Pandemija lažnih informacija i kako se boriti protiv njih

Širenje lažnih vesti o pandemiji Kovida-19 eksponencijalno raste iz dana u dan, a često se označava kao "infodemija". Njihovo plasiranje je u eri interneta, društvenih mreža i čet-programa postalo brže nego ikada ranije u istoriji.

Stotine hiljada poruka koje se dnevno plasiraju sadrže nepotrebne, netačne, a ponekad i štetne informacije i savete, koji umnogome mogu da sputaju napore u borbi za javno zdravlje i rasplamsaju paniku među ljudima u vreme pandemije koronavirusa.

Imali smo primer pre nekoliko dana gde su ljudi pohrlili i napravili dugačke redove na pumpama, jer je plasirana lažna vest da će doći do nestašice goriva.

Ono što je posebno problematično jeste što neke lažne vesti takođe sadrže delimično tačne informacije, zbog čega ih je teže detektovati i razaznati da li su istinite i precizne. Takođe, nemojte se zavaravati, lažne vesti mogu da dođu i od ljudi u koje inače imate poverenja - prijatelja i članova porodice.

I njihova potreba da vam prenesu te informacije ne mora uopšte da bude maliciozna, možda su samo letimice pročitali neku vest pre nego što su je podelili ili su je prosto pogrešno shvatili.

Zbog toga je važno da svaku vest pažljivo pročitate ili saslušate, a onda je propustite kroz određene filtere i proverite njenu istinitost ili logičnost.

Na šta posebno obratiti pažnju

Izvor: Uvek gledajte ko je izvor informacije. Anonimne izvore nikada nemojte uzimati ozbiljno. Informacije koje se pozivaju na „prijateljevog prijatelja“, bezimenih stručnjaka i institucija (primera radi: japanski doktor, američki univerzitet, nemački institut) ne mogu se, i ne smeju, uzimati kao kredibilne.

Velike medijske, naučne i stručne institucije uvek će informaciju potkrepiti njenim poreklom, navesti tačan izvor, a vrlo često imati i link koji će vas voditi na drugu adresu sa dodatnim podacima.

Neprikosnovene istine: Dobar razlog da počnete da sumnjate u neku vest ili informaciju jeste ako su u njoj tvrdnje iznesene u obliku neprikosnovene istine, jer nijedan kredibilan stručnjak ili naučna organizacija neće iznositi tvrdnje u takvom obliku. Uvek će postojati neka ograda, podaci potkrepljeni dokazima i stalna doza zdravog skepticizma.

Laka rešenja na komplikovane probleme: Pandemija koronavirusa je veoma komplikovana situacija i jednostavna rešenja za nju, poput čudesnog leka, obično ne postoje. Zbog toga takve informacije uzimajte sa velikom dozom rezerve.

Gramatika: Kredibilni novinari i stručne organizacije obratiće pažnju na pravopis i neće praviti česte slovne i gramatičke greške. Takođe, dodatnu sumnju u verodostojnost treba da vam probudi činjenica ako se u poruci ili informaciji često ili u potpunosti koriste velika slova, kao i veliki broj uzvičnika i upitnika.

Logo: Brz način barem delimične provere verodostojnosti informacije je upoređivanje logoa korišćenog u poruci sa logom na zvaničnom sajtu.

Lažni nalozi na društvenim mrežama: Neki nalozi na društvenim mrežama namerno su napravljeni da imitiraju kredibilne organizacije. Primera radi, nezvanični Tviter nalog @BBCNewsTonight podelio je lažnu vest da je glumac Danijel Redklif bio pozitivan na testiranju za koronavirus. Uprkos tome što velike društvene mreže svakodnevno zabranjuju hiljade ovakvih naloga, oni se iznova pojavljuju.

Ohrabrivanje deljenja: Ukoliko se u poruci ohrabruje da se deli što više, budite veoma skeptični.

Kome verovati

U vremenu prezasićenosti informacijama, najbolji izvori za njih su portali zvaničnih državnih i medicinskih institucija, Svetske zdravstvene organizacije i kredibilnih medijskih servisa.

To ne znači da i ovi izvori ne mogu da ponekad pogreše, ali su greške uslovljene verovatnoćom velikih brojeva i prostom količinom informacija koje se izbacuju, a ne laičkim shvatanjem situacije ili nekim drugim malicioznijim motivom.

Dobar izvor informacija takođe mogu da budu naučne onlajn publikacije, koje pre objavljivanja prolaze rigorozne kolegijalne provere.

Koliko posledice loših informacija mogu biti ozbiljne najbolje ilustruje jeziv slučaj u Iranu, gde su 44 osobe preminule od trovanja krijumčarenim alkoholom u pokušaju da se izleče od Kovida-19.

Zbog svega napisanog, svaku informaciju uzimajte sa zdravom dozom rezerve. Provucite svaku poruku kroz pomenute filtere i proverite svaku informaciju na više mesta. To će umnogome pomoći i vašoj sopstvenoj boljoj informisanosti, kao i sprečavanju širenja lažnih vesti i izazivanja panike.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 22. mar 2020, 17:47) - Aki [neregistrovani]

Koronovirus

Zasto vozači kamiona koji dolaze iz inostranstva slobodno se šetaju Srbijom .Zašto ih policija ne sprovede do carine i da ne smeju izlaziti iz kamion.Dolaze iz Bergama i Milana i šetkaju se a nisu na poslu i iritiraju komšije. Pod hitno im zabranitu kretanje sada ti vozač mogu biti donisioci virusa jer niko drugi ne ulazi u zemlju.

(subota, 21. mar 2020, 19:43) - miroslav [neregistrovani]

sahrane-spovodi

molim Vas sa RTS-a da se javno upozore gradjani koji idu na sahrane sprovode da odustanu.
danas mi je prijatelj rekao da je mnogu ljudi na sahranama i da su jedno do drugoga.(Čačak)
našem narodu mora se sve reći i to nekoliko puta.
neka to spomenu i lekari-epidimiolozi.
ili da se sahrane ograniče(u situaciju vanrednog stanja) na par najužih članova porodice kao u Hrvatskoj.
apelujte jer posledice mogu biti nesagledive.