Da li su kućni ljubimci zaista dobri za nas ili su samo dlakave opasnosti

Mnogi ljubitelji životinja misle da će im mačka ili pas pomoći da žive duže, srećnije i zdravije. Postavlja se pitanje može li se to naučno i potvrditi.

Ukoliko tražite dokaze da vam kućni ljubimac poboljšava opšte zdravlje, dokaza je napretek. Na primer, postoji bezbroj dokaza kako maženje sa ljubimcem smanjuje broj otkucaja srca, kako vlasnika, tako i ljubimca, što doprinosi smanjenju stresa. Izgleda da se ovo odnosi ne samo na vlasnike pasa i mačaka već i na one koji, na primer, imaju zmiju ili kozu.

Postoje dokazi iz Nemačke i Australije, dobijeni na osnovu istraživanja uzorka većeg od 10.000 ispitanika, da vlasnici kućnih ljubimaca manje posećuju lekara. U Kini su pak utvrdili da vlasnici kućnih ljubimaca imaju zdraviji san. Američka asocijacija za srce nedavno je izvestila kako su izgledi za preživljavanje osoba koje su imale srčani ili moždani udar mnogo veće kod vlasnika pasa nego kod onih koji to nisu.

Postoje i druge prednosti za vlasnike kućnih ljubimaca, posebno mačaka i pasa. Naučnici smatraju da ljubimci u naše domove vraćaju neke patogene bakterije koje bez njih ne bismo bili u prilici da sretnemo i na taj način povećavaju kapacitet našeg imunog sistema, a potencijalno smanjuju i šanse za alergije u kasnijem životu.

Studija iz 2015. godine u kojoj su ispitivane kolonije gljivica i bakterija u 1.200 domaćinstava u Sjedinjenim Državama, na primer, otkrila je da prisustvo pasa i mačaka dovodi do veće raznolikosti u 56, odnosno u 24 klase bakterijskih vrsta. Ovo može da objasni još jedno istraživanje koje sugeriše da bebe koje su u najranijem uzrastu bile u kontaktu sa psima, imaju za 13 odsto manje šanse da dobiju astmu.

Može se tvrditi i da nam kućni ljubimci pomažu da se bolje osećamo. Odgovorni vlasnici životinjama pružaju mnogo ugodniji život nego što bi ga inače imali, tako da je korist obostrana. Istraživanja su pokazala da i psi i mačke luče više oksitocina, „hormona ljubavi“, kada su u interakciji sa svojim vlasnicima.

Međutim, kada se malo podrobnije analiziraju svi ovi rezultati, mogu se izvesti i neki drugačiji zaključci.

Mnogi naučnici naglašavaju da je vrlo važan faktor koji doprinosi našem opštem zdravstvenom stanju i visina dohotka. To je pak, s druge strane, direktno povezano sa vlasništvom nad kućnim ljubimcima, jer držanje psa ili mačke dosta košta. Zaključak nekih od ovih studija može biti i taj da oni ljudi sa više novca sebi mogu da priušte bolje uslove života, samim tim i bolje zdravstveno stanje i mogućnost da imaju kućnog ljubimca.

Jedna velika studija sprovedena u Kaliforniji, u kojoj je učestvovalo 5.200 porodica, nije uspela da nađe vezu između posedovanja kućnog ljubimca i opšteg zdravstvenog stanja, pošto je u istraživanje unela i varijable koje su se odnosile na prihode domaćinstava. I druge studije su imale slične rezultate.

Postoje dokazi i da kućni ljubimci ne samo da nam ne donose korist već su i štetni za nas.

Jedno istraživanje sprovedeno u Finskoj na uzorku od 21.000 ljudi utvrdilo je da vlasnici kućnih ljubimaca imaju viši pritisak i viši nivo holesterola. Pored toga, veliki je broj ljudi koji se obraćaju za medicinsku pomoć zbog ujeda pasa. Procenjuje se, recimo, da oko 87.000 ljudi, posebno starijih, u Americi završi u bolnici zbog povreda zadobijenih u šetnji sa psom. Posebno pitanje su paraziti koje kućni ljubimci unose u kuću, kao što su buve, krpelji i grinje.

Ljubimci mogu na ljude da prenesu prilično teške zarazne bolesti, poput salmonele ili kapnocitofage, gram-negativne bakterije koje se nalaze u pljuvački mačaka i pasa.

Postoje i nedostaci koji se ispoljavaju na emotivnom planu. Jedan od često zaboravljenih aspekata vlasništva kućnih ljubimaca je briga o životinjama u starosti, negovanje u bolesti koje može da traje mesecima ili godinama. Ako se pretpostavi da će odgovoran vlasnik ovo doživeti jednako ozbiljno kao da je u pitanju bilo koji član porodice, to će za njega biti veliko emotivno opterećenje.

