svemu što se prethodno dogodilo.

broj komentara 0 pošalji komentar