Čitaj mi!

Kako su vakcine spasile svet

Skoro dve godine pokušavamo da se izborimo sa koronavirusom, a stručnjaci navode da je jedini spas vakcina. Prema poslednjim podacima bezmalo polovina svetske populacije primila je bar jednu dozu vakcine. Sličnih pandemija bilo je i ranije i gotovo sve njih rešavala je uspešna vakcinacija.

Prva vakcina pojavila se još 1796. godine, ali je trebalo mnogo istraživanja i učenja da bismo dobili vakcinu kakvu danas poznajemo. Ove godine obeležava se vek od otkrića i primene beseže vakcine, protiv tuberkuloze. Nju smo primili svi, a potvrda za to je i mali ožiljak na levom ramenu.

Vakcine su najveći civilizacijski izum, smatra doktor Dragoslav Popović, predsednik Udrženja za javno zdravlje Srbije.

„Ništa u medicini nije dalo bolje rezultate na rešavanju ključnih javno-zdravstvenih problema našeg društva, kroz istoriju, kao što je to vakcina. Pomoću vakcina rešeni su neki problemi koji su uticali na razvoj nas kao ljudske zajednice na ovoj planeti. Postoje jasni dokazi da je variola harala svetom skoro 1.500 godina, kad se pojavila vakcina, 70-tih godina prošlog veka, za samo 12 godina redovne vakcinacije, variola je iskorenjena. Isto tako, uspeli smo da smanjimo na namanji broj ili potpuno iskorenimo neke dečje bolesti, pa sada možemo da se bavimo drugim segmentima koji su važni za rast i razvoj dece", kaže Popović.

Različite vakcine imale su različit put nastanka i testiranja, ali su pomogle da se iskorene neke od najopakijih bolesti, od variole, preko dečje paralize do besnila.

Čuvena, i sada među protivnicima osporavana, MMR vakcina, spasila je desetine miliona dece malih boginja. Vakcine primamo od najranijeg uzrasta i trebalo bi pratiti vakcinalni kalendar, navodi Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara.

„U najmlađem uzrastu može da se oboli od bolesti koje mogu da budu vrlo opasne za decu, čak i sa fatalnim ishodom. Pranje ruku i vakcinacija su spasili više života kroz istoriju nego najbolje vojskovođe i političari o kojima učimo godinama. Kada je reč o morbilama, iako smo pred ovu pandemiju imali epidemiju malih boginja, mislim da je korona sada potisnula taj virus. Poražavajuće je to što je najmanji obuhvat vakcinacije dece MMR vakcinom u velikim gradovima gde bi trebalo da su roditelji obrazovaniji i savesniji. Prošle godine vakcinisano je ispod 78 odsto dece", kaže predsednik Udruženja pedijatara.

Rak grlića materice, jedan od vodećih uzročnika smrti od karcinoma, nastaje najčešće kao posledica Ha-Pe virusa.

Vakcina, koja se u svetu primenjuje više od 10 godina, može da spreči infekciju i razvoj bolesti. Za sada ovu vakcinu kod nas besplatno mogu dobiti devojčice u Šapcu i Novom Sadu.

Prošle godine vakcinisano je 570 devojčica samo u Novom Sadu, kaže za Radio Beograd 1 doktorka Mirjana Štrbac iz Zavoda za javno zdravlje Vojvodine.

„Ovom vakcinom, u bogatijim zemljama sveta vakcinišu se i devojčice i dečaci, čak od 9. godine života. Kod nas se vakcina daje sa navršenih 12 godina i dovoljne su samo dve doze da devojčice budu potpuno zaštićene. Istraživanja su pokazala i dolazala da smanjuje učestalost kondiloma, smanjuje učestalost premalignih promena, koje još nisu karcinom, ali nisu ni dobar nalaz. Najvažnije je da je dokazano da u velikoj meri smanjuje razvijanje raka grlića materice", navodi doktorka Štrbac.

Tetanus ili „zli grč", kako ga zovu u narodu, nastaje unosom uzročnika u ranu. Oni koji su videli/čuli „zli grč" kod obolelog kažu da su mišićne kontrakcije toliko glasne da zvuče kao da se sve kosti u telu lome odjednom.

Tetanus se izbegava vakcinacijom i skoro je iskorenjen, kaže doktorka Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

„U periodu od 2010. do 2019. godine u celoj Srbiji su zabeležena svega 23 slučaja tetanusa. Tetanus dobijemo i kada se ogrebemo ili imamo neku manju povredu kože. Najčešće se javlja kod novorođenčadi i sada je praksa da se majka vakciniše u poslednjem trimsetru kako bi antitela prenela na bebu dok je još u stomaku. Tetanus je danas gotovo iskorenjen, ali je nekada pravio mnogo problema. Pogotovo su stradala deca koju su majke rađale u poljima i u neadekvatnim zdravstvenim uslovima", objašnjava dr Begović Lazarević.

Besnilo koje se obično prenosi ujedom zaražene životinje može se sprečiti gotovo 100 odsto vakcinom. Prva vakcina protiv besnila razvijena je 1885. godine. S druge strane, do danas ne postoji osoba koja je izlečena od besnila, navodi doktor Nenad Vraneš, v.d. direktora Pasterovog zavoda.

„Još 80-tih godina prošlog veka u Srbiji je eliminisano tzv. urbano besnilo i od tada u našoj zemlji nije registrovan nijedan slučaj besnila kod ljudi. To se uspelo vakcinacijom pasa i mačaka lutalica. Trenutno se u našoj zemlji radi na suzbijanju besnila kod lisica, pomoću oralne vakcinacije, gde se serum stavlja na različite mamce. Kada se besnilo ravije kao bolest kod ljudi u 100 odsto slučajeva dolazi do smrti", objašnjava dr Vraneš.

Vakcine su u proteklom veku sačuvale preko 10 miliona života. Ipak u mnogim zemljama, postoji trend nepoverenja u njih, pa samim tim i odbijanje da se one koriste. Svetska zdravstvena organizacija je ovaj trend uvrstila u jednu od 10 pretnji svetskom zdravlju.

Najnovija istraživanja pokazuju da većina protivnika vakcina nije a priori protiv vakcinacije, već se pre svega plaše nepoznatog.

Strah je potpuno neopravdan, kaže doktor Popović: „Protivnika vakcina bilo je uvek, ali se nisu toliko čuli kao sada. Jačanju antivakcinalnog pokreta doprinele su najviše društvene mreže, koje pojedinci za svoju promociju ili iz nekih drugih potreba, koriste kao dobar kanal komunikacije. Sa pandemijom koronavirusa dobili smo i infodemiju, gde mnoštvo informacija, najčešće i kontradiktornih pojačava nedoumice kod nekih ljudi".

Nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna, ali su vakcine i medicina spasili svet - više puta. Lekari upozoravaju da, iako smo neke bolesti iskorenili redovnom vakcinacijom, ako se taj lanac prekine, bolesti mogu da se vrate. Primer za to je i nedavni slučaj dečije paralize koji je registrovan u Ukrajini.