Studija iz 2017. godine, u kojoj je učestvovalo 238 učesnika, otkrila je da vlasnici sa hronično bolesnim kućnim ljubimcima imaju viši nivo stresa i anksioznosti, praćen nižim kvalitetom života. A tu je i stres zbog smrti ljubimca.

I dobre i loše strane

Kada se saberu sve prednosti i nedostaci, konačan odgovor na pitanje da li su kućni ljubimci dobri za ljude ili ne nije jednostavan, jer su i ljudi i njihove životne okolnosti različiti i složeni.

Istina je jedino da imati kućnog ljubimca ima i dobre i loše strane. Zato je veoma važno dobro odvagati pre donošenja odluke da se nabavi ljubimac, jer voleti životinje ne znači da ih nužno moramo i posedovati.

Najbolje je sebi postaviti pitanje: šta mogu da učinim za kućnog ljubimca, a ne šta kućni ljubimac može da učini za mene.

broj komentara 23 pošalji komentar
(četvrtak, 30. jun 2022, 11:19) - anonymous [neregistrovani]

Psi ne osećaju nikakvu "ljubav"

Psi su životinje bez inteligencije i svesti koje se rukovode prostim instinktima. Dakle psi "vole" bilo koga ko im baci šnicle i obezbedi im skrovište, i mašu mu repom zadovoljni hranom i skrovištem. Da bi psi imali bilo kakva "osećanja" bilo bi neophodno da razumeju ta osećanja, ali oni razum nemaju. Samo instinkte. Jadan je čovek koji nema nijednog prijatelja pa mu treba da hrani besvesnu životinju da mu glumi "prijatelja". A bahatost vlasnika pasa ne ogleda se u njihovom nemanju dece. To je njihov (istina žalostan ali ipak samo njihov) izbor koji se nas ostalih ne tiče. Bahatost vlasnika pasa ogleda se u njihovom bezobzirnom ponašanju prema drugim ljudima. Ugrožavanju života, zdravlja i slobode kretanja drugih građana. I još prebacivanju krivice na žrtve njihove bahatosti. Svi smo čuli gluposti tipa "dete je samo krivo što ga je napao pas jer se uplašilo i počelo da beži", "neće vama kuca ništa" a pas razjarenih čeljusti skače na vas, "ko ne voli pse sam je kriv" isl. Niko nije dužan ni da voli pse, ni da nema straha od njih, ni da trpi njihova zagađenja da bi mu bahati vlasnici pasa dozvolili da živi u miru.

(četvrtak, 30. jun 2022, 04:23) - anonymous [neregistrovani]

Жао ми је свих који нису имали прилику да се увере у лековитост слатких шапа

Знам више примера где су били одлични терапеути особама које су преживеле тешке животне ситуације. Једноставно њихова чиста љубав и посвећеност власнику је нешто што ни у којој установи нису могли да добију.
Друго: сматрати људе који немају децу а имају псе бахатим је ружно. Неки нису могли из здравствених разлога да их имају, а желели су. Ни та вантелесна није на дугме - кликнеш и добијеш дете.

(sreda, 29. jun 2022, 14:39) - Dete sa sela: [neregistrovani]

Za kućne ljubimce su ...

vaši luksuzni stanovi samo strogi zatvori!

(sreda, 29. jun 2022, 13:50) - anonymous [neregistrovani]

@nepotrebni psi

Slažem se i ja. Ili obavezna korpa i povodac pri izvodjenju većih pasa. Napadaju i ljude i manje pse. Nije pravilo, naravno, ali kada bi korpa bila pravilo, bilo bi bezbednije. Šetaju te pse u predelima gde se igraju deca, za mesojeda je dete od 2-3 godine nista.
Pas je teritorijalni mesojed, i vlasnicima koji nemaju autoritet nad psom ne treba dozvoliti da psa šeta, neka ga drži kod kuće. Kako može momak tinejdžer od šezdesetak kilograma šetati staforda? Tačnije, šeta ovaj njega... Svi se plašimo kada prodjemo pored fizički jakih ljudi dok šetaju takve pse (koji su u mnogim zemljama zabranjeni), jer nas povrh psa plaši nemanje autoriteta vlasnika, kao i njegova fizička nemogućnost da istog kontroliše.
Pas se ne može tretirati kao bebica i povladjivati mu se, to se ni sa decom ne radi.
Dozvola za drzanje, dozva za setnju i nova pravila za izvodjenje, kada su psi veće težine u pitanju.

(sreda, 29. jun 2022, 06:55) - anonymous [neregistrovani]

@Nepotrebni psi

Apsolutno se slažem sa opisom, kvalifikacijama i predlozima za rešenje.

(utorak, 28. jun 2022, 22:03) - anonymous [neregistrovani]

Nepotrebni psi u gradskoj sredini

Opasnim životinjama - mesožderima - kao na primer psima uopšte nije mesto u gradskoj sredini. Psi u gradskoj sredini predstavljaju opasnost za ljude i posebno za decu, Oni predstavljaju atak na veći broj ustavom zagarantovanih ljudskih prava i sloboda. Tu se radi o članu 24 - Pravo na život (ljudski život je neprikosnoven), o članu 25 - Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta (fizički i psihički integritet je nepovrediv) kao i o članu 39 - Sloboda kretanja (Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji). Uprošćeno rečeno bezobzirni i bahati vlasnici opasnih pasa nemaju pravo da ugrožavaju život drugih ljudi i dece koristeći pse kao smrtonosno oružje, da ugrožavaju fizičko zdravlje drugih ljudi putem napada opasnih pasa i psihičko zdravlje putem zastrašivanja i ograničavanja slobode kretanja u gradskoj sredini. Osim toga nepotrebni psi u gradovima koji nemaju nikakvu korisnu funkciju zagađuju i životnu sredinu ispuštanjem nepotrebnih fekalija, izdisanjem nepotrebnog ugljendioksida, potrošnjom energije, potrošnjom nepotrebnih plastičnih proizvoda, potrošnjom pijaće vode isl. To se naravno ne odnosi na pse koji imaju neku korisnu funkciju (psi vodiči i policijski psi) ali takvih nema ni jedan deseti deo promila od stotina hiljada nepotrebnih zagađivača i pretnji bezbednosti nedužnih građana. Zato treba smanjiti broj pasa u gradskoj sredini poreskom politikom. Na primer 10000 dinara po kilogramu žive mase psa u gradskoj sredini, pa ko voli neka izvoli. Novac iz poreza bi se koristio između ostalog za vođenje registra svih pasa koji bi morali biti čipovani. Za napade pasa na druge ljude kao i za napuštanje pasa da podivljaju treba uvesti drakonske kazne. Ko ne plati porez ili kaznu poslati javne izvršitelje da oduzimaju imovinu pa čak i stanove. Tada bi problem pasa u gradskoj sredini začas bio rešen.

(utorak, 28. jun 2022, 20:55) - Љиљана [neregistrovani]

Мој пас Бишоп

Је најбоља ствар која ми се у животу десила.

(utorak, 28. jun 2022, 19:25) - anonymous [neregistrovani]

Gospodine Filipoviću

Vi ste poslali tri komentara zaredom.
U prvom podržavate one koji vole čuvati kućne ljubimce, u drugom komentaru ste za to da im se naplaćuje porez, a u trećem se slažete sa svojim(!!!) drugim komentarom.
To sasvim dovoljno govori o vama.
A inače, zauvek sam upamtio slučaj jednog japanca koji je odneo svog psića na operaciju od tumora.
Vlasnik je svo vreme plakao,a kada su ga pitali - kad je već toliko emotivan, zašto ne čuva dete umesto psa, odgovorio je:
"Toliko mi finansije dozvoljavaju. I pokraj svih troškova, čuvati psa je mnogo manji izdatak nego čuvati dete.
Ni izdaleka nemam toliko para, koliko je potrebno da bi se čuvalo dete".
Čuvanje pasa i mačaka nikada nije razlog zbog kojeg neki ljudi imaju samo jedno ili ni jedno dete.
Razlozi su mnogo dublji i veoma šarenoliki.
Ali najčešći razlog je - opšta samoživnost u društvu, što sa psima i mačkama nema blage veze.

(utorak, 28. jun 2022, 13:11) - Filipović Miodrag [neregistrovani]

Slažem se.

Ne znam da li je tačno, ali izgleda realno i kad se malo bolje razmisli ima naučnih osnova. Trebalo bi uzimati porez na luksuz lubiteljima životinja a ne dece i davati te pare ljudima koji žele decu , a ne mogu da ih dobiju.

(utorak, 28. jun 2022, 12:36) - Filipović Miodrag [neregistrovani]

Porez

Trebalo bi svima koji čuvaju životinju u stanu, a nemaju decu ili imaju jedno, naplaćivati akcizu za treće dete, pa te pare davati za veštačku oplodnju i hraniteljima koji čuvaju decu bez roditelja.