Čitaj mi!

Nekada statusni simbol bez kojeg devojka nije mogla da se uda - danas je pravi ćilim retkost

Ćilim kao najoriginalniji proizvod vrednih ruku tkalja nekada je bio statusni simbol domaćina, ogledalo devojke i odraz načina života u Sjeničko-pešterskom kraju. Danas su prava retkost u kućama, kao i tkalje. Udruženje „Pazarski bazar rukotvorina" već pet godina čini sve da očuva stare zanate i oživi tradiciju. Udruženje broji šest tkalja i nekoliko saradnica, koje u vreme epidemije koronavirusa uglavnom rade u svojim kućama.

Nekada su bili vredan poklon, obavezni deo devojačkog miraza. Tkanje ćilima bio je unosan posao.

Zadruge su radile punom parom. Međutim savremeni način života i tržište potisnuli su tradicionalne vrednosti.

„Jedan ćilim sa dve tkalje po osam sati da rade, i to dobro da rade mesec dana ako ga mognu uraditi. Tiho je to da se radi. Ove mlade koje bi sad učile možda bi pet meseci to tkale dokle bi se navikle te ruke da rade, i da shvate - to mnogo vremena treba", priča tkalja Esmana Kurtanović.

Udruženje „Pazarski bazar rukotovorina" čini sve da oživi stare zanate, a u tome im pomažu Etno mreža Srbije i tkačke kolonije. Uskoro bi sjeničko - pešterski ćilim mogao da se nađe i na Listi svetske kulturne baštine.

„Što se tiče tehnike rada on je najsličniji pirotskom ćilimu. Otuda su i mustre slične. Ima puno razlike, iako su to šare slične. Naše tkalje oplemenile sa dodatkom cvetnih motiva. Mi smo uspele da nas proizvod plasiramo i van zemlje i u tome nam je pomogla etno mreža, znači da se neki ćilimi sa našim motivima nalaze u Dubaiju u paviljonu Srbije na Ekspo izložbi koja traje do 31. marta. On je prosto neka stvar koja ima magiju. Neki je kao DNK kod je neke nacije i mi po tim šarama tačno znamo kojim narodima geografski pripada.", kaže Raza Nikšić, predsednica udruženja „Pazarski bazar rukotvorina".

Ćilimi se uglavnom izrađuju od vune koja se ručno prede i boji. Svaka šara ima svoje značenje.

„Glavnu šaru, ploču na ćilimu povezuje uvek cik-cak linija. Ta cik-cak linija ima svoju simboliku. To je bilo veoma bitno za sve seoske porodice koje se bave poljoprivredom, a znači: Bože, daj mi vode da ne bude suše ali ne previše da ne bude poplave", kaže Muradija Jarebičnin, etnolog u muzeju Ras, u Novom Pazaru.

Udruženje izrađuje i zanimljive suvenire koji će obogatiti turističku ponudu Novog Pazara.

„Nevesta je nosila jednobojnu svilenu maramu sa cvetićima, a starije žene su posle nosile marame šarene na kojima su isto cvetići urađeni. Mi sad gledamo da ovo prilagodimo, mi sad ovo radimo na ešarpama. Može da se uklopi preko neke haljine. Za jedan cvetić... ne može da se uradi bez dva sata. A koliko košta marama odrađena sa tim cvetićima, to je bescenje", rekla je Hajra Nikšić, članica udruženja „Pazarski bazar rukotvorina".

Simboličan rad - simbolična zarada. Zainteresovanih kupaca, kažu, ima širom planete, ali za ozbiljnije poslovne poduhvate računaju na podršku države.