Досадашње рестрикције практично су укинуте у Европи и Србији, а нови талас вируса корона-2 сматра се извесним. На јесен би се могла очекивати кампања бустер вакцинације, а можда и прво вакцинисање млађих од 16 година… Имунски одговор на акутни удар вируса углавном је добро проучен, за разлику од дуготрајних последица с којима се све чешће суочавају и стручњаци и лаици.

Ако смо нешто научили из очигледно неравноправне борбе са ковидом 19 која се до пред крај прошле године године одигравала у Европи, а почетком ове у Индији и Бразилу, oнда је то потреба за бржим и опсежнијим вакцинисањем, али и достављањем вакцина тамо где их из различитих разлога нема довољно.

Индија, и уз њу Бразил, примери су преласка пандемије у нову, опасну фазу у којој нове варијанте вируса корона-2 брзо и лако инфицирају све на шта наиђу, превазилазећи моћ система здравствене заштите читавих држава, чак и оних врло добро организованих, као што је Индија. Вакцине су ефикасне и обећавају слабљење и повлачење пандемије, али у неким земљама у свету, нажалост и у Србији, постоји тешко разумљив отпор према њима, тако да је тешко предвидети шта ће донети нови талас инфекција ове јесени.

Вакцински национализам

Богате земље, и још неке друге, прибавиле су потребан новац и већ су, за сваки случај, покуповале све расположиве вакцине на тржишту, а што је још горе, наручиле су и додатне, тј „бустер" дозе вакцина, које су већ коришћене током регуларних вакцинација крајем прошле и ове године. 

Многи универзитетски људи и интелектуалци у САД однедавно јавно и самокритички говоре да је у фрижидерима њихове земље смештено 70 милиона неискоришћених доза. Гледано глобално, прву дозу вакцине добило је само 9 одсто од 8 милијарди људи на Земљи, што многи сматрају задивљујућим успехом постигнутим за само 8 месеци. Да ли је то задивљујуће или не, јасно је статистичарима и демографима, док је за све остале то неправедно.

Почетком маја, у Индији је био врх драме: за неколико месеци због ковида 19 земља је изгубила преко 420.000 становника, а имала више од 30 милиона оболелих.

То је био један од повода за давно очекивани корак богатог света: у САД су предузете мере за привремену суспензију права на интелектуално власништво којим се велике фармацеутске корпорације - произвођачи вакцина - штите од нелиценцираних вакцина, које би, да их има, брзо повећале број вакцинисаних.

Лиценца за вакцину

Руски национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја" био је одраније изузетак, јер је своју технологију још почетком године бесплатно ставио на располагање свима који би желели да у својим земљама производе Спутњик В. Лиценцу је добио и Иституту за вирусологију, вакцине и серуме у Београду, при чему је вакцина из београдског Института била одобрена за употребу у Русији.

Француска је са своје стране одлучила да донира 100.000 доза, и преко КОВАКСА, тј. иницијативе Светске здравствене организације (СЗО) за равномерну расподелу вакцина, усмери их ка Мауританији. Донације вакцина из Норвешке и Новог Зеланда такође су послате КОВАКСУ на даљу расподелу. Србија је још пре неколико месеци упутила донације вакцина суседима којима су недостајале.

Крајем јуна и почетком јула из САД је донирано 20 милиона вакцина и упућено на другу страну Атлантика. У СЗО тврде да за вакцинисање укупног становништва на Земљи недостаје 45 милијарди долара што је, кажу економисти, ситница према 10 трилиона долара колико је светску економију до сада коштала пандемија ковида  19.

Израел, који заједно са Србијом служи као пример добре организације кампање имунизације, већ је вакцинисао нешто више од 80 одсто старијих од 16 година, а кампању бустер дозама најавио је за јесен, тачније у октобру. Осигурао је 16 милиона бустер додатних доза од Фајзер-Бајонтека и Модерне, како би прву вакцину добили и млађи од 16 година, а сви стали по једно убризгавање бустера.

Многе земље чији су програми имунизације у току уздржане су по питању потребе за бустер вакцинацијом. Уједињено Краљевство наручило је 60 милиона доза које ће бити пре свега намењене старијој популацији, тешко оболелима и по потреби здравственим радницима.

Прерано старење имунитета

У изјави Центра за сузбијање и превенцију болести у САД, који надгледа ток националног програма вакцинације, стоји да још није доказана потреба за бустер дозама. У Центру се сматра да је за одлуку о бустер вакцинацију најважнији доказ о слабљењу и ишчезавању имунитета постигнутог претходним вакцинисањем. Тај доказ тренутно недостаје, тако да се у САД и не помиње тајминг за бустер вакцинисање.

Имунски одговор на акутни удар короне 2 и њиме проузроковани ковид 19, углавном је добро проучен, за разлику од дуготрајних последица с којима се све чешће суочавају и стручњаци и лаици. У недавно завршеној студији на Универзитету Бирмингем у Великој Британији, налазе се резултати проучавања имунског система 46 оболелих и хоспитализованих због ковида 19.

Три месеца након отпуштања из болнице у добром стању, већина је показала знаке прераног старења и слабљења имунитета, које одликује појава незрелих Б- и Т-ћелија, које нису дорасле ни равноправне у борби са патолошким уљезима у телу (зреле Б-ћелије памте и годинама препознају уљезе, док су Т-ћелије убице тих уљеза, заједно са нормалним ћелијама у које су продрли).

Други знак старења имунитета је непотребна акумулација Б- и Т-ћелија у циркулацији крви после престанка инфекције. Осим тога, вишак остарелих Т-ћелија лучи штетне хемикалије, које доводе до запаљења и појаве болести које су у директној вези са старошћу.

Сви испитивани субјекти били су стари између 30 и 60 година. Кад су истраживачи упоредили имунски систем испитиваних особа са имунским системом особа које нису боловале од ковида 19, видело се да нека тридесетогодишња особа која је прележала тежи облик ковида 19 може имати имунитетет раван имунитету шездесетогодишњака. Поред тога, старење тела убрзава се и у општем биолошком смислу за 10 до 15 година.

Различите вакцине

Има много разлога на основу којих вирусолози и имунолози мисле да бустер доза не би требало да потиче од већ коришћене вакцине за вакцинацију и ревакцинацију. Од раније постоје докази да две различите вакцине, од којих је једна за вакцинацију а друга за ревакцинацију, стварају јачи имунитет него кад се користи иста вакцина. Руски Спутњик В је хетерологна вакцина јер се она која се убризга прва, разликује од друге. О томе говори податак да је учинковитост Спутњика В 97,6 одсто.

У Лондону је у току истраживање учинка различитих вакцина за вакцинацију и ревакцинацију. Резултати ће одлучити да ли ће бустер доза припадати већ раније коришћеној вакцини или ће бити понуђена нека друга.

Досадашње рестрикције практично су укинуте у Европи и Србији, а нови талас вируса корона-2 сматра се извесним. У јесен би се могла очекивати кампања бустер вакцинације, а можда и прво вакцинисање млађих од 16 година. Оно што је важно јесте стално преко свих медија понављати да се пандемија не може савладати само вакцинама и да због тога не би било лоше и надаље водити рачуна о међусобној дистанци и без маске не залазити у затворене просторе са много људи